(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Радивој Кораћ — Википедија Пређи на садржај

Радивој Кораћ

С Википедије, слободне енциклопедије
Радивој Кораћ
Кораћ 1963. у дресу Југославије
Лични подаци
Пуно име Радивој Кораћ[н. 1]
Надимак Жућко
Датум рођења (1938-11-05)5. новембар 1938.
Место рођења Сомбор, Краљевина Југославија
Датум смрти 2. јун 1969.(1969-06-02) (30 год.)
Место смрти Каменица, СР БиХ, СФР Југославија
Држављанство СФРЈ
Висина 1,93 m
Информације о каријери
Проф. каријера 1954—1969.
Позиција Крилни центар
Сениорска каријера
Године Клуб
1954—1967
1967—1968
1968—1969		 ОКК Београд
Лијеж
Падова
Репрезентативна каријера
СФР Југославија 157 (3.153)
Награде
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1968. Мексико Сити Југославија
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1963. Бразил Југославија
Сребрна медаља — друго место 1967. Уругвај Југославија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1961. Југославија Југославија
Бронзана медаља — треће место 1963. Пољска Југославија
Сребрна медаља — друго место 1965. Совјетски Савез Југославија

Радивој Кораћ (Сомбор, 5. новембар 1938 — Каменица, 2. јун 1969), познат под надимком Жућко, био је југословенски и српски кошаркаш. Познат је по играма у свом клубу ОКК Београд и у репрезентацији. Један од најбољих југословенских кошаркаша свих времена. Постао је један од најбољих југословенских играча током 1960-их. Проглашен је спортистом године у Југославији 1960. Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Кораћ је рођен у Сомбору у породици Богдана и Загорке Кораћ. Почео је да игра за БСК (ОКК Београд) са 16 година и играо је крилног центра са висином од 193 цм, а тренер му је био Борислав Станковић. Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије (1958, 1960, 1963, 1964) Кораћ је био први стрелац и играч Стандарда из Лијежа, првака Белгије (1967/68), играјући за Петрарку из Падове, био је први стрелац првенства Италије (592 поена на 22 утакмице).

Кораћ је као играч ОКК Београда наступао на разним европским такмичењима. Три пута је проглашен за члана најбољег европског тима. На утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма 1965. године, Кораћ је постигао 99 поена (утакмица се завршила резултатом 155:57) и замало срушио рекорд Вилта Чејмберлена који је 2. марта 1962, на утакмици између Филаделфија Вориорса и Њујорк Никса, постигао 100 поена.

Био је најбољи стрелац првенства Југославије седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по утакмици од 32,7.[1] Кораћ је био познат по свом карактеристичном извођењу слободних бацања, са две руке одоздо, држећи лопту пре шута непосредно изнад терена, такозвано из бунара.

У Белгији је једном приликом био гост у врло гледаном телевизијском шоу-програму. На питање водитељке колико слободних бацања може погодити из 100 покушаја, Кораћ је одговорио да може погодити 70 до 80. У том тренутку се померила завеса у студију иза које је стајао кош. Водитељка је замолила Кораћа да гледаоцима потврди своју тврдњу на лицу места, а Кораћ је погодио сва слободна бацања.[2]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]
Радивој Кораћ (у првом плану) и југословенски репрезентативци 1968.

За југословенски национални тим је дебитовао 1958. За репрезентацију Југославије је играо на четири Европска првенства и на три је био први стрелац (Београд 1961.-216, Вроцлав 1963.-239, Москва 1965.-195). Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963. Одиграо је укупно 157 међународних утакмица и постигао 3153 поена, са за тадашње стандарде високим просеком од 20,1 поена по утакмици.

Остало

[уреди | уреди извор]

Кораћ је студирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Једном је одбио понуду Црвене звезде, иако му је Александар Гец, ондашњи директор Црвене звезде, нудио двособни стан и аутомобил Фијат 1300.[1] Био је велики познавалац и љубитељ музике и претпоставља се да је прве плоче Битлса у Београду, донео он.[3]

Саобраћајна незгода и погибија

[уреди | уреди извор]

Радивој Кораћ је погинуо у 30. години у саобраћајној незгоди 2. јуна 1969. код села Каменице, 12 км од Сарајева, после утакмице између репрезентације Југославије и селекције Босне и Херцеговине. Радивој Кораћ је први спортиста који је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. На сахрани је присуствовала и делегација из Петрарке из Падове, клуба у којем је Кораћ завршио каријеру.

Признања

[уреди | уреди извор]

FIBA је 1971, на предлог тадашњег генералног секретара Вилијама Џоунса, у Кораћеву част покренула такмичење Куп Радивоја Кораћа, а кошаркашке утакмице нису одиграване 2. јуна по одлуци Кошаркашког савеза Југославије. Пехар који се додељивао победнику овог такмичења назван је „Жућкова левица“. Ово европско такмичење је угашено 2002. а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је променио име свог националног купа у Куп Радивоја Кораћа.

„Жућкова левица”, пехар који се додељивао победнику Купа Радивоја Кораћа

Улице са његовим именом постоје у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Младеновцу, Панчеву, Руми и у родном Сомбору. У просторијама ОКК Београд су изложене његове патике и дрес са бројем 5, који је заувек повучен.

Ћошак Радивоја Кораћа у Кнез Михаиловој улици

У Алкобендасу, предграђу Мадрида, 1. марта 2007. отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке организације. У Кућу славних је примљено 38 личности, од којих и пет играча, тренера, судија и кошаркашких радника из Србије. Међу њима је и Радивој Кораћ.

Године 2022. Кораћ је примљен постхумно у Кућу славних кошаркаша у Спрингфилду.[4]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Радивој Кораћ је био велики колекционар грамофонских плоча. Он је био први који је донео плочу Битлса у Београд.[5]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Понегде погрешно именован као Радивоје.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „ОКК Београд”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 24. 4. 2013. 
  2. ^ „Korać ubacuje 100 od 100”. 
  3. ^ Богдан Тањевић: Живот је сјајна зајебанција
  4. ^ Radivoj Korać u Kući slavnih
  5. ^ Слатке шездесете у Београду

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радивој_Кораћ&oldid=28834175”