(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Zoran Petrović (slikar) — Википедија Пређи на садржај

Zoran Petrović (slikar)

С Википедије, слободне енциклопедије
Zoran Petrović (slikar)
Лични подаци
Датум рођења(1921-04-07)7. април 1921.
Место рођењаSakule, Kraljevina SHS
Датум смрти23. јун 1996.(1996-06-23) (75 год.)
Место смртиBeograd, SR Jugoslavija

Zoran Petrović (Sakule, 7. april 1921Beograd, 23. jun 1996) bio je srpski slikar, vajar, pisac, redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

Aktivno je učestvovao u NOB-u kao referent za kulturu bataljona za vezu III armije i član dramske, a potom i likovne sekcije Propagandnog odeljenja.

Prvi put izlaže 1945. godine u Novom Sadu sa grupom slikara III armije.

Po završetku rata upisuje se na Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu i završava je 1948. godine, a specijalni tečaj u klasi profesora Đorđa Andrejevića Kuna 1949. godine, kada je izabran za jednog od prvih asistenata Akademije.

Bio je član grupe „Samostalni“ i jedan od osnivača „Decembarske grupe“. Jedan je od osnivača umetničkih kolonijau Bačkoj Topoli o kolonije "Ečka" u Zrenjaninu i aktivni učesnik drugih umetničkih kolonija. Izlagao je na 30 samostalnih i 90 kolektivnih izložbi, u zemlji i u inostranstvu. Od 1975. godine počinje da se bavi skulpturom na principu varenog i livenog gvožđa. Pored slikarstva i vajarstva bavi se literaturom.

Napisao je sedam dramskih tekstova od kojih su najviše izvođeni

  • „Selo Sakule, a u Banatu“ i
  • „Pendžeri ravnice“ šest radio - dramskih tekstova,
  • TV dramu "Slike Bezarovih",
  • scenario za igrani film „Hitler iz našeg sokaka“ (sa Vladimirom Tadejom),
  • sedam monodrama pod zajedničkim nazivom „Banatska kazivanja“,
  • mapu crteža i teksta „Mašinobalada" (1958 – 66)

te dve knjige proze „Selo Sakule, a u Banatu“ 1969. godine i 1986. godine i „A nad Banatom strašila“. Bio je redovni profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

Dobitnik je više nagrada i priznanja, medju kojima su najznačajnije:

  • Nagrada "LEIRNER" za crtež na bijenalu u Sao Paolu 1961. godine,
  • Sedmojulska nagrada SR Srbije 1962. godine,
  • nagrada ULUS-a 1966. godine
  • nagrade za slikarstvo Umetničke kolonije "Ečka" - Zrenjanin 1966. godine,
  • nagrade na Prvom bijenalu crteža u Zagrebu 1968. godine

a na Jugoslovenskim pozorišnim igrama "Sterijinom pozorju" 1970. godine dobio je Sterijinu nagradu za tekst savremene komedije.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]