Ница
| Ница фр. Nice | |
|---|---|
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Француска |
| Регион | Прованса-Алпи-Азурна обала |
| Департман | Приморски Алпи |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 942.886 [1] |
| — густина | 13.110,21 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 42′ 12″ С; 7° 15′ 59″ И / 43.703393° С; 7.266274° И |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Површина | 71,92 km2 |
  Ница Ница на карти Француске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Кристијан Естрози |
| Поштански број | 06000, 06100, 06200, 06300 |
| Позивни број | 493 |
| INSEE код | 06088 |
Ница (фр. Nice) је лучки град, смештен недалеко од италијанске границе, између Кана и Монака. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 347.060.[2][3]
Географија
[уреди | уреди извор]
Ница се састоји из три различита дела по физиономији, а донекле и по функцијама. То су: стари део града, Симез (старо римско регионално средиште) и нови део града.
Стари део града карактерише се релативно уским, местимично кривудавим улицама и осталим одликама медитеранских градова (високим кућама саграђеним углавном од камена са карактеристичним дрвеним капцима на прозорима). Источно од старог града и луке, на полуострву Кап-Фера, у густим, вечно зеленим медитеранским шумама, развило су луксузно туристичко насеље Вилфранш са више од 3.000 вила, која се временом територијално спојила са Ницом. Још источније, а опет у заливу, развило се друго туристичко насеље Болије.
Нови део града се простире поред обале, односно дуж једног широког и овалног залива жаловитом обалом. Његову најупадљивију одлику представљају широке авеније декорисане зеленим палмама, разноврсним цвећем и травњацима. Најпривлачнија од свих је надалеко чувено „Енглеско шеталиште“ на коме су редом поређани најелитнији хотели и луксузне виле.[4] Ова улица пружа се 5 km дуж залива, тј. од саме делте Вара. Све остале улице међусобно су паралелне, широке и готово сасвим праве, са знатно новијим, комфорним кућама. Ова четврт прошарана је многим вртовима, дивним парковима. Има велики број цвећара и продавница са сувенирима.
Клима
[уреди | уреди извор]Због свог положаја, Ница је једно од најтоплијих места Азурне обале. Најпријатнији месеци за путовање су мај и период од половине септембра до половине октобра. Најкишовитији дани су у фебруару и марту, а од јуна до августа могуће су велике врућине. Зиме су благе и нема мраза, па је зато овај град у 19. веку Енглезима био омиљено место за одмор у току зиме, што данас доказују велики хотели и баште. Блага клима погодна је и за виноградарство.
| Клима (Ница) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 22,5 (72,5) |
25,8 (78,4) |
26,1 (79) |
26,0 (78,8) |
30,3 (86,5) |
36,8 (98,2) |
36,3 (97,3) |
37,7 (99,9) |
33,9 (93) |
29,9 (85,8) |
25,4 (77,7) |
22,0 (71,6) |
37,7 (99,9) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 13,1 (55,6) |
13,4 (56,1) |
15,2 (59,4) |
17,0 (62,6) |
20,7 (69,3) |
24,3 (75,7) |
27,3 (81,1) |
27,7 (81,9) |
24,6 (76,3) |
21,0 (69,8) |
16,6 (61,9) |
13,8 (56,8) |
19,6 (67,3) |
| Просек, °C (°F) | 9,2 (48,6) |
9,7 (49,5) |
11,6 (52,9) |
13,6 (56,5) |
17,4 (63,3) |
20,9 (69,6) |
23,8 (74,8) |
24,1 (75,4) |
21,0 (69,8) |
17,4 (63,3) |
12,9 (55,2) |
10,1 (50,2) |
16,0 (60,8) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 5,3 (41,5) |
5,9 (42,6) |
7,9 (46,2) |
10,2 (50,4) |
14,1 (57,4) |
17,5 (63,5) |
20,3 (68,5) |
20,5 (68,9) |
17,3 (63,1) |
13,7 (56,7) |
9,2 (48,6) |
6,3 (43,3) |
12,4 (54,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −7,2 (19) |
−5,8 (21,6) |
−5,0 (23) |
2,9 (37,2) |
3,7 (38,7) |
8,1 (46,6) |
11,7 (53,1) |
11,4 (52,5) |
7,6 (45,7) |
4,2 (39,6) |
0,1 (32,2) |
−2,7 (27,1) |
−7,2 (19) |
| Количина падавина, mm (in) | 69,0 (27,17) |
44,7 (17,6) |
38,7 (15,24) |
69,3 (27,28) |
44,6 (17,56) |
34,3 (13,5) |
12,1 (4,76) |
17,8 (7,01) |
73,1 (28,78) |
132,8 (52,28) |
103,9 (40,91) |
92,7 (36,5) |
733,0 (288,58) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]Неоспорно је де је главни град Азурне обале. Ница је предео који је још од најстаријих времена био непрекидно, густо насељен. Доказ су предмети нађени у Грималдијевој пећини и присуство људи још у Палеолиту и Неолиту. Природне погодности ове области користили су Грци, који су своју насеобину назвали Никаеа,[5], а то име задржали су се и Римљани, који су касније освојили ову регију. У 14. веку Авињон је био духовни центар и цела Прованса је доживела литерарни и уметнички процват. Док је Прованса овим дефинитивно постала француска, будућност Нице је кроз повезаност са савојским војводама доживела обрт. Град је 1793. анектиран од Француске, а 1814. припао је династији Савоја, све док, после масовног протеста народа 1860, коначно није додељен Француској.
