Рурално подручје

Рурално подручје се дефинише као подручје на коме је густина насељености становништва испод вредности од 150 становника/km².

Рурална подручија представљају ређе насељене територије које су изван утицаја великих метропола и градова.^[1] Стилови живота у руралним/сеоским подручјима су другачији него у урбанисм углавном због традиције, али и релативне лимитираности услуга, посебно, јавних услуга. Државне услуге као што су примена права, школе,библиотеке, и друго, могу бити лимитиране, удаљене или чак можда и недоступне руралним подручјима. Доступност воде, канализације, уличног осветљења и јавног управљања отпадом, често у руралним подручјима не постоје, или су веома ограничене. Јавни транспорт је такође ограничен или га уопште нема, већ су становници ових подручја упућени да користе соствена возила, бицикле, запреге, и сл.

Врсте руралних подручја:

доминантно руралне јединице (> 50% становништва живи у руралним подручјима),
претежно руралне јединице (15-50% становништва живи у руралним подручјима), и
доминантно урбане јединице (< 15% становништва живи у руралним подручјима), (ОЕЦД, 1994, стр. 10).

Рурална/сеоска насеља су обично мала, често са мање од 10.000 становника, и самим тим, и са мањом густином насељености. Такође, доминантну делатност најчешће представља пољопривреда, а карактерише их и јак утицај традиције.^[2]

Регионалне дефиниције

Европа

Француска

Око 15% француског становништва живи у руралним подручјима, која се простиру на 90% земље. Влада председника Емануела Макрона покренула је акциони план 2019. у корист руралних подручја под називом „Агенда Рурал“.^[3] Међу многим иницијативама које се препоручују за рединамизацију руралних подручја, енергетска транзиција је једна од њих. Истраживања се спроводе како би се проценио утицај нових пројеката у руралним подручјима.^[4]

Немачка

Немачка је подељена на 402 административна округа, 295 руралних округа и 107 градских округа. Као један од највећих пољопривредних произвођача у Европској унији, више од половине немачке територије, која износи скоро 19 милиона хектара,^[5] се користи за пољопривреду, а налази се у руралним подручјима. Скоро 10% људи у Немачкој има послове везане за сектор пољопривреде, шумарства и рибарства; приближно петина њих је запослена у примарној производњи. Пошто постоји политика једнаких услова живота, људи рурална подручја виде једнако као и урбана подручја. Обнова села је приступ развоју села и подржава изазове са којима се суочавају у том процесу.^[6]

Велика Британија

У Британији, „рурално“ дефинише^[7] владино Одељење за животну средину, храну и рурална питања (DEFRA), користећи податке о становништву са последњег пописа, као што је Попис становништва Уједињеног Краљевства 2001. Ове дефиниције имају различите оцене, али горња тачка је свако подручје локалне самоуправе са више од 26% становништва које живи у руралном насељу или трговишту („пијачни град“ се дефинише као свако насеље које има дозволу за одржавање уличне пијаце). На снази су бројне мере за заштиту британског села, укључујући зелене појасеве.

Азија

Кина

У континенталној Кини, рурална подручја понекад користе различите административне поделе нижег нивоа од урбаних подручја, попут округа и општина уместо дистрикта и потдистрикта.

Индија

Рурална подручја су такође позната као „сеоски предели“ или „села“ у Индији. Она имају веома ниску густину насељености. У руралним областима, пољопривреда је главни извор средстава за живот заједно са риболовом,^[8] кућном радиношћу, грнчарством итд.

Скоро свака индијска економска агенција данас има своју дефиницију руралне Индије, од којих неке следе: Према Комисији за планирање, град са максималним бројем становника од 15.000 сматра се руралним по природи. У овим областима панчајат доноси све одлуке. У панчајату је петоро људи. Национална организација за испитивање узорка (NSSO) дефинише „рурално“ на следећи начин:

Подручје са густином насељености до 400 по квадратном километру,
Села са јасним измереним границама, али без општинског одбора,
Најмање 75% мушке радне популације укључено је у пољопривреду и сродне активности.^[9]

RBI дефинише рурална подручја као подручја са мање од 49.000 становника (градови од -3 до 6).^[9]

Јапан

У Јапану се рурална подручја називају „Инака“ што се дословно преводи као „село“ или „нечије родно село“.^[10]^[11]

Пакистан

Према попису из 2017, око 64% Пакистанаца живи у руралним подручјима. Већина руралних подручја у Пакистану обично је у близини градова и приградска су подручја. Ово је због дефиниције руралног подручја у Пакистану као подручја које не спада у урбане границе.^[12] Рурална подручја у Пакистану која су у близини градова сматрају се приградским подручјима или предграђима.

