Павле Ћосић
Павле Ћосић | |
|---|---|
 Павле Ћосић 2021. | |
| Род | мушки |
| Датум рођења | 24. август 1967. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
| Пребивалиште | Београд |
| Држављанство | Српско |
| Универзитет | Филолошки факултет Београд |
| Занимање | Лингвиста, писац и сатиричар |
| Активни период | 1986—данас |
| Значајни радови | Речник синонима Српски за странце Лепосава Нова Лепосава Језичке недоумице – Заблуде и митови |
| Супружник | Светлана Митровић Ћосић (в. 2022) |
| Деца | 1 |
| Родитељи | Цвијета Јакшић Драган Ћосић |
| Награде | Новосадски сајам књига за издање године за „Српски речник синонима” |
Павле Ћосић (24. август 1967) у Београду, српски је лингвиста, писац, лексикограф, сатиричар и издавач. Такође је познат по свом мултимедијалном сатиричном ангажману унутар, сад већ непостојеће, културно-уметничке групе Илегални посластичари. Основни циљ групе био је да подигне грађанску свест, а рад се заснивао на исмевању друштвено и политички значајних тема, као и на ширењу лажних вести са циљем да се раскринкају механизми и обрасци функционисања медија и пропаганде. У склопу свог ангажмана, група је организовала концерте, изложбе, промоције и друга културна дешавања.[1] Магистрирао је на лингвистици што му је основна и најважнија професија.[2] Осим наведеним ангажманима, бавио се и филмом и филмском критиком, као и блоговима од којих је најпознатији блог Светопавље и блог на страници портала Корнет.
Издаваштво, уметност и лингвистика
[уреди | уреди извор]Настанак издавачке куће Корнет[3], чији је Ћосић власник, а која је и названа по Илегалним посластичарима као њихова подружница, започела је с радом тако што је објављивала блогове са жељом да промовише неафирмисане ауторе. Прво издање Корнета била је сликовница Бориса Старешине Марко Краљевић – Натприродни циклус (2006), потом роман Ивана Тобића Тобиђења, душо моја, збирка прича Дивне Пешкир Домицид[4], а затим и Ћосићев роман Лепосава[5] који је доживео велики успех и много издања, а ушао је и у ужи избор за Нинову награду. Наредне године, Ћосић исто за Корнет објављује своје најсвеобухватније дело, Речник синонима, са преко 23.000 одредница, 2008. године. (ово издање Речника се још од 2012. године налази у српском Викиречнику уступком аутора, а у плану је и онлајн издање другог и допуњеног издања као засебне странице на интернету). Овом делу претходило је друго значајно дело из области језика, Српски за странце (тестови, вежбања, игре), издато 2004. за време Ћосићевог боравка на месту лектора на Универзитету Адам Мицкјевич у Познању, у Пољској.[6] Осим што је радио на сопственим пројектима, уз подршку лингвисте Ивана Клајна, Ћосић је потпомогао, у функцији сарадника, и издање Речника колоквијалног говора Данка Шипке, издатог за Данвуди прес из Спрингфилда 2000. године.[7] Од 2010. до 2014. године имао је своју сатиричну колумну у недељнику Печат у ком је објављивао сатиричне текстове у виду лажних вести. Тај период прекинут је његовим привођењем због наводне претње смрћу Александру Вучићу преко друштвене мреже Фејсбук.
Илегални посластичари су, поред лажних вести, највише запамћени по постављању Ћошка Салвадора Далија[8][9][10]у Београду на углу Симине и Капетан Мишине улице 2007. године који је постао туристичка атракција, Ћошку Марка Краљевића у Шангају[11] 2008. године у оквиру Фестивала међународне савремене уметности, и Бандери Илегалних посластичара[12] у Љубљани у Метелковој. Једно време је на истом ћошку, у договору са Сашом Марковићем Микробом на истом ћошку стајао и његов рад под називом „Вентилатор”, али је након годину дана украден.
Ћосићева последња књига из области лингвистике, Језичке недоумице: заблуде и митови, из 2022. године, издата у сарадњи издавачких кућа Корнет и Прометеј, изазвала је контроверзе, како у стручним круговима, тако и међу лаицима. У плану је друго допуњено издање, као и школско издање.
