(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Никољски — Википедија Пређи на садржај

Никољски

Координате: 60° 55′ 00″ С; 34° 03′ 00″ И / 60.916667° С; 34.05° И / 60.916667; 34.05
С Википедије, слободне енциклопедије
Никољски
Никольский
Детаљ из самог средишта варошице
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонПодпорошки рејон
Основанпочетком XVIII века
Варошица од1949.
Стара именаНемецкоје (до 1914)
Становништво
Становништво
 — 2014.2.894
Географске карактеристике
Координате60° 55′ 00″ С; 34° 03′ 00″ И / 60.916667° С; 34.05° И / 60.916667; 34.05
Временска зонаUTC+3
Апс. висина23 m
Никољски на карти Русије
Никољски
Никољски
Никољски на карти Русије
Никољски на карти Лењинградске области
Никољски
Никољски
Никољски на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број187741
Позивни број+7 81365
Регистарска ознака47
ОКАТО код412 365 563
ОКТМО код41 636 163 051
Веб-сајт
monikolsky.ru/

Никољски (рус. Никольский) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у североисточном делу Лењинградске области и административно припада Подпорошком рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 2.894 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1949. године. Све до 1914. насеље је носило име Немецкоје.

Географија

[уреди | уреди извор]

Варошица Никољски смештена је на маленом полуострву које је образовала река Свир уз меандар на својој десној обали, на свега неколико километара западније од града Подпорожја. Налази се на североистоку Лењинградске области, односно на северозападу Подпорошког рејона.

У близини насеља налази се значајно речно бродоградилиште и лука, једна од највећих у том делу Русије.

Историја

[уреди | уреди извор]

Историја варошице Никољски у директној је вези са настанком Олоњечког бродоградилишта на Свиру које је изграђено по директном налогу императора Петра Великог, а све са циљем да се додатно ојача руска флота. Градња бродоградилишта је окончана 1703. године. Како у Русији у то време није постојало довољно квалификоване радне снаге за рад у бродоградилишту, радници су доведени из Немачке, а на месту данашњег Никољског за њих је подигнуто посебно радничко насеље. Збг тога је и новоосновано насеље све до 1914. године носило назив Немецкоје (Немачко насеље; рус. Немецкое). С почетком Првог светског рата насеље мења име у Никољскоје (рус. Никольское), а садашње име носи од 1949. године.

Све до 1941. у насељу није било више од 15 кућа, а током Другог светског рата варошица је разрушена до темеља. Обнова је започела почетком 1945. године, а да активнијег развоја вароши долази након обнове рада бродоградилишта почетком 1946. године. Број становника у варошици је растао, отворени су школа и дечији вртић, а 1949. насеље добија административни статус варошице.

Велики привредни замах у развоју вароши уследио је средином 1980-их година након отварања велике Подпорошке луке.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 2.989 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 2.894 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
---2,3451,7191,7512,953[2]2,931[3]2,989[4]2,894


Панорама насеља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]