(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Отац на службеном путу — Википедија Пређи на садржај

Отац на службеном путу

С Википедије, слободне енциклопедије
Отац на службеном путу
Филмски постер
Жанрдрама
РежијаЕмир Кустурица
СценариоАбдулах Сидран
ПродуцентМирза Пашић
Главне улогеМорено де Бартоли
Мики Манојловић
Мирјана Карановић
Мустафа Надаревић
Мира Фурлан
Павле Вуисић
Ева Рас
МузикаЗоран Симјановић
СценографПредраг Луковац
СниматељВилко Филач
МонтажаАндрија Зафрановић
Продуцентска
кућа
ОУР Сарајево филм
Сутјеска филм
Форум Сарајево
Година1985.
Трајање129 минута
Земља СФР Југославија
Језиксрпскохрватски
Веб-сајтwww.films-sans-frontieres.fr/papa/
IMDb веза

Отац на службеном путу је југословенски драмски филм из 1985. године режисера Емира Кустурице. Главне улоге тумаче дечак Морено де Бартоли, Мики Манојловић, Мирјана Карановић, Мустафа Надаревић и Мира Фурлан.[1] Сценарио за филм је написао Абдулах Сидран.[2]

Филм је био номинован за Оскара.[2]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

У филму се описује Титов разлаз са Стаљином 1948. године, као и почетак не само ломова, већ и веома тешких година за многе југословенске комунисте.

Неопрезан коментар о новинарској карикатури је довољан да главни јунак доживи многе затворске несреће. Сада је његова породица присиљена да се бори и чека његов излазак из затвора. Филм прати прича из перспективе Малика, његовог млађег сина, који верује у причу своје мајке о татином одласку на службени пут.[1]

Радња филма се дешава у Сарајеву, јуна 1950, време притиска СССР-а и земаља Информбироа на социјалистичку Југославију. Трговачки путник и комунист Меша велики је женскар, успркос томе што има привлачну жену и двоје деце која га воле. Љубавници Анкици дуго је лагао како ће се развести, но кад она напокон схвати да то никад неће учинити, пријави успутну Мешину примедбу о претеривању у антистаљинистичкој пропаганди ознашком челнику Зији, рођеном брату Мешине жене Сене. Зијо, којем Анкица постане прилежница, сместа пошаље Мешу у затвор, при чему деци кажу да је тата отишао на службени пут. Од тада млађи Мешин и Сенин син, шестогодишњи Малик, месечари.[2][3]

Глумац Улога
Морено де Бартоли Малик[4]
Мики Манојловић Мехмед Меша
Мирјана Карановић Сенија
Мустафа Надаревић Зијах
Мира Фурлан Анкица Видмар – „прва жена пилот на Балкану”
Предраг Лаковић Фрањо
Павле Вуисић Музафер
Слободан Алигрудић Остоја Цекић
Ева Рас Илонка Петровић
Емир Хаџихафизбеговић ујак
Зоран Радмиловић Пилот
Давор Дујмовић Мирза (старији Маликов брат)[5]
Ацo Ђорчев др Љахов[6] (као Александар Дорчев)

Златна палма на филмском фестивалу у Кану 1985.[7] Велика златна арена, Златна арена за режију, Златна арена за сценарио на Пулском филмском фестивалу 1985.[8]

Филм је 1985. године добио награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи.[9]

Културно добро

[уреди | уреди извор]

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911−1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Отац на службеном путу.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Отац на службеном путу”. Ртс. Приступљено 21. 1. 2021. 
  2. ^ а б в „Отац на службеном путу”. Мој Тв. Приступљено 21. 1. 2021. 
  3. ^ „Otac na službenom putu”. BH Film. Архивирано из оригинала 03. 02. 2021. г. Приступљено 29. 1. 2021. 
  4. ^ http://www.pozitivno.ba/gdje-je-danas-moreno-debartoli-djecija-zvijezda-filma-otac-na-sluzbenom-putu/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ http://davordujmovic.ba/biografija/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ https://www.blic.rs/kultura/vesti/sidran-i-zorana-55-godina-posle/2nerqxj.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ http://www.cannes-fest.com/1985.htm.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2017. г. Приступљено 02. 02. 2019. 
  9. ^ „9. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Screenfest. Приступљено 21. 1. 2021. 
  10. ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]