Прехришћанско словенско писмо
Словенско писмо (такође словенске руне[1], руница[2]) је претпостављено писмо древних Словена које је постојало у временима пре покрштавања Словена и осмишљавања глагољице и ћирилице. Изворни споменици на овом писму нису сачувани, већ само сведочанства о његовом постојању.
Помени словенског писма
[уреди | уреди извор]
Црноризац Храбар у спису О писменима преноси да Стари Словени нису имали књига, већ су се користили цртама и резама. Након примања хришћанства, употребљавали су грчка и римска слова „без устројења“, све док Ћирило и Методије нису саставили азбуку[3]:
Прѣждє оубѡ словѣнє нє имѣхѫ книгъ, нѫ чрътами и рѣзами чьтѣхѫ и гатаахѫ, погани сѫщє. кръстившє жє сѧ, римъсками и гръчьскыми писмєны нѫждаахѫ сѧ (писати) словѣнску рѣчь бєз оустроєниа ... ащє ли въпросиши словѣнскыꙗ букарѧ глаголѧ кто вы писмєна створилъ єсть или книгы прѣложилъ, то вьси вѣдѧть. и отвѣщавшє рєкѫть. святыи костантинъ философъ, нарицаємыи кирълъ. тъ намь писмєна створи и книгы прѣложи. и мєѳодиє братъ єго.
— Чръноризьць Храбръ, О писмєньхъ
Прије Славени не имаху књига, него цртама и резама читаху и гатаху, будући пагани. Крстивши се, римским и грчким писменима принуђаху се (писати) словенску ријеч без устројења ... А ако запиташ писмене словенске говорећи ко вам је слова начинио или књиге превео, то сви знају. И одговоривши рећи ће: свети Константин Филозоф, звани Ћирил, тај нам и слова начини и књиге преведе. И Методије, брат његов.
— Црноризац Храбар, О писменима
Ибн Фадлан, арапски изасланик у Волшку Бугарску (на територији данашње Русије) 922. године, пише о нарави и обичајима Руса. После обредног спаљивања покојника, саплеменици би на дрвету беле тополе или брезе „написали име (умрлог) мужа и име цара и удаљили се“.[4] Други средњовековни извор, Титмар Мерзебуршки, описујући словенски пагански храм на острву Рујан, примећује да су на киповима урезана њихова имена ("singulis nominibus insculptis").[5]
Средњовековно панонско житије Константина Филозофа бележи да су Словени већ били писмени у време његове мисије: „током мисије на Криму 860. њему показаше јеванђеље и псалме написане руским писменима [...] Константин саопштава да их никада раније није видео, али да их је научио изненађујуће брзо“.[6]
Истраживачи старословенског писања потврђују да су слова старословенских натписа посебна криптографија која има и религиозно и философско значење..
Тешко је рећи колико је карактера обухватало првобитно буквично писмо, али нема сумње да су почетком 9. века Словени су користили буквично писмо, које садржи 49 знакова- буквица.
Поједини истраживачи, међу којим се истиче Радивоје Пешић повезују древно писмо словена са древним винчанским писмом насталим на обалама Дунава у доба неолита, које се назива још и Дунавско писмо[7].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Громов Д. В., Бычков А. А. Славянская руническая письменность: факты и домыслы, М.: София, 2005.
- ^ Како га назива руски научник Валериј Чудинов.
- ^ Черноризец Храбр, О писменехь Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Ибн-Фадлан, «Записка» о путешествии на Волгу, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Thietmarus Merseburgensis Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Bernard Comrie and Greville G. Corbett, The Slavonic Languages, Taylor & Francis, 2002, pp. 21. Comrie & Corbett note that Cyril was familiar with Biblical scripts such as Greek, Hebrew, Armenian, and Syriac, so the Gosplel and Psalter he was shown were presumably not written in one of these scripts.
- ^ „Винчанско писмо је само за писмене - СРПСКА ИСТОРИЈА” (на језику: српски). 2017-09-14. Приступљено 2023-11-26.