Демографија
[уреди | уреди извор]| 1945. | 1954. | 1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 211.165 | 244.400 | 295.000 | 322.422 | 346.600 | 337.085 | 342.439 | 342.738 | 347.060 | 344.064 |
Фестивали
[уреди | уреди извор]Разни фестивали и карневали уносе у живот изузетну ведрину, јужњачку присност и топлину. Познати су цветни фестивал односно „Битка цвећем“ први пут одржан 1876, зимски карневал, спектакли са вештачком ватром.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Соренто
Картахена де Индијас
Либрвил- Сен Дени
Нетанја
Нирнберг- Папете
Лавал- Венеција
Манила
Гдањск
Хангџоу
Кејптаун- Кунео
Рио де Жанеиро- Нумеа
Аликанте- Санта Круз де Тенерифе
Солун
Единбург
/
Јалта- La Maddalena
Срби у Ници
[уреди | уреди извор]У Ници је, по наводима Делфе Иванић, у време Првог светског рата, било 7 српских малих кафана где се хранио, углавном српски свет. Тада је основано и једно српско женско удружење „L komite de dam Serb“ за чију је председницу изабрана гђа Стана Лозанић (супруга Симе Лозанића), а за потпредседнице Мара Марка Трифковића (суприга Марка Трифковића) и Делфа Иванић. Циљ удружења је било помагање српским сиромашним избеглицама, који су се нашли у туђини, без довољно новца. Продавале су лутке обучене у српске народне ношње, у Ници и у Лиону, а део су слале у Париз и Америку. Организовале су и изложбу слика Пашка Вучетића и др. Канцеларија им је била у једној соби конзулата. У Ници је тада постојао и интернат српске женске деце.[6]
Српске избеглице у Првом светском рату у Ници
[уреди | уреди извор]У складу са Уредбом о школовању и васпитању српске школске омладине, крајем августа 1916. године Просветно одељење почело је рад на отварању Српске гимназије у Ници. Гимназија је била предвиђена за ученике ослобођене војне обавезе и оне који су имали више од осамнаест година, тe нису могли да остану у француским школама. Занимљиво је да је интернат Српске гимназије био смештен у неколико зграда, међу којима је била и петоспратна Асторија, један од најлепших хотела у Ници. Будући да су капацитети у Ници били недовољни, а да је временом број ђака бивао све већи, Српска гимназија у Ници закупила је за потребе школовања српских ђака два хотела и две виле у селу удаљеном само неколико километара од Нице у правцу Монте Карла, Болијеу. Упркос свим тешкоћама које су пратиле рад ове две гимназије, матуранти су доста добро савлађивали средњошколски програм и касније уписивали француске универзитете. Ученици српске гимназије у Ници и Болијеу били су снага за обнову послератне Србије.[7]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Руска православна црква у Ници -
Азурна обала -
-
-
-
-
-
-
-
-
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”.
- ^ Demographia: World Urban Areas, March 2010
- ^ „INSEE – Résultats du recensement de la population de 2008 – Aire urbaine de Nice”. Архивирано из оригинала 5. 2. 2013. г. Приступљено 18. 10. 2013.
- ^ Ruggiero 2006, стр. 137.
- ^ Ruggiero 2006, стр. 17–18.
- ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 171, 173. ISBN 978-86-7403-172-8.
- ^ Ћеранић, Јелена (2014). „Школовање српских ђака у Француској за време Првог светског рата”. Сто година од почетка Првог светског рата — историјске и правне студије. 1. Београд — Андрићград: Институт за упоредно право; Интермекс; Завод за уџбенике. стр. 459—471.
Литература
[уреди | уреди извор]- T. G. Bonney, (1904). „Nice”. The Mediterranean, its Storied Cities and Venerable Ruins. New York: J. Pott.
- „Nice”. The Encyclopaedia Britannica (11th изд.). New York: Encyclopaedia Britannica. 1910. OCLC 14782424.
- „Nice”. Southern France, including Corsica (6th изд.). Leipzig: Baedeker. 1914.
- Ruggiero, Alain, ур. (2006). Nouvelle histoire de Nice. Toulouse: Privat. ISBN 978-2-7089-8335-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- База података: Insee (језик: француски)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
