Панкота
| Панкота рум. Pâncota | ||
|---|---|---|
| Насеље | ||
 Дворац Дитрих Суковски у Панкоти | ||
| ||
  Панкота Локација у Румунији | ||
| Координате: 46° 19′ 59″ N 21° 41′ 59″ E / 46.33306° С; 21.69972° И | ||
| Земља |  Румунија | |
| Жупанија | Арад | |
| Површина | ||
| • Копно | 66,96 km2 (25,85 sq mi) | |
| Надморска висина | 105 m (344 ft) | |
| Становништво (2021) | ||
| • Укупно | 5,455 | |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) | |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) | |
| Геокод | 670794 | |
| Веб-сајт | pancota.home.ro | |
Панкота (рум. Pâncota, мађ. Pankota) град је у западном делу Румуније, у историјској покрајини Кришана. Панкота је град у жупанији Арад. Према последњем попису из 2021. године, Панкота је имала 5.455 становника. Град Панкота обухвата и насељено место Мадерат.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Панкота је смештен у западном делу историјске покрајине Кришане, 40 километра североисточно од првог већег града, Арада. Град је смештен на источном ободу Панонске низије, у подножју планине Бихор, која се издиже источно од града. Надморска висина места је око 110 метара.
Историја
[уреди | уреди извор]Место се први пут помиње 1202-1203. године, као villa Pankota. Под угарском влашћу Панкота је остала све до 1565. године, када је потпала под власт Османског царства. Исте године формиран је Панкотски санџак, у саставу Темишварског пашалука.[1]
За време Бечког рата (1683-1699), Панкота је ослобођена од османске власти и укључена у састав Хабзбуршке монархије. Након распада Аустроугарске (1918) укључена је у састав Краљевине Румуније.
Становништво
[уреди | уреди извор]У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.
| 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
|---|---|---|---|
| 7.206 | 7.446 | 7.418 | 6.946 |
Румуни су претежно становништво Пинкоте (око 79,3%), Мађари (8,4%), Роми (8,2%) и Немци (3,0%).
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Положај града Панкота на територији жупаније Арад
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Fodor 1999, стр. 67-86.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Fodor, Pál (1999). „Who should obtain the castle of Pankota (1565)? Interest groups and self-promotion in the mid-sixteenth-century Ottoman political establishment”. Turcica. 31: 67—86.
