(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Сејад Салиховић — Википедија Пређи на садржај

Сејад Салиховић

С Википедије, слободне енциклопедије
Сејад Салиховић
Лични подаци
Пуно име Сејад Салиховић[1]
Надимак Сејо
Датум рођења (1984-10-08)8. октобар 1984. (40 год.)
Место рођења Зворник,
СФР Југославија
Висина 1,82 m[2]
Позиција везни играч
Јуниорска каријера
1995—1998
1998—2000
2000—2003		 Минерва Берлин
Херта Зехлендорф
Херта Берлин
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2006
2004—2006
2006—2012
2006—2015
2015—2017
2017
2017—2018		 Херта Берлин II
Херта Берлин
Хофенхајм II
Хофенхајм
Гуејџоу Ренхе
Санкт Гален
Хамбургер		 88
5
2
228
28
10		 (35)
(0)
(0)
(62)
(5)
(1)
Репрезентативна каријера**
2005—2006
2007—2015		 Босна и Херцеговина до 21
Босна и Херцеговина		 9
47		 (3)
(4)
* Датум актуелизовања: 27. новембар 2019.
** Датум актуелизовања: 27. новембар 2019.

Сејад Салиховић (Зворник, 8. октобар 1984) бивши је босанскохерцеговачки фудбалер.

Већину фудбалске каријере провео је играјући за Хофенхајм у немачкој Бундеслиги. Играо је још и за Херту Берлин, Гуејџоу Ренхе, Санкт Гален и Хамбургер.

Осам година, од 2007. до 2015. године, Салиховић је играо за репрезентацију Босне и Херцеговине. Наступио је 47 пута и постигао 4 гола за национални тим. Био је у саставу репрезентације на Светском првенству 2014. године у Бразилу.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Јуниорска каријера

[уреди | уреди извор]

Фудбалску каријеру је започео у млађим категоријама клубова Минерва 93 Берлин и Херта 03 Зехлендорф.[3] У сезони 2000/01, Салиховић је пребачен у омладински погон Херте из Берлина. Играо је за тим испод 17 година и за тим испод 19 година. Године 2003. године убачен је у резервни састав.[4] Одликовао га је снажан ударац левом ногом и био је специјалиста за извођење слободних удараца.[5][6]

Херта Берлин

[уреди | уреди извор]

Салиховић је прекомандован у први тим Херте 2004. године. Први дебитантски наступ у Бундеслиги остварио је у септембру 2004. године у поразу од Хамбургера резултатом 2:1.[7] Међутим, Салиховић је имао малу минутажу у првом тиму и свега неколико наступа за Херту. Одлучио се за прелазак у тада мање познати Хофенхајм 1899.[8]

Хофенхајм

[уреди | уреди извор]

Године 2006, прешао је у редове у Хофенхајма.[9] У првој сезони, тим је играо у Регионалној лиги Југ, у то време трећој лиги у Немачкој. На крају сезоне успели су да уђу у Другу Бундеслигу Немачке.[10]

Спортски часопис „Кикер” га је прогласио најбољим играчем Друге Бундеслиге у сезони 2007/08. са најбољим просечним оценама.[11] Хофенхајм је остварио велики успех пласманом у виши ранг такмичења, овај пут су ушли у Бундеслигу.[12]

Салиховић је помогао екипи Хофенхајма да у својој првој сезони у Бундеслиги заврши на врху табеле у првом делу првенства пред зимску паузу.[13] Међутим, на крају нису могли да наставе у истом ритму, завршивши сезону тек на седмом месту табеле.[14] У наредним сезонама Салиховић постаје неизоставни члан првог тима Хофенхајма на позицији у везном реду. Сезона 2010/11. била је једна од најбољих у каријери Салиховића када је на 30 одиграних утакмица постигао 5 голова и имао 9 асистенција.[15]

На крају сезоне 2012/13, постигao је два гола из једанаестерца у мечу против Борусије из Дортмунда и осигурао меч баража за опстанак у Бундеслиги. На тај начин је спасао свој тим од испадања из лиге.[16][17]

Последњих пар сезона које је провео у Хофенхајму, пратиле су га повреде, те није имао велику минутажу у првом тиму.[18][19][20][21]

