(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Фреја — Википедија Пређи на садржај

Фреја

С Википедије, слободне енциклопедије
Freja (1905), Џон Бауер (1882–1918)
Фреја

Фреја, Мардел или Сир је богиња љубави и лепоте у нордијској митологији. Њин муж је Од–Свипдаг, а ћерка Нос (Драгоценост) и Герсими. Наводно је лила златне сузе за одсутним мужем, али је често оптуживана и за промискуитет. Практиковала је сеидр, одређену врсту магије коју је научила и Одина. Њену кочију вукле су две мачке а сама се могла претворити у сокола. Поседовала је огрлицу Брисингамен коју су јој направила и поклонила четири патуљка под условом да проведе ноћ са сваким од њих. Половина ратника палих у борби припада њој.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име Фреја на староскандинавском јасно значи 'дама, љубавница'.[1] Оно потиче од протогерманске именице женског рода *frawjōn („дама, љубавница“), што је сродно са старосаксонском frūa („дама, љубавница“) или старовисоконемачком frouwa („дама“; уп. модерни немачки Frau). Фреја је такође етимолошки блиско имену бога Фрејра, што значи 'господар' на староскандинавском.[2][3] Стога се сматра да је теоним Фреја био епитет по пореклу, који је заменио лично име које је данас непосведочено.[4]

Алтернативна имена

[уреди | уреди извор]

Поред Фреје, старонордијски извори богињу помињу следећим именима:

Име (Старонордијски) Значење имена Сведочење Напомене
Геф 'даватељ'[5] Гилфагининг, Нафнабулур Име Гефн вероватно значи „она која даје (просперитет или срећу) и генерално се сматра повезаном са именом богиње Гефјон, али етимологија имена Гефјон је предмет спора. Корен Геф- у Геф-јон је генерално теоретисано да је повезан са кореном Геф- у имену Геф-н."[6] Веза између два имена је резултирала етимолошким резултатима Гефјун што значи „онај који даје”.[7] Имена Гефјун и Гефн су оба повезана са групама Алагаб или Ологаб, Матрон.[8]

Научник Ричард Норт теорише да староенглески геофон и староскандинавски Гефјун и Фрејино име Гефн могу да потичу од заједничког порекла; габија германска богиња повезана са морем, чије име значи „давање“.[9]

Хорн 'флаксен'(?)[5] Гилфагининг, Нафнафулур Појављује се у шведским називима места Хернесанд, Херневи и Јерневи, која потичу од реконструисаног староскандинавског назива места *Hörnar-vé (што значи „Херново светилиште”).[10] Поред тога, име Херн се такође појављује као име жене трола у Nafnaþulur.[11]
Мардол Потенцијално 'посветљивач мора' преко мар ('море') у комбинацији са другим елементом који може бити повезан са Делингром, што указује на свјетлост.[12] Име би иначе могло значити 'онај који чини да море набуја'.[13] Гилфагининг, Нафнабулур Може бити повезан са именом бога Хајмдалр.[13]
Скјалф 'тресач'[5] Нафнабулур Такође име ћерке финског краља у Инглиншкој саги. Због слика огрлице у финској Скјалфовој причи (Фреја сама поседује Брисингамен) можда постоји веза између два имена.[14]
Сир 'сов'[5] Гилфагининг, Скалдскапармал, Нафнабулур Свиња је била важан симбол Ванира и жртвених пракси (блот) повезаних са групом, посебно у вези са Фрејом и њеним братом Фрејиром.[15]
Тренг 'тренг'[5] Белетристика
Трунгва 'гомила'[5] Нафнабулур
Валфреја 'Фреја од убијене', 'дама убијене' Нјалс сага Овај облик се јавља у кенингу у поезији садржаној у Нјалс саги (Валфрејију стафр, 'Валфрејино особље'; 'дама од побијеног особља' и/или 'Фреија од убијеног особља').[16][17][18][19]
Ванадис 'дис од ванира'[5] Скалдскапармал Име „ван-дете” („дете Ванира”) за „вепар” може бити повезано.[20]

Сведочења

[уреди | уреди извор]

Велуспа садржи строфу која помиње Фреју, називајући је „Ођовом девојком“; Фреја је жена свог мужа, Ода. У строфи се говори да је Фреја једном била обећана неименованом градитељу, за кога се касније открило да је јотун и да га је Тор касније убио (детаљно испричано у Гилфагининг поглављу 42; видети одељак Проза Еда испод).[21] У песми Гримнисмал, Один (прерушен у Гримнира) говори младом Агнару да Фреја сваког дана додељује места половини оних који су убијени у њеној дворани Фолквангр, док Один поседује другу половину.[22]

