Планкова константа
Планкова константа (означава се са h) је физичка константа која се користи за описивање најмање могуће вредности енергије, једног кванта. Често се уместо Планкове константе користи и редукована Планкова константа (позната и као Диракова константа, означава се као , а чита "h-прецртано“, "h са цртом“, (по изгледу који личи на ћирилично слово ћ) "ће” или "ћ”
Планкова константа и редукована Планкова константа се користе за описивање квантовања, појаве код субатомских честица (попут електрона и фотона) да се неке физичке величине јављају у одређеним износима уместо да се континуално мењају по свим могућим вредностима.
Планкова константа због честог фигурисања у квантномеханичким изразима има значајну улогу у физици, а добила је име по Максу Планку који ју је увео приликом израчунавања зрачења црног тела.
Планкова константа се може експериментално мерити. Данас усвојена вредност Планкове константе[1] износи:
Јединице, вредност и симболи
[уреди | уреди извор]Вредност Диракове константе:
Уникод резервише кодна место U+210E (ℎ) за Планкову константу а U+210F (ℏ) за Диракову константу.
Порекло Планкове константе
[уреди | уреди извор]Употреба
[уреди | уреди извор]Дакле, може се да се сматра „квантом момента импулса".
Види још
[уреди | уреди извор]- Електромагнетно зрачење
- Природне јединице
- Шредингерова једначина
- Таласно-честични дуализам
- Квантни Халов ефекат
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- NIST link to CODATA value
- Barrow, John D. (2002). The Constants of Nature; From Alpha to Omega - The Numbers that Encode the Deepest Secrets of the Universe (на језику: енглески). Pantheon Books. ISBN 978-0-375-42221-8.