Hlorokvin
 | Овај чланак је недовршен. (март 2020.) |
 | |
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Prodajno ime | Amokin, Aralen, Arechin, Arthrochin |
| Drugs.com | Monografija |
| Način primene | Oralno |
| Farmakokinetički podaci | |
| Poluvreme eliminacije | 1-2 meseca |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 54-05-7  |
| ATC kod | P01BA01 (WHO), P01BA02 |
| PubChem | CID 2719 |
| DrugBank | DB00608 |
| ChemSpider | 2618 |
| KEGG | C07625 |
| ChEBI | CHEBI:3638 |
| ChEMBL | CHEMBL76 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C18H26ClN3 |
| Molarna masa | 319,872 |
| |
| |
| Fizički podaci | |
| Tačka topljenja | 289 °C (552 °F) |
Hlorokvin ili hlorohin je lek koji se koristi za sprečavanje i lečenje malarije u oblastima u kojima je poznato da je malarija osetljiva na njene efekte.[1] Određene vrste malarije, rezistentnih sojeva i komplikovani slučajevi obično zahtevaju različite ili dodatne lekove.[1] Povremeno se koristi kod amebijaze koja se javlja izvan creva, reumatoidnog artritisa i lupus eritematoza.[1] Uzima se gutanjem tableta.[1] Takođe se eksperimentalno koristi za lečenje COVID-19 (koji je uzročnik pandemije virusa korona) od 2020. godine.[2] Otkriveno je da je inhibitor SARS koronavirusa 2005. godine.[3]
Uobičajene nuspojave uključuju probleme sa mišićima, gubitak apetita, proliv i osip na koži.[1] Ozbiljne nuspojave uključuju probleme sa vidom, oštećenje mišića, epileptičke napade i aplastičnu anemiju.[1] Izgleda da je siguran za upotrebu tokom trudnoće. Hlorokvin je član 4-Aminohinolin klase lekova. Deluje protiv aseksualnog oblika malarije unutar crvenih krvnih zrnaca.[1]
Hlorokin je 1934. godine otkrio nemački naučnik Hans Andersag. Nalazi se na listi esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije, najsigurnijih i najefikasnijih lekova potrebnih u zdravstvenom sistemu. Dostupan je kao generički lek.[1] Po sastavu, ovo organsko jedinjenje sadrži 18 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 319,872 Da.[4][5]
Osobine
[уреди | уреди извор].jpg)
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 3 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 8 |
| Particioni koeficijent[6] (ALogP) | 4,3 |
| Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) | -5,9 |
| Polarna površina[8] (PSA, Å2) | 28,2 |
Pogledaj još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж „Chloroquine Phosphate”. drugs.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ Cortegiani, Andrea; Ingoglia, Giulia; Ippolito, Mariachiara; Giarratano, Antonino; Einav, Sharon (5. 3. 2020). „A systematic review on the efficacy and safety of chloroquine for the treatment of COVID-19”. sciencedirect.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ Chloroquine is a potent inhibitor of SARS coronavirus infection and spread (на језику: енглески). Virology Journal. 22. 8. 2005. doi:10.1186/1743-422X-2-69. Пронађени су сувишни параметри:
|website=и|journal=(помоћ); Недостаје или је празан параметар|title=(помоћ); - ^ . PMID 21059682. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ . PMID 18048412. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