Фреја и Локи се свађају на илустрацији (1895) Лоренца Фролиха

У песми Локасена, где Локи оптужује скоро сваку жену која присуствује за промискуитет или неверност, долази до агресивне размене између Локија и Фреје. У уводу песме се напомиње да међу другим боговима и богињама, Фреја присуствује прослави коју је одржао Аегир. У стиху, након што се Локи посвађао са богињом Фригом, Фреја се убацује, говорећи Локију да је луд јер је ископавао своја страшна дела, и да Фрига зна судбину свих, иако је не говори. Локи јој говори да ћути и каже да зна све о њој — да Фреја није мање крива, јер су јој сви богови и вилењаци били љубавници. Фреја то пориче. Она каже да Локи лаже, да само жели да брбља о неделима, а пошто су богови и богиње бесни на њега, може очекивати да ће кући отићи поражен. Локи говори Фреји да ћути, назива је злобном вештицом и дочарава сценарио где је Фреја једном била на јахању свог брата када су сви богови, смејући се, изненадили њих двоје. Нјорд се убацује — каже да је жена која има љубавника који није њен муж безопасна, и истиче да је Локи створио децу, и назива Локија перверзњаком. Песма се наставља редом.[23]

Модерни утицај

[уреди | уреди извор]

Почевши од раних 1990-их, деривати од Фреје почели су да се појављују као име за девојчице.[24] Према норвешкој бази података о именима из Централног завода за статистику, око 500 жена је наведено са именом Frøya (савремени норвешки правопис имена богиње) у земљи. Постоји и неколико сличних имена, као што је први елемент дитематског личног имена Frøydis.[25]

Фреја је представљена у неколико видео игара као што је игра Ensemble Studios из 2002. године Age of Mythology, где је она један од девет мањих богова које нордијски играчи могу обожавати.[26][27][28] Такође је представљена у игрици Санта Моника Студија из 2018. Бог рата (стилизована Фреја у игри), где има улогу и споредног протагонисте и антагонисте.[29] Она се појављује у наставку игре, Бог рата Рагнарок, која би требало да буде објављена 2022. године.[30] У вишекорисничкој онлајн игри трећег лица на бојном пољу Смајт Фреја је један од неколико богова из нордијског пантеона.[31]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ de Vries (1962), стр. 142: "Freyja f. herrin, frau ; name einer göttin"
  2. ^ de Vries (1962), стр. 142.
  3. ^ Orel (2003), стр. 112.
  4. ^ Grundy (1998), стр. 55–56.
  5. ^ а б в г д ђ е Orchard (1997), стр. 48.
  6. ^ Sturtevant 1952, стр. 166
  7. ^ Orchard (1997), стр. 52.
  8. ^ Davidson 1998, стр. 79
  9. ^ North 1998, стр. 226
  10. ^ Simek (1996), стр. 156–157.
  11. ^ Faulkes (1987), стр. 156.
  12. ^ See Orchard (1997), стр. 84 for the rendering 'sea-brightener' and Turville-Petre (1964), стр. 178 for elements.
  13. ^ а б Simek (1996), стр. 202.
  14. ^ Simek (1996), стр. 291.
  15. ^ Simek (1996), стр. 309.
  16. ^ Finnur Magnusson (1828), стр. 534.
  17. ^ Grimm (1882), стр. 305, 420.
  18. ^ Golther (1888), стр. 27.
  19. ^ Price (2020), стр. 261.
  20. ^ Faulkes (1987), стр. 257.
  21. ^ Larrington (1999), стр. 7.
  22. ^ Larrington (1999), стр. 53.
  23. ^ Larrington (1999), стр. 84, 90.
  24. ^ Näsström (1995), стр. 22.
  25. ^ „Names”. Statistics Norway. 
  26. ^ „The Minor Gods: Norse - Age of Mythology Wiki Guide - IGN”. 
  27. ^ „Age of Mythology”. 
  28. ^ „Age of Mythology Reference Manual”. 
  29. ^ „Freya is the Real Villain of God of War”. Screen Rant. 15. 7. 2020. 
  30. ^ „God of War: Ragnarok Villains Are Thor and Freya, Game Includes All 9 Realms”. 10. 9. 2021. 
  31. ^ „Smite game”. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Медији везани за чланак Фреја на Викимедијиној остави