Шегрт
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Шегрт је био назив и статус детета које је код неког мајстора изучавало занат.
Реч потиче од турске речи sakirt и персијске речи sagrid и у основном значењу значи трговачки или занатски ученик.
Обично би родитељ довео дете код мајстора у занатску радњу и ту би био договор да га мајстор учи занату. За услуге смештаја у породици мајстора и учење заната шегрт је морао да ради све што му укућани нареде па и најтеже послове. Пракса је била да се нарочито на почетку учења заната веома мало се учи сам занат а раде сви могући други послови у кући и око куће.Генерално мајстори су били строги и правични.
Касније су се појавиле и шегртске школе и интернати (после Првог светског рата), тако да се поред самог заната учили и други предмети. Данас школовање ученика у привреди, као се данас зове шегрт, траје, три године по завршетку основне школе. Раније по завршетку шегртовања шегрти су постајали калфе а данас добију по завршеном школовању титулу квалификованог радника.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Милан Вујаклија, ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, Просвета, Београд, 1991. година