Океанија

Нови Зеланд

На Новом Зеланду пописна подручја су класификована на основу степена руралности. Међутим, саобраћајни закон има другачије тумачење и дефинише рурално подручје као „...пут или географско подручје које није урбано саобраћајно подручје, на које се углавном примењује рурално ограничење брзине.“^[13]

Рурални туризам

Рурални туризам представља туризам који се одвија у руралном подручју. При том, рурално подручје поред села као насеобине, подразумева и сеоски простор – атар, као и ненасељена подручја и подручја дивљине. Кључни елементи руралног туризма:

лоциран је у руралним областима;
функционално је сеоски^[14] – утемељен је на малом предузетништву, отвореном простору, директном контакту са природом, темељи се на наслеђу и традиционалним активностима;

омогућава учествовање у активностима, традицији и специфичном начину живота локалног становништва;
обезбеђује персонализован контакт;
рурални је у обиму – насеља и грађевине су мањих размера;
традиционалан је по карактеру, расте споро и органски и повезан је са локалним породицама. Често се развија контролисано од стране локалне заједнице и за дугорочну добробит подручја;
висок проценат прихода од туризма користи руралној заједници

Референце

^ Зоран, Његован (2016). Економика туризма и сеоског туризма. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. ISBN 978-86-7520-380-3.
^ „WordNet Search - 3.1”. Wordnetweb.princeton.edu. Приступљено 2013-04-25.
^ „Nos campagnes, territoires d'avenir” (PDF). CGET. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 10. 2022. г. Приступљено 13. 03. 2023.
^ Louis Boisgibault, Fahad Al Kabbani (2020): Energy Transition in Metropolises, Rural Areas and Deserts. Wiley - ISTE. (Energy series) ISBN 9781786304995.
^ „BMELV - Agriculture and rural areas - Farming in Germany”. 2012-06-09. Архивирано из оригинала 2012-06-09. г. Приступљено 2020-02-20.
^ Chigbu, Uchendu Eugene (2012). „Village renewal as an instrument of rural development: evidence from Weyarn, Germany”. Community Development. 43 (2): 209—224. S2CID 154040610. doi:10.1080/15575330.2011.575231.
^ „Local Authority Rural-Urban Classification”. UK Government. 24. 6. 2011.
^ 林はやし, 榮さかえ祥さち. „Greening the Blue: End Child Labour in Agriculture”. Greening the Blue. Архивирано из оригинала 24. 07. 2018. г. Приступљено 24. 7. 2018.
^ ^а ^б „In Focus” (PDF). www.dhanbank.com. децембар 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 02. 2020. г. Приступљено 13. 03. 2023.
^ Feb 2017, Tim Asamen / 10. „Inaka: Moving from Scorn to Pride”. Discover Nikkei (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-19.
^ Foley, Dylan (2019-04-20). „Exploring rural Japan from the comfort of your living room with 'The Inaka Project'”. The Japan Times Online (на језику: енглески). ISSN 0447-5763. Приступљено 2019-09-19.
^ Zaidi, S. Akbar (29. 8. 2017). „Rethinking urban and rural”. Dawn.
^ „Land Transport Rule: Setting of Speed Limits 2003, Rule 54001 - Part 2”. Waka Kotahi NZ Transport Agency. Ministry of Transport. Приступљено 9. 1. 2021.
^ Tim, TiP (2012-10-28). „Šta je seoski turizam?”. Turizam i Putovanja (на језику: српски). Приступљено 2019-11-27.

