Ugljikovodici: razlika između inačica

Pregledaj povijest

← Starija izmjena

Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj

VizualnoWikitekst

Prikaz u jednom stupcu

Posljednja izmjena od 23. svibnja 2023. u 23:16

Ugljikovodici su najjednostavniji organski kemijski spojevi koji u svojim molekulama sadrže samo atome ugljika i atome vodika. Sastoje se od "kostura" atoma ugljika na koje su vezani atomi vodika (i drugih elemenata).

Nafta i zemni plin tvari su koje u svojem najvećem dijelu sadržavaju ugljikovodike.

Podjela[uredi | uredi kôd]

Ugljikovodici se dijele prema obliku ugljikovog "kostura", dalje uglavnom po zasićenosti.

aciklički (alifatski) - atomi ugljika čine lančaste molekule. Taj lanac može biti i razgranat.
- zasićeni
  - alkani (C_nH_2n+2) - atomi ugljika su vezani samo jednostrukom kovalentnom vezom.
- nezasićeni
  - alkeni (C_nH_2n) - između barem dva atoma ugljika postoji dvostruka kovalentna veza.
  - alkini (C_nH_2n-2) - između barem dva atoma ugljika postoji trostruka kovalentna veza.
ciklički - atomi ugljika čine prstenaste molekule.
- karbociklički - prsten je građen samo od atoma ugljika.
  - zasićeni
    - cikloalkani - atomi ugljika su vezani samo jednostrukom kovalentnom vezom.
  - nezasićeni
    - cikloalkeni - osim jednostruke, između atoma ugljika postoji i dvostruka kovalentna veza.
    - cikloalkini - osim jednostruke, između atoma ugljika postoji i trostruka kovalentna veza.
  - aromatski
    - areni - u prstenu su jednostruka i dvostruka kovalentna veza poredane naizmjenično.
- heterociklički - u prstenu postoje i drugi atomi (koji se nazivaju heteroatomima) osim atoma ugljika (npr. atom kisika, dušika, sumpora...).

Aromatski ugljikovodici[uredi | uredi kôd]

Aromatski ugljikovodici (naziv dolazi od grčkog aroma (miris)).

U 19.st. Friedrich August Kekule von Stradonitz otkriva strukturu benzena. Navodno je njegovu strukturu sanjao. Benzen je kancerogen, ali se nalazi u veoma mnogo spojeva. Čak i poznati lijek Aspirin u sebi sadrži benzensku jezgru. Molekulska formula benzena je C₆H₆, a izvori su katran kamenog ugljena, nafta.

Poznatiji aromatski ugljikovodici: antracen i naftalen.

Reakcije ugljikovodika[uredi | uredi kôd]

Alkani[uredi | uredi kôd]

Alkani nisu izrazito reaktivni spojevi jer nemaju izrazito reaktivnih funkcionalnih skupina (u alkana je relativno stabilan vodik).

Najčešće reakcija alkana je oksidacija odnosno gorenje. Svrha joj je dobivanje toplinske energije koja se oslobađa pri gorenju.

Druga reakcija koje je moguća u alkana je supstitucija.

Supstitucija - reakcije supstitucije ili zamjene su reakcije zasićenih i aromatskih ugljikovodika pri čemu se atom vodika iz molekule zamjenjuje atomom drugog elementa ili drugom skupinom, pri veoma jakoj svjetlosti.

reakcija supstitucije smjese klora i metana

Alkeni i alikini[uredi | uredi kôd]

Tipične reakcije alkena i alkina su reakcije adicije, ali i oksidacije dok su komercijalno najvažnije reakcije polimerizacije.

Postoji više vrsta adicije kao što su : adicija vodika - hidrogeniranje, adicija vode - hidratiranje, adicija halogena - halogeniranje, adicija halogenvodika - hidrogenhalogeniranje.

Adicija (lat. additio - dodavanje, pribrajanje). U organskoj kemiji, vezivanje vodikovih atoma, atoma drugih elemenata ili radikala, te odvajanje na dvostruke ili trostruke veze nezasićenih organskih spojeva.

reakcija adicije klora na eten

Logotip Zajedničkog poslužitelja

Zajednički poslužitelj ima stranicu o temi Ugljikovodici

U G LJ I K O V O D I C I
aciklički		ciklički
ZASIĆENI	NEZASIĆENI	KARBOCIKLIČKI			HETEROCIKLIČKI
alkani	alkeni alkini	zasićeni	nezasićeni	aromatski
		cikloalkani	cikloalkeni	areni

Nedovršeni članak Ugljikovodici koji govori o kemiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.

Vanjske poveznice[uredi | uredi kôd]

Ugljikovodici Hrvatska tehnička enciklopedija, portal hrvatske tehničke baštine. LZMK

@@ Redak 4: / Redak 4: @@
 [[Datoteka:Kalottenmodell Benzol.png|mini|[[Benzen]] - predstavnik [[aren]]a]]
-'''Ugljikovodici''' su [[organska kemija|organski kemijski]] spojevi [[ugljik]]a i [[vodik]]a. Sastoje se od "kostura" [[atom]]a ugljika na koje su vezani atomi vodika (i drugih [[kemijski elementi|elemenata]]).
+'''Ugljikovodici''' su najjednostavniji [[organska kemija|organski kemijski]] spojevi koji u svojim molekulama sadrže samo atome [[ugljik]]a i atome [[vodik]]a. Sastoje se od "kostura" [[atom]]a ugljika na koje su vezani atomi vodika (i drugih [[kemijski elementi|elemenata]]).
+[[Nafta]] i [[Prirodni plin|zemni plin]] tvari su koje u svojem najvećem dijelu sadržavaju ugljikovodike.
 == Podjela ==
@@ Redak 10: / Redak 12: @@
 Ugljikovodici se dijele prema obliku ugljikovog "kostura", dalje uglavnom po zasićenosti.
-* '''aciklički (alifatski)''' - atomi ugljika čine lančaste [[molekule]].
+* '''aciklički (alifatski)''' - atomi ugljika čine lančaste [[molekule]]. Taj lanac može biti i razgranat.
-** '''zasićeni - [[alkani]]''' - atomi ugljika su vezani samo jednostrukom [[kovalentna veza|kovalentnom vezom]].
+** '''zasićeni'''
+*** '''[[alkani]]''' (C<sub>n</sub>H<sub>2n+2</sub>) - atomi ugljika su vezani samo jednostrukom [[kovalentna veza|kovalentnom vezom]].
 ** '''nezasićeni'''
-*** ''[[alkeni]]'' - osim jednostruke, između atoma ugljika postoji i dvostruka kovalentna veza.
+*** ''[[alkeni]]'' (C<sub>n</sub>H<sub>2n</sub>) - između barem dva atoma ugljika postoji dvostruka kovalentna veza.
-*** ''[[alkini]]'' - osim jednostruke, između atoma ugljika postoji i trostruka kovalentna veza.
+*** ''[[alkini]]'' (C<sub>n</sub>H<sub>2n-2</sub>) - između barem dva atoma ugljika postoji trostruka kovalentna veza.
 * '''ciklički''' - atomi ugljika čine prstenaste molekule.
 ** '''karbociklički''' - prsten je građen samo od atoma ugljika.
-*** ''