(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Mucin — Википедија Пређи на садржај

Mucin

С Википедије, слободне енциклопедије
Mikrografija prikazuje ćelije sa prominentnim citoplazmatičnim vakuolama koje sadrže mucin

Mucini su familija proteina visoke molekulske mase, koji su ekstenzivno glolozilovani (glikokonjugati). Njih proizvode epitelna tkiva većine životinja.[1] Ključna karakteristika mucina je njihova sposobnost formiranja gelova, te su stoga oni ključna komponenta većine želatinoznih sekrecija. Oni imaju mnoštvo funkcija, od lubrikacije do ćelijske signalizacije do formiranja ćelijskih barijera.[1] Oni često imaju inhibitornu ulogu.[1] Neki mucini su vezani za kontrolu mineralizacije,[2] kalcifikacije ehinoderma[3] i formiranja kostiju kod kičmenjaka.[4] Oni se vezuju za patogene kao deo imunksog sistema. Prekomerno izražavanje mucinskih proteina, posebno MUC1 je vezano za mnoge tipove kancera.[5]

Postoji najmanje 19 mucinskih gena kod čoveka: MUC1, MUC2, MUC3A, MUC3B, MUC4, MUC5AC, MUC5B, MUC6, MUC7, MUC8, MUC12, MUC13, MUC15, MUC16, MUC17, MUC19, i MUC20.[6]

U vazdušne kanale se prvenstveno izlučuju MUC5AC i MUC5B, dok se MUC2 uglavnom izlučuje u creva.

  1. ^ а б в Marin, F.; Luquet, G.; Marie, B.; Medakovic, D. (2007). „Molluscan Shell Proteins: Primary Structure, Origin, and Evolution”. Current Topics in Developmental Biology Volume 80. Current Topics in Developmental Biology. 80: 209. doi:10.1016/S0070-2153(07)80006-8. ISBN 978-0-12-373914-8. 
  2. ^ Marin, F.; Corstjens, P.; De Gaulejac, B.; De Vrind-De Jong, E.; Westbroek, P. (2000). „Mucins and molluscan calcification. Molecular characterization of mucoperlin, a novel mucin-like protein from the nacreous shell layer of the fan mussel Pinna nobilis (Bivalvia, pteriomorphia)”. The Journal of Biological Chemistry. 275 (27): 20667—20675. PMID 10770949. doi:10.1074/jbc.M003006200. 
  3. ^ Boskey, A. (2003). „Biomineralization: an Overview”. Connective Tissue Research. 44 (1): 5—9. PMID 12952166. doi:10.1080/713713622. 
  4. ^ RJ Midura, VC Hascall (1996). „Bone sialoprotein-a mucin in disguise?”. Glycobiology. 6 (7): 677—81. PMID 8953277. doi:10.1093/glycob/6.7.677. 
  5. ^ Niv Y (2008). „MUC1 and colorectal cancer pathophysiology considerations”. World J. Gastroenterol. 14 (14): 2139—41. PMC 2703837Слободан приступ. PMID 18407586. doi:10.3748/wjg.14.2139. 
  6. ^ Perez-Vilar, J; Hill, RL (2004). „Mucin Family of Glycoproteins”. Encyclopedia of Biological Chemistry (Lennarz & Lane, EDs.). Oxford: Academic Press/Elsevier. 2: 758—764. 
  • Ali, M; Hutton, D; Wilson, J; Pearson, J (2005). „Major Secretory Mucin Expression in Chronic Sinusitis”. Otolaryngology - Head and Neck Surgery. 133 (3): 423—428. PMID 16143194. doi:10.1016/j.otohns.2005.06.005. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]