Напустио је тим Хофенхајма 2015. године, после девет година, а постао је рекордер по броју наступа у историји клуба.[22]

Гуејџоу Ренхе

[уреди | уреди извор]

У јуну 2015, Хофенхајм је објавио на својој званичној веб страници да Салиховић прелази у кинески клуб Гуејџоу Ренхе, који се такмичи у кинеској Суперлиги, односно првом рангу такмичења у Кини.[23][24][25] Играо је заједно у тиму са некадашњим репрезентативцем Босне и Херцеговине Звјезданом Мисимовићем.[26] Постигао је гол на дебитанстком наступу против екипе Чангчунг Јатај.[27] Задржао се у кинеској екипи нешто мање од годину и по дана.[28]

Санкт Гален

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2017. Салиховић је потписао уговор са швајцарским суперлигашем Санкт Галеном до краја сезоне.[29] Дебитовао је 5. фебруара против екипе Вадуца, утакмица се завршила нерешено 1:1, а ушао је у игру као замена од 73 минута.[30] Како му уговор није обновљен, напустио је клуб као слободан играч у јуну 2017. године.[31]

Хамбург

[уреди | уреди извор]

Дана 13. септембра 2017. године, потписао је једногодишњи уговор са Хамбургером СВ, чиме се вратио у Бундеслигу након више од две године.[32] Дебитовао је 15. септембра, када је његов тим поражен са 0:2 против Хановера 96.[33] Постигао је свој први гол против Мајнца, у поразу резултатом 2:3.[34] На крају сезоне Салиховић је напустио клуб јер му уговор није био продужен.[35]

Повлачење

[уреди | уреди извор]

Дана 4. априла 2019. Салиховићев саветник Толга Дерикан објавио је да је одлучио да заврши играчку каријеру, упркос понудама многих клубова у Другој Бундеслиги.[36] Почео је да ради као стручни консултант за клупску телевизију Хофенхајма, а задужен је за емисију „Matchday” која може да се прати на Јутјуб каналу овог немачког бундеслигаша.[37]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Салиховић је био стандардан у репрезентацији Босне и Херцеговине до 21 године.[38] Током октобра 2006. године, постигао је два гола за младу репрезентацију у плеј-офу за Европско фудбалско првенство испод 21 године против Чешке Републике. На крају су поражени резултатом 2:3, а оба гола постигао је са раздаљине од преко 25 метара.[39][40]

Након тога позван је у сениорску репрезентацију Босне и Херцеговине и постао важан члан тима. Дебитовао је 13. октобра 2007. године против репрезентације Грчке у квалификацијама за Европско првенство 2008. када су поражени резултатом 2:3.[41] Први гол је постигао 9. јуна 2009. године у пријатељској утакмици против Омана.[42] Иако му је била омиљена позиција у средини терена, често је коришћен као леви бек због недостатка других опција.[43] Због неспортског понашања против Португалије током плеј-оф квалификација за Светско првенство 2010. године, суспендован је на четири утакмице.[тражи се извор] Није био у тиму на квалификационим утакмицама за одлазак на Европско првенство 2012. против Луксембурга, Француске, Албаније и Румуније. Вратио се на пријатељском мечу против Словачке, коју је БиХ савладала у Братислави резултатом 3:2.[тражи се извор]

У јуну 2014. године уврштен је у састав Босне и Херцеговине за Светско првенство 2014. године, прво велико такмичење на којем се квалификовала.[44] Играо је на све три утакмице у групној фази. У поразима од 2:1 и 1:0 против Аргентине и Нигерије и у победи резултатом 3:1 против Ирана.[45][46]

Након што репрезентација није успела да се пласира на Европско првенство 2016, Салиховић више није одиграо ниједан меч за национални тим.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Са породицом се доселио у Берлин 1992. године, непосредно пре почетка рата у Босни и Херцеговини. У јуну 2009. године, након 17 година, посетио је родни град Зворник, одакле су му родитељи Исмет и Фадила.[47] Хоби му је читање књига и играње малог фудбала, а слободно време проводи са породицом.[48]

