Негуш
Негуш Νάουσα | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Средишња Македонија |
Округ | Иматија |
Општина | Негуш |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 17.830 |
Географске карактеристике | |
Координате | 40° 38′ 00″ С; 22° 04′ 00″ И / 40.633333° С; 22.066667° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 345 m |
Поштански број | 592 00 |
Регистарска ознака |
Негуш (Његуш, Његош,[1] грч. Νάουσα, Науса) град је у Грчкој, други по величини у округу Иматија, на северозападу периферије Средишња Македонија.
Положај
[уреди | уреди извор]Град се налази у северном делу Егејске Македоније, на око 90 километара западно од Солуна. Град се сместио у подножју планине Каракамен. Надморска висина града је око 350 метара.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Негуша насељено је у античко доба. Данас су овде откривени остаци римског града на тада веома важном путу Игњација. У ратдобљу 7. и 8. века на овом подручју насељавају се Словени и јавља се насеље под именом Негуш. Град је био и у оквиру Душаново царства током 14. века, да би 1390. године са остатком Македоније пао под власт Османлија.
Његуш се током Грчког устанка 20-их година 19. века јавља као средиште устанка у Македонији, који је крваво угушен 1822. године опсадом и уништавањем града од стране османске војске. После Грчко-турског рата месно муслиманско становништво исељено је у Турску, а на њихово место досељени су Грци из Мале Азије.
Становништво
[уреди | уреди извор]Данашње становништво је махом грчко са јаким аромунским елементом. У граду живи и мања скупина Рома.
У последња три пописа забележено је следеће кретање становништва:
1981. | 1991. | 2001. | 2011. | 2021. |
---|---|---|---|---|
19.430 | 19.794 | 19.870 | 18.882 | 17.830 |
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Димитрије Сабов, српски добротвор и оснивач Карловачке гимназије
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Цвијић 1906, стр. 496.
Литература
[уреди | уреди извор]- Цвијић, Јован (1906). Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије. Том 2. Београд.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]