Fenhizon
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
7-hloro-4-okso-2-fenil-1,2,3,4-tetrahidrohinazolin-6-sulfonamid | |
| Klinički podaci | |
| Drugs.com | Monografija |
| Identifikatori | |
| ATC kod | C03BA13 (WHO) |
| PubChem | CID 68548 |
| ChemSpider | 61822  |
| UNII | LJ1U13R8IK |
| KEGG | D04161 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C14H12ClN3O3S |
| Molarna masa | 337,781 |
| |
| |
Fenhizon (INN) je diuretik, deo klase sulfonamidnih diuretika.[1] Fenhizon se prvenstveno koristi u lečenju edema i hipertenzije.[2]
Osobine
[уреди | уреди извор]Fenhizon je organsko jedinjenje, koje sadrži 14 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 337,781 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 5 |
| Broj donora vodonika | 3 |
| Broj rotacionih veza | 2 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 2,5 |
| Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -4,4 |
| Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 113,2 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Ferrando C, Foy JM, Pratt CN, Purvis JR (април 1981). „On the pharmacological actions of a diuretic, fenquizone, with particular reference to its site of action”. The Journal of Pharmacy and Pharmacology. 33 (4): 219—22. PMID 6115903. doi:10.1111/j.2042-7158.1981.tb13761.x.
- ^ „Fenquizone”. Drug Information from MIMS. Thailand.[мртва веза]
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
