Цислајтанија
| Земље аустријског Царевинског већа | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1867.—1918. (51 год.) | |||||||||
 Аустријски део Аустроугарске монархије (црвено) | |||||||||
| Главни град | Беч | ||||||||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||||||||
| Земља |  Аустроугарска | ||||||||
| Површина | 300.122 (1910) км2 | ||||||||
| Становништво | 28.571.934 (1910) | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша административна територија | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | монархија | ||||||||
| Историјска ера | нови век, савремено доба | ||||||||
• Успостављено | 1867. | ||||||||
• Укинуто | 1918. (51 год.) | ||||||||
| |||||||||
.svg)
Земље аустријског Царевинског већа (нем. Die im österreichischen Reichsrate vertretenen Länder), познате под колоквијалним називом Цислајтанска Аустрија (нем. Cisleithanische Österreich) или само Цислајтанија (нем. Cisleithanien), представљале су у периоду од 1867. до 1918. године специфичан државни ентитет, састављен од земља, односно круновина које су чиниле аустријску половину Aустроугарске монархије, док су другу (угарску) половину чиниле Земље круне Светог Стефана.[1]
Након распада Аустроугарске (1918), дотадашње земље њеног аустријског дела ушле су у састав разних држава-наследница, а данас се налазе у саставу Аустрије, Чешке, Пољске, Украјине, Румуније, Италије, Словеније, Хрватске и Црне Горе.
Назив[уреди | уреди извор]
Током целокупног периода постојања Аустроугарске монархије, њен аустријски део није имао стандардизовани назив, већ је означаван уз употребу разних описних израза, као што су:
- Краљевине и земље заступљене у Царевинском већу (нем. Die im Reichsrate vertretenen Königreiche und Länder), што је био најчешће употребљавани, али не и једини службени описни назив у правним актима
- Аустријска царевина са ове стране Лајте, односно Цислајтанска Аустрија или само Цислајтанија, у значењу: земље које се (посматрао из престоног града Беча) налазе са ове стране Лајте, реке која је текла дуж границе између два дела Аустроугарске монархије.
- Аустријска царевина у ужем смислу, за разлику од претходне, односно шире Аустријске царевине, која је у унитарном облику постојала до 1867. године
Историја[уреди | уреди извор]
| Овај чланак је део серије о историји Аустрије, Чешке, Пољске, Украјине, Румуније, Италије, Словеније, Хрватске и Црне Горе | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Увођењем дуализма путем склапања аустро-угарске нагодбе (1867), дотадашња унитарна Аустријска царевина преуређена је у Аустроугарску монархију, састављену од два дела, аустријског и угарског. Врховно представничко тело аустријског дела државе било је Царевинско веће (нем. Reichsrat), састављено од изабраних посланика из свих земаља које су остале у цислајтанском делу двојне монархије. Извршна власт припадала је влади коју је именовао аустријски цар.[1]
Политички живот је био обележен чесим превирањима. Бирачко право је било ограничено на мушкарце, са прописаним имовинским цензусом. Унутрашњом политиком су доминирале странке аустријских Немаца. Извесан утицај имале су и политичке организације Чеха, Пољака и Јевреја, док су интереси мањих народа (Словенци, галички Русини, буковински Румуни, истарски и далматински Хрвати, далматински и бокељски Срби) били знатно слабије заступљени. Национално питање се сматрало нерешеним, што је био један од основних узрока политичке нестабилности. Политичке елите су спорводиле конзерватвну сталешку политику, што је у већим градским срединама довело до успона социјалдемократског покрета.[1]
Круновине у Цислајтанији[уреди | уреди извор]
Аустријски део Аустроугарске монархије чиниле су следеће круновине:
- Надвојводство Аустрија (Горња и Доња)
- Краљевина Бохемија (ужа Чешка)
- Војводство Буковина
- Краљевина Галиција и Лодомерија
- Краљевина Далмација (са Дубровником и Боком которском)
- Војводство Корушка
- Велико Војводство Краков
- Војводство Крањска
- Маркгрофовија Моравска
- Аустријско приморје (Горица и Градишка, Трст, Истра)
- Војводство Салцбург
- Грофовија Тирол (са Форарлбергом)
- Војводство Шлеска (Горња и Доња)
- Војводство Штајерска
Срби у Цислајтанији[уреди | уреди извор]
У границама аустријског дела Аустроугарске монархије живео је значајан део српског народа, што се у првом реду односило на Србе староседеоце у Боки которској, Дубровачком приморју и осталим деловима аустријске Далмације, као и на Србе у Белој крајини и Аустријском приморју (првенствено Перој, Пула и Трст), док су мање српске заједнице живеле и у неким већим градовима као што су Беч, Грац и Праг. У поменутим областима и местима живели су не само православни Срби (који су чинили већину народа), већ и њихови сународници - католички Срби.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Тејлор 2001.
- ^ Бакотић 1939.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бакотић, Лујо (1939). Срби у Далмацији од пада Млетачке републике до уједињења. Београд: Геца Кон.
- Берић, Душан М. (2013). Државно право Краљевине Угарске: Прекиди и континуитет. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
- Крестић, Василије (1969). Хрватско-угарска нагодба 1868. године. Београд: САНУ.
- Милутиновић, Коста (1981). „Срби у Далмацији 1797-1878”. Историја српског народа. 5 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 277—307.
- Милутиновић, Коста (1983). „Настанак политике новог курса на Приморју”. Историја српског народа. 6 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 349—374.
- Тејлор, Ален (2001). Хабзбуршка монархија 1809-1918: Историја Аустријске царевине и Аустроугарске. Београд: Clio.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
