Ујутро 13. септембра небо изнад Стаљинграда поново су прекрили немачки авиони.Грунула је и њихова артиљерија.Петнаестак минута касније у јуриш на централни део Стаљинграда кренуле су две немачке копнене групације.Прва група дивизија (295, 71. и 94. пешадијска и 24. оклопна) имала је око сто тенкова и долазила је из правца железничког чвора Разгуљевка.Друга немачка група је била још моћнија (29. моторизована и 14. оклопна дивизија) јер је нападала са 250 тенкова.Она је у налету заузела варошицу Садоваја и пробила се у западни део приградског насеља Мињин.Стаљинград је бранила 62. армија под командом генерала Чујкова који је примајући команду над армијом изјавио:“Предузећу све мере да би одбранио град.И кунем се да га нећу напустити.Или ћемо одбранити Стаљинград или ћемо у њему изгинути.“ Генерал се чврсто држао овог обећања.

Следећег дана генерал Чујков је издао наредбу да 62. армија пређе у противудар.Напад је извршен али је резултат био доста скроман јер су Немци одмах подигли своју авијацију која је просто приковала совјетске војнике за земљу.Ни фон Паулус није седео скрштених руку.Наредио је својим јединицама да тачно у 12 часова пређу у нови напад.Распламсале су се борбе невиђених размера и жестине.У борбама за централни и јужни део града Немци су ангажовали седам елитних дивизија, рачунајући да ће на овом сектору избити на Волгу за 1-3 дана.Међутим, Руси су се огорчено бранили.Сваки кварт, свака улица, свака зграда, сваки индустријски погон био је претворен у одбрамбени положај.

Сукоб Немаца и Руса у Стаљинграду се разликовао од досадашњег.Овде се нису сукобљавале одједном велике формације већ је градско окружење наметнуло другачији начин ратовања.Борба се обично водила на малој раздаљини, употребом митраљеза, аутомата, експлозива и ручних бомби, често и бајонетима, тако да немачка артиљерија и авијација није могла да помогне својима.Штавише, немачки авиони су престали да бомбардују совјетске истурене положаје, јер је део бомби падао и на војнике 6. немачке армије.

Војницима Вермахта обећавани су гвоздени, а добијали су дрвене крстове ... (Иља Еренбург)

Дошао је и 14. септембар, дан који је забележен као један од најкритичнијих дана одбране града.У битку за уже