Дана 15. децембра 2014. Салиховић се оженио са дотадашњом девојком Јулијом.[49] У априлу 2015, добили су сина по имену Лиан.[50]

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]

Клуб

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 28. новембра 2019.[51]
Клуб Сезона Лига Куп Европа Друго Укупно
Првенство Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол
Херта Берлин II 2003/04 НОФВ-Оберлига Север 31 13 – – – 31 13
2004/05 Регионална лига Север 27 14 1 0 – – 28 14
2005/06 30 8 – – – 30 8
Укупно 88 35 1 0 – – 89 35
Херта Берлин 2004/05 Бундеслига 5 0 0 0 – – 5 0
2005/06 0 0 0 0 0 0 1[а] 0 1 0
Укупно 5 0 0 0 0 0 1 0 6 0
Хофенхајм II 2006/07 Оберлига Баден-Виртемберг 1 0 – – – 1 0
2011/12 Регионална лига Југ 1 0 – – – 1 0
Укупно 2 0 – – – 2 0
Хофенхајм 1899 2006/07 Регионална лига Југ 30 10 – – – 30 10
2007/08 Друга Бундеслига Немачке 27 6 4 1 – – 31 7
2008/09 Бундеслига 29 8 1 1 – – 30 9
2009/10 32 4 4 1 – – 36 5
2010/11 26 5 4 0 – – 30 5
2011/12 23 9 3 2 – – 26 11
2012/13 20 7 1 0 – 2[б] 0 23 7
2013/14 28 11 2 0 – – 30 11
2014/15 13 2 0 0 – – 13 2
Укупно 228 62 19 5 – 2 0 249 67
Гуејџоу Ренхе 2015 Суперлига Кине 15 2 0 0 – – 15 2
2016 Прва лига Кине 13 3 0 0 – – 13 3
Укупно 28 5 0 0 – – 28 5
Санкт Гален 2016/17 Суперлига Швајцарске 13 0 – – – 13 0
Хамбургер 2017/18 Бундеслига 10 1 – – – 10 1
Каријера укупно 374 103 20 5 0 0 3 0 397 108
  1. ^ Појављивање 2005. у Лига Купу Немачке
  2. ^ Појављивање у плеј–офу за опстанак у Бундеслиги 2012/13.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 28. новембра 2019.[52]
Тим Година Ута Гол
Босна и Херцеговина
2007 3 0
2008 6 0
2009 8 2
2010 4 1
2011 5 1
2012 7 0
2013 6 0
2014 6 0
2015 2 0
Укупно 47 4

