(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Општина Хаџићи — Википедија Пређи на садржај

Општина Хаџићи

С Википедије, слободне енциклопедије
Хаџићи
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Кантон Сарајево
Становништво
 — Пад 23.891
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина273 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Начелник општинеХамдо Ејубовић (СДА) ()
Позивни број(+387) 33
Веб-сајтwww.hadzici.ba

Општина Хаџићи је једна од девет општина кантона Сарајево удаљена 20-ак km југозападно од центра града Сарајева. Покрива површину од 273 km². Састоји се од 15 мјесних заједница које су подијељене у три подручја: Хаџићи, Пазарић и Тарчин. Хаџићи обухватају мјесне заједнице: Бињежево, Доњи Хаџићи, Хаџићи – центар, Жуновница, Дрозгометва и Мокрине; Пазарић обухвата мјесне заједнице: Локве, Пазарић и Осеник, а Тарчин чине мјесне заједнице: Луке, Тарчин, Раштелица, Дурановићи, Будмолићи и Трзањ. Лежи на путу М-17 према Мостару и Јадранском мору, као и на прузи Плоче — Сарајево. У општини се налазе планине Игман и Бјелашница са својим скијалиштима, излетиштима, пашњацима и многим другим занимљивим садржајима, који привлаче како домаће тако и стране госте. Истина, многи скијашки и туристички објекти су, као и уосталом и сва Хаџићка пријератна предузећа, претрпјела огромна разарања и оштећења, тако да се сада користи само један мали дио могућности.

Близина Сарајева као политичког, економског, културног, спортског и образовног центра пружа општини посебне погодности за развој.

Становништво

[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Хаџићи (у то време једна од приградских општина града Сарајева) је имала 24.200 становника, распоређених у 62 насељена места.

Становништво општине Хаџићи[1]
година пописа 1991. 1981. 1971.
Муслимани [а] 15.392 (63,60%) 12.406 (59,21%) 11.150 (60,24%)
Срби 6.362 (26,28%) 5.778 (27,57%) 6.055 (32,71%)
Хрвати 746 (3,08%) 857 (4,09%) 964 (5,20%)
Југословени 841 (3,47%) 1.492 (7,12%) 116 (0,62%)
остали и непознато 859 (3,54%) 419 (1,99%) 223 (1,20%)
укупно 24.200 20.952 18.508

Процјене становништва из 2006. године:

  • Бошњаци — 15.129 (90%)
  • Срби — 743 (5%)
  • Хрвати — 440 (3%)
  • остали — 399 (2%)

Укупно: 16.711

Насељена мјеста

[уреди | уреди извор]

Баре, Беганови, Бињежево, Будмолићи, Бутуровићи код Дрозгометве, Бутуровићи код Осеника, Црепљани, Чешће, Чичке, Деовићи, До, Дољани, Доња Биоча, Доња Раштелица, Доњи Хаџићи, Доњи Зовик, Драговићи, Дрозгометва, Дуб, Дуповци, Дурановићи, Ферхатлије, Гаровци, Горња Биоча, Горња Раштелица, Горњи Зовик, Градац, Гривићи, Груде, Хаџићи, Јапалаци, Јелеч, Караосмановићи, Касатићи, Казина Бара, Корча, Кошћан, Кућице, Лиховци, Локве, Луке, Љубовчићи, Медвједице, Мишевићи, Мокрине, Оџак, Ораховица, Осеник, Пазарић, Рамићи, Ресник, Сејдановићи, Смуцка, Тарчин, Трнчићи, Трзањ, Урдук, Ушивак, Вранчићи, Врбања, Вуковићи и Жуновница.

Град Хаџићи, 1991.

укупно: 5.639

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]