zob
zob
Именица
[уреди]zob, ж
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Vrsta strnog žita koja se upotrebljava kao stočna hrana Avena sativa. [2] Ченеј[1]
- Obrok koncentrovane zrnaste hrane koja se daje konjima i ostaloj stoci (obično kukuruz, ovas, ječam i dr.). [1]
Примери:
- Pa mȋ smo zváli zȏb, a sȁd kȃžu òvas. [3] [4] Суботица Ново Милошево Ченеј [1]
- Nȃjvȉše se sȉjo kukùruz, zȏb jèčam. [5] [6] Дероње Сусек Свилош Мартонош Чента Госпођинци Жабаљ Ђурђево Нови Кнежевац Ново Милошево [1]
- Jȃ sam pòsejo zȏb. Војка [1]
- Tu mȅteš málko sàmo zȍbi, u tȗ vȉku. Ma tȏ je lepòta kòsiti. A ròdi ko đȕbre. Дероње Стари Сланкамен Ловра [1]
- Pokòsili smo zȍb, pa kad se osúšila, dȍnēli je na gúvno i slòžili je u kàmaru. Лаћарак [1]
- Káži da počȉsti jȁsle ka[d] dáje kȍnjima zȍb. Банатска Паланка Избиште [1]
- Tom vodom prave ovcama „zob”: stave projino brašno, trice, sastružu malo lišća i kore sa vrbovih grančica, a tome dodaju još i mlečiku i soli, pa to daju ovcama da bi imale mleka. [1]
- Jèdno vréme mi nèstalo zȏbi a čètr kȏnja u štȁlu. Јаша Томић Бачинци Сремска Митровица Турија Шурјан Бока Неузина Вршац [1]
- Prȅkrupa, kvȁšena da bi ȍmekšāla òna plȅva da níje ȍštra el bodljìkava i tȇ rȅpe kad se ȉma, tȏ im je bíla zȏb, i ȍnda náravno sȗve dȅteline. Суботица [1]
- Ránili smo krȁve sa sȇnom i tulȕzina i zȍbi. [3] [4] [7] Вршац Каћ Ново Милошево Зрењанин Ченеј [1]
- Dávo zȏb, dávo dȅteline óvci — tȁ imȁla mléka. [8] [6] Јасеново Чента Госпођинци Жабаљ Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Кумане Елемир Павлиш Избиште [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 124.
- ↑ 3,0 3,1 Жито. 1988, 208 стр, стр. 119.
- ↑ 4,0 4,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 52, 106.
- ↑ 6,0 6,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.