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
Постигнути голови Салиховића у дресу националног тима.[52]
Бр. Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 6. јун 2009. Стадион Пјер де Кубертен, Кан, Француска  Оман
2:1
2:1
 Пријатељска утакмица
2. 9. септембар 2009. Билино поље, Зеница, БиХ  Турска
1:1
1:1
 Квалификације за Светско првенство 2010.
3. 29. мај 2010. Росунда, Стокхолм, Шведска  Шведска
1:1
2:4
 Пријатељска утакмица
4. 2. септембар 2011. Стадион Динама, Минск, Белорусија  Белорусија
1:0
2:0
 Квалификације за Европско првенство 2012.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „2014 FIFA World Cup Brazil: List of players: Bosnia and Herzegovina” (PDF). FIFA. 14. 7. 2014. стр. 5. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 02. 2020. г. Приступљено 13. 5. 2019. 
  2. ^ „Sejad Salihovic”. hsv.de. Архивирано из оригинала 15. 09. 2017. г. Приступљено 14. 9. 2017. 
  3. ^ „Sejad Salihović danas slavi 29. rođendan”. cazin.net. 8. 10. 2013. Приступљено 19. 2. 2019. 
  4. ^ „Sejad Salihovic Spielerprofil” (на језику: немачки). ligainsider.de. 15. 10. 2010. Приступљено 14. 9. 2017. 
  5. ^ „Salihovic: We can beat anyone”. fifa.com. 31. 8. 2010. Архивирано из оригинала 05. 09. 2010. г. Приступљено 1. 9. 2010. 
  6. ^ „Kralj slobodnjaka: Sejad Salihović”. sportsport.ba. 17. 2. 2012. Приступљено 19. 2. 2012. 
  7. ^ „Takahara rettet Toppmöller” (на језику: немачки). kicker.de. 22. 9. 2004. Приступљено 24. 1. 2009. 
  8. ^ „Hoffenheim schafft die Champions League” (на језику: немачки). bild.de. 6. 9. 2019. Приступљено 22. 1. 2019. 
  9. ^ „Hoffenheim plant Salihović-Comeback” (на језику: немачки). sport.de. 5. 9. 2017. Приступљено 14. 9. 2017. 
  10. ^ „TSG 1899 Hoffenheim steigt in die 2. Bundesliga auf” (на језику: немачки). baden-wuertemberg.de. 5. 5. 2007. Архивирано из оригинала 15. 09. 2017. г. Приступљено 14. 9. 2017. 
  11. ^ „Salihovics kühnes Ziel” (на језику: немачки). kicker.de. 12. 6. 2008. Приступљено 24. 1. 2009. 
  12. ^ „Dorfklub Hoffenheim steigt auf, Lautern gerettet” (на језику: немачки). welt.de. 18. 5. 2008. Приступљено 14. 9. 2017. 
  13. ^ „Aufsteiger Hoffenheim schießt sich zur Herbstmeisterschaft” (на језику: немачки). t-online.de. 4. 8. 2012. Приступљено 15. 9. 2017. 
  14. ^ „Hoffenheims 2008/09 Saison” (на језику: немачки). fussballdaten.de. 1. 6. 2009. Приступљено 15. 9. 2017. 
  15. ^ „Sejad Salihovic - Performance data 10/11. Transfermarkt”. Приступљено 17. 8. 2016. 
  16. ^ „Salihovic brace makes impossible possible”. achtzehn99.de. 18. 5. 2013. Приступљено 1. 5. 2016. 
  17. ^ „Salihović vodi Hoffenheim ka opstanku, Bayern i Borussija bez milosti”. scsport.ba. 13. 4. 2013. Приступљено 1. 5. 2016. 
  18. ^ „Hoffenheim midfielder Sejad Salihovic sidelined with groin injury”. goal.com. 15. 12. 2009. Архивирано из оригинала 09. 05. 2012. г. Приступљено 1. 9. 2010. 
  19. ^ „Hoffenheims Salihovic fällt zehn Wochen aus” (на језику: немачки). spiegel.de. 29. 1. 2013. Приступљено 15. 9. 2017. 
  20. ^ „Salihovic verletzt!” (на језику: немачки). bild.de. 22. 7. 2013. Приступљено 15. 9. 2017. 
  21. ^ „Knieprellung bei Salihovic, Modeste mit Zerrung” (на језику: немачки). bundesliga.com. 30. 3. 2014. Архивирано из оригинала 28. 11. 2021. г. Приступљено 15. 9. 2017. 
  22. ^ „Salihović vor Bundesliga-Rückkehr?” (на језику: немачки). sport.de. 29. 12. 2015. Приступљено 15. 9. 2017. 
  23. ^ „Sejad Salihovic verlässt die TSG” (на језику: German). achtzehn99.de. 7. 6. 2015. Приступљено 7. 6. 2015. 
  24. ^ „Misimović i Salihović zvanično predstavljeni u Kini”. Приступљено 17. 8. 2016. 
