Никола

Никола (грч. Νικόλαος — „народ побјеђује”)^[1] је мушко лично име. Име је од најраније прошлости носило неколико папа, руских царева, краљева, принчева, војсковођа и велики број других великаша. Распрострањено је код свих европских народа од најстаријег времена до данас, захваљујући истакнутом корифеју и архијереју из малоазијске покрајине Ликије чије је име ушло у хришћански календар. У 11. веку култ Светог Николе је био подстакнут на Балкану преносом његових моштију у Бари.

Од овог имена изведена су сљедећа мушка имена: Никојал,^[1] Николаје,^[1] Николић,^[2] Николетина,^[2] Николета,^[2] Николенда,^[2] Николица,^[2] Николча,^[2] Николче^[2] итд.

Женска имена изведена од имена Никола су: Николина,^[3] Николинка,^[3] Николија,^[3] Николета,^[3] итд.

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в Грковић 1977, стр. 146.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Грковић 1977, стр. 147.
^ ^а ^б ^в ^г Грковић 1977, стр. 286.

Литература

Грковић, Милица (1977). Речник личних имена код Срба. Београд: „Вук Караџић”.

[FOOTNOTEГрковић1977146-1] а ^б ^в Грковић 1977, стр. 146.

[FOOTNOTEГрковић1977147-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Грковић 1977, стр. 147.

[FOOTNOTEГрковић1977286-3] а ^б ^в ^г Грковић 1977, стр. 286.

[1]

[2]

[3]