(Translated by https://www.hiragana.jp/)
mts — Википедија Пређи на садржај

mts

С Википедије, слободне енциклопедије

mts
ОснивачиТелеком Србија
Услугефиксна телефонија
мобилна телефонија
дигитална телевизија
кабловски интернет
бежични интернет
СлоганИмате пријатеља! (1997—2015)
Твој свет (2015—данас)
Веб-сајтwww.mts.rs

mts је српски бренд компаније Телеком Србија под којим ради на тржишту телекомуникација. Првобитно, МТС је означавао услугу мобилне телефоније Телекома Србије, а од средине 2015. Телеком продаје све своје услуге под овим брендом.

  • мобилна телефонија
  • фиксна телефонија
  • дигитална телевизија
  • широкопојасни интернет

Услуге мобилне телефоније пружа од 1998. године.

3Г технологија и услуга ADSL интернета су уведени 2006[1], док је 2015. године је почело званично коришћење LTE (4G) технологија[2].

Поред српског тржишта, преко зависних привредних друштава, компанија је као мобилни оператор присутна и у непосредном окружењу, у Босни и Херцеговини и Црној Гори.

Мултимедијални сервиси (IPTV) су у комерцијалној употреби од 2008. године.[3]

Подаци о мобилној мрежи

[уреди | уреди извор]

Телеком Србија, односно, МТС је лиценцу за ГСМ систем у опсегу фреквенција од 900 MHz добила је 9. августа 1997, која је замењена новом лиценцом која обухвата и УМТС систем 1. августа 2006. године и тиме продужена на још 10 година.[4]. За ЛТЕ (4Г) мрежу МТС користи радио-фреквенцијске опсеге на 800 MHz и 1800 MHz. Поред тога, за 3Г мрежу користи опсеге на 900 MHz и 2100 MHz ,[5].

  • Покривеност територије Србије ГСМ сигналом је 91,16%
  • Покривеност становништва Србије ГСМ сигналом је 99,16%
  • Покривеност територије Србије УМТС сигналом је 76,60%
  • Покривеност становништва Србије УМТС сигналом је 96,59%
  • Покривеност територије Србије сигналом је 78,99%
  • Покривеност становништва Србије сигналом је 96,86%
  • Број базних станица је 2.700.[6]
  • Роминг је омогућен у 146 земаља, као и путем 1 мреже у међународном ваздушном простору, 3 поморске мреже и 1 сателитске мреже.

Подаци о УМТС (3Г) мобилној мрежи

[уреди | уреди извор]

Од 27. децембра 2006. године поред ГСМ мреже у комерцијалној употреби је и УМТС мрежа (3Г - трећа генерација мобилне телефоније). УМТС технологија омогућава пренос података великим брзинама. У исто време уведене су и услуге праћења ТВ програма преко мобилног телефона, као и услуга видео позива.

Остали подаци о мобилној мрежи

[уреди | уреди извор]
  • идентификациони код (ИМСИ) МТС-ове мреже је 220-03
  • позивни бројеви ГСМ мреже су 064 (међународни: +381 64), 065 (међународни +381 65) и 066 (међународни +381 66).
  • У току 2011. године Телеком Србија је изградио нових 373 базних станица.[4] Укупан број активних локација са базним станицама мобилне телефоније на крају 2019. године је био 2.700[7]
  • Број локација са ГСМ технологијом - 2.113
  • Број локација са УМТС технологијом - 2.626
  • Број локација са технологијом - 2.584
  • Број активних локација са базним станицама мобилне телефоније које су повезане оптичким системом преноса - 1.432
  • Број Вај-фај локација - 1.229[8]

Тржишни показатељи

[уреди | уреди извор]
  • Укупан број корисника МТС-а на крају 2013. године износио је 4.121.025.[4] Од тог броја 58,75% корисника на припејду и 41,25% на постпејду.[9][10][4]

Tржишно учешће мобилне телефоније на крају 2019. године[7]:

  • По броју корисника 44,3% и највеће је међу оператерима у Србији
  • По укупно оствареном приходу од мобилне телефоније - 36,81%
  • По укупном одлазном говорном саобраћају - 41,48%
  • По укупном броју послатих кратких текстуалних порука  - 39,20%
  • По укупном броју послатих мултимедијалних порука 34,36%

Тржишно учешће фиксне телефоније је 79,0%.[7]

Почев од 2012. МТС први пут, за разлику од преостала 2 оператера која то раде од раније, у годишњим извештајима у складу са правилима МТУ-а рачуна кориснике активни само у периоду 3 последња месеца од датума када се подноси извештај што објашњава пад у броју корисника већи од 1,27 милиона код овог оператера у 2012. у односу на 2011.[11], а тржишно учешће 53,6%. Реалнији пад у броју корисника се огледа у тржишном учешћу ове мреже у расподели прихода које је на крају 2011. године било 38,84%, док је на крају 2012. године било 38,1%

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]