  25. ^ „Salihović nakon devet godina napustio Hoffenheim”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2016. г. Приступљено 17. 9. 2016. 
  26. ^ „Misimović i Salihović zvanično predstavljeni u Kini”. uskinfo.ba. Приступљено 17. 9. 2019. [мртва веза]
  27. ^ „Sejo sa parkinga: Golčina Salihovića u debiju za Guizhou Renhe”. kliker.info. Приступљено 17. 9. 2019. 
  28. ^ „Ispovest bosanskog fudbalera koji se vratio iz Kine: Otišao sam zbog para, ali tamo je nepodnošljivo!”. telegraf.rs. Приступљено 17. 9. 2016. 
  29. ^ „Sejad Salihovic unterschreibt mit St. Gallen” (на језику: немачки). 4-4-2.com. 1. 2. 2017. Приступљено 14. 9. 2017. 
  30. ^ „Sejad Salihović debitovao za St. Gallen u remiju s Vaduzom”. reprezentacija.ba. 5. 2. 2017. Приступљено 14. 9. 2017. 
  31. ^ „Sejad Salihović ponovo u dresu Hofenhajma?” (на језику: Bosnian). zvornicki.ba. 7. 9. 2017. Архивирано из оригинала 15. 9. 2017. г. Приступљено 14. 9. 2017. 
  32. ^ „Sejad Salihovic wechselt zum HSV” (на језику: немачки). eurosport.de. 13. 9. 2017. Приступљено 14. 9. 2017. 
  33. ^ „Harnik stochert 96 zum Sieg und zur Tabellenführung” (на језику: немачки). kicker.de. 15. 9. 2017. Приступљено 6. 1. 2018. 
  34. ^ „Bell und Latza profitieren von Hamburger Fehlern” (на језику: немачки). kicker.de. 14. 10. 2017. Приступљено 6. 1. 2018. 
  35. ^ „Rastali se HSV i Sejad Salihović”. oslobodjenje.ba. 15. 5. 2018. Приступљено 20. 5. 2018. 
  36. ^ „Uprkos brojnim ponudama: Bivši bh. reprezentativac završava fudbalsku karijeru”. Sport1.ba. 4. 4. 2019. Приступљено 5. 4. 2019. 
  37. ^ „Godinu nakon što je završio igračku karijeru: Sejad Salihović pronašao novi posao”. scsport.ba. 16. 8. 2019. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. Приступљено 16. 8. 2019. 
  38. ^ „Sejad Salihović se vraća u Bundesligu”. reprezentacija.ba. 12. 9. 2017. Приступљено 15. 9. 2017. 
  39. ^ „Hubník gives Czechs the edge”. uefa.com. 6. 10. 2006. Архивирано из оригинала 16. 1. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2012. 
  40. ^ „Frejlach sends Czechs through”. uefa.com. 10. 10. 2006. Архивирано из оригинала 16. 1. 2016. г. Приступљено 9. 4. 2012. 
  41. ^ „Holders Greece take command of group”. uefa.com. 13. 10. 2007. Приступљено 14. 9. 2017. 
  42. ^ „Bosnia 2–1 Oman”. 11v11.com. 10. 6. 2009. Приступљено 14. 9. 2017. 
  43. ^ „Sa Papetom na Euro 2012”. sportin.ba. 4. 3. 2010. Архивирано из оригинала 11. 5. 2010. г. Приступљено 1. 9. 2010. 
  44. ^ „Bosnia and Herzegovina 2014 World Cup squad”. thetelegraph.co.uk. 2. 6. 2014. Приступљено 20. 6. 2014. 
  45. ^ „Bosnia beaten by Messi marvel”. FIFA. 16. 6. 2014. Архивирано из оригинала 28. 03. 2018. г. Приступљено 24. 3. 2018. 
  46. ^ „Bosnians bid farewell by eliminating Iran”. FIFA. 25. 6. 2014. Архивирано из оригинала 27. 06. 2014. г. Приступљено 28. 6. 2014. 
  47. ^ „Reportaža iz Istočne Bosne: Djeca Drine gaze do Brazila”. sport.novi.ba. 13. 9. 2013. Приступљено 14. 9. 2019. 
  48. ^ „Sejad Salihovic Profil” (на језику: немачки). achtzehn99.de. 10. 5. 2013. Архивирано из оригинала 20. 9. 2012. г. Приступљено 22. 5. 2013. 
  49. ^ „Sejad Salihović se oženio i čeka dijete: Kum će biti Vedad Ibišević”. reprezentacija.ba. 13. 1. 2015. Приступљено 14. 1. 2015. 
  50. ^ „Sejad Salihović i njegov sinčić Lian”. radiosarajevo.ba. 2. 4. 2015. Приступљено 14. 9. 2017. 
  51. ^ „S. Salihović”. soccerway.com. Приступљено 14. 9. 2017. 
  52. ^ а б „Sejad Salihović”. eu-football.info. Приступљено 14. 9. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Сејад Салиховић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сејад_Салиховић&oldid=28780960”