Литература

„Definitions of Rural: A Handbook for Health Policy Makers and Researchers.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 02. 2020. г. Приступљено 07. 12. 2019. (6.12 MB) Thomas C. Ricketts, Karen D. Johnson-Webb, Patricia Taylor. Chapel Hill: North Carolina Rural Health Research Program, Cecil G. Sheps Center for Health Services Research, University of North Carolina, 1998. 13 p.
„What is Rural America?”. United States Census Bureau (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-09-03. г. Приступљено 2021-09-03.
„Modernizing Rural Health Care: Coverage, quality and innovation” (PDF). unitedhealthgroup.com. UnitedHealth Center for Health Reform & Modernization. Приступљено 7. 4. 2020.
„Defining Rural Population”. hrsa.gov. Health Resources & Services Administration. Приступљено 30. 3. 2020.
„Standards for Defining Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas”. Federal Register. 2000-12-27. Архивирано из оригинала 2021-09-03. г. Приступљено 2021-09-03.
„2010 Frontier and Remote (FAR) Area Codes”. usda.gov. USDA. Приступљено 30. 3. 2020.
Fontanella, Cynthia A.; Hiance-Steelesmith, Danielle L.; Phillips, Gary S. (мај 2015). „Widening Rural-Urban Disparities in Youth Suicides, United States, 1996-2010”. JAMA Pediatrics. 169 (5): 466—73. PMC 4551430 . PMID 25751611. doi:10.1001/jamapediatrics.2014.3561 .
Skelley, Geoffrey (1. 11. 2018). „Democrats Can Get Close To A House Majority With Suburban Seats Alone”. fivethirtyeight.com. Приступљено 7. 4. 2020.
Montgomery, David H. „Methodology”. github.com. GitHub. Приступљено 7. 4. 2020.
„"Populism and Political Realignment"”. Austin Community College District. Архивирано из оригинала 01. 12. 2022. г. Приступљено 2021-09-03. </ref>
„Why Rural America Is Increasingly Red”. Governing (на језику: енглески). 2016-06-28. Приступљено 2021-09-03.
Evans, Sean. „Why rural voters vote Republican”. The Jackson Sun (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-03.
Cynthia M. Duncan, Worlds Apart: Poverty and Politics in Rural America (2d ed.: Yale University Press, 2014).
Zhang, Zengxiang (октобар 2016). „Urban expansion in China and its effect on cultivated land before and after initiating "Reform and Open Policy"”. Science China Earth Sciences. 59 (10): 1930—1945. Bibcode:2016ScChD..59.1930Z. S2CID 133182671. doi:10.1007/s11430-015-0160-2.
„China eyes more rural development in 2013 - Xinhua | English.news.cn”. Архивирано из оригинала 2013-05-10. г. Приступљено 2013-05-27.
Liu, Xiaoyun; Zhao, Shichao; Zhang, Minmin; Hu, Dan; Meng, Qingyue (16. 2. 2015). „The development of rural primary health care in China's health system reform”. Journal of Asian Public Policy. 8 (1): 88—101. S2CID 153321167. doi:10.1080/17516234.2015.1008195.
„Village Life in Hong Kong”. The Chinese University of Hong Kong Press (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-01.
Seaman, Gary (1978). Temple Organization in a Chinese Village (на језику: енглески). Chinese Association for Folklore.
The Anthropology of Taiwanese Society (на језику: енглески). Stanford University Press. 1981. ISBN 978-0-8047-1043-5.
DuBois, Thomas (2005-01-31). The Sacred Village: Social Change and Religious Life in Rural North China (на језику: енглески). University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2837-0.
Chau, Adam (2008-07-21). Miraculous Response: Doing Popular Religion in Contemporary China (на језику: енглески). Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-6100-0.
Dean, Kenneth (1993). Taoist Ritual and Popular Cults of Southeastern China (на језику: енглески). Princeton University Press.
„Spectacle and Sacrifice — David Johnson”. www.hup.harvard.edu (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-01.
Tsai, Lily L. (2007). Accountability without Democracy: Solidary Groups and Public Goods Provision in Rural China. Cambridge Studies in Comparative Politics. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87197-6.
„Ritual and Music of North China: Volume 2: Shaanbei”. Routledge & CRC Press (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-01.
„Song King: Connecting People, Places, and Past in Contemporary China”. UH Press (на језику: енглески). 2020-06-24. Приступљено 2022-11-01.
Davis, Sara L. M. (2006). Song and silence : ethnic revival on China's southwest borders. Silk Worm Books. ISBN 974-9511-17-4. OCLC 298412652.

Спољашње везе

[1] Зоран, Његован (2016). Економика туризма и сеоског туризма. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. ISBN 978-86-7520-380-3.

[2] „WordNet Search - 3.1”. Wordnetweb.princeton.edu. Приступљено 2013-04-25.

[3] „Nos campagnes, territoires d'avenir” (PDF). CGET. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 10. 2022. г. Приступљено 13. 03. 2023.

[4] Louis Boisgibault, Fahad Al Kabbani (2020): Energy Transition in Metropolises, Rural Areas and Deserts. Wiley - ISTE. (Energy series) ISBN 9781786304995.

[5] „BMELV - Agriculture and rural areas - Farming in Germany”. 2012-06-09. Архивирано из оригинала 2012-06-09. г. Приступљено 2020-02-20.

[6] Chigbu, Uchendu Eugene (2012). „Village renewal as an instrument of rural development: evidence from Weyarn, Germany”. Community Development. 43 (2): 209—224. S2CID 154040610. doi:10.1080/15575330.2011.575231.

[7] „Local Authority Rural-Urban Classification”. UK Government. 24. 6. 2011.

[8] 林はやし, 榮さかえ祥さち. „Greening the Blue: End Child Labour in Agriculture”. Greening the Blue. Архивирано из оригинала 24. 07. 2018. г. Приступљено 24. 7. 2018.

[dhanbank.com-9] а ^б „In Focus” (PDF). www.dhanbank.com. децембар 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 02. 2020. г. Приступљено 13. 03. 2023.

[10] Feb 2017, Tim Asamen / 10. „Inaka: Moving from Scorn to Pride”. Discover Nikkei (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-19.

[11] Foley, Dylan (2019-04-20). „Exploring rural Japan from the comfort of your living room with 'The Inaka Project'”. The Japan Times Online (на језику: енглески). ISSN 0447-5763. Приступљено 2019-09-19.

[Rethinking_urban_and_rural-12] Zaidi, S. Akbar (29. 8. 2017). „Rethinking urban and rural”. Dawn.

[13] „Land Transport Rule: Setting of Speed Limits 2003, Rule 54001 - Part 2”. Waka Kotahi NZ Transport Agency. Ministry of Transport. Приступљено 9. 1. 2021.

[14] Tim, TiP (2012-10-28). „Šta je seoski turizam?”. Turizam i Putovanja (на језику: српски). Приступљено 2019-11-27.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Летонија Чешка
Остале	NARA