У марту 1999. за време НАТО бомбардовања СРЈ, Ћосић заједно са Ратком Ристићем и Нелом Шукаром оснива први српски сајбер магазин, односно сатирични портал, под називом Кромпир.[13] Изашла су четири броја која су допуњавана до 2005. године, а и данас им се може приступити путем платформе Аудиолинукс.
Филм
[уреди | уреди извор]Деведесете су обележене Ћосићевим доприносом у области новинарства и уредништва. Осим што је писао колумну о жаргону под називом „Гистро Шатро” за месечник Икс Забава (X Zabava, који је уређивао Петар Луковић), радио је као лектор, филмски критичар и уредник за Дневни телеграф Славка Ћурувије. Сарађивао је и са другим дневним листовима и телевизијским и радио-станицама, а аутор је и два кратка филма, документарног Слобо – Клинтоне! из 1999, који је приказан на више европских филмских фестивала и националној холандској телефизији пре краја бомбардовања СРЈ, и играног филма Није добар, није лош, зао, групе Les Autres у којој су још Стефан Костадиновић и Станислав Стојановић, и у ком је учествовао у улози режисера, сценаристе и сниматеља.[14]
Такође, редитељ је и сценариста за рекламне спотове приручника „Језичке недоумице : Заблуде и митови” за Корнетову продукцију на исте издавачке куће. Први је несвакидашња реклама за књигу, а други у духовитом споту у ком учествује и угледна новинарка и књижевна критичарка Оливера Ђурђевић, под називом „Кратки филм о пребијању".
Своје поимање света и Београда, као и својих суграђана, Ћосић је обрадио у епизоди „Школско” серије „На веслу прича”. Писци, еколози, филолози и музички уметници деле са гледаоцима своје утиске о модерном времену, историји, екологији, градовима у региону.[15]
Фикција
[уреди | уреди извор]Друштвено-политичку климу деведесетих Ћосић је уметнички прерадио у свом једином делу фикције, сатиричном дистопијском роману Лепосава из 2007. године. Од 2022. године, роман Лепосава се зове Нова Лепосава и стално се мења од издања у издање, поставши тако јединствен експеримент јер се актери и збивања стално мењају зависно од друштвено-политичке ситуације. По првом издању Лепосаве снимљена је и радио-драма у продукцији РТС Радио Београда.[16]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Ilegalni poslastičari u Pirotu - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2007-08-27. Приступљено 2023-09-24.
- ^ „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2023-10-06.
- ^ „Home”. KORNET (на језику: српски). 2020-05-28. Приступљено 2023-09-24.
- ^ „Home”. KORNET (на језику: српски). 2020-05-28. Приступљено 2023-10-07.
- ^ „LEPOSAVA – PAVLE ĆOSIĆ”. KORNET (на језику: српски). Приступљено 2023-10-06.
- ^ „Павле Ћосић – Српско Књижевно Друштво” (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-24.
- ^ „Павле Ћосић – Српско Књижевно Друштво” (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-24.
- ^ „Dorćolsko ćoše Salvadora Dalija”. Moja španska priča (на језику: српски). Приступљено 2023-10-09.
- ^ „Skriveni ćošak Beograda”. Mondo Srbija (на језику: српски). 2016-03-06. Приступљено 2023-10-09.
- ^ „Датотека:Ćošak Salvadora Dalija.JPG — Википедија”. commons.wikimedia.org (на језику: српски). Приступљено 2023-10-09.
- ^ „Краљевић Марко иде у Кину”. Politika Online. Приступљено 2023-10-09.
- ^ „Metelkova – alternativna četvrt Ljubljane – Danijela Ćalasan” (на језику: енглески). 2018-10-12. Приступљено 2023-10-09.
- ^ „Krompir - cYbEr MaGaZiN”. audiolinux.com. Приступљено 2023-10-06.
- ^ „Павле Ћосић”. Прометеј (на језику: српски). Приступљено 2023-09-24.
- ^ Na veslu priča - trejler (на језику: српски), Приступљено 2023-10-06
- ^ „RTS :: Radio Beograd 2 :: Pavle Ćosić: Leposava”. www.rts.rs. Приступљено 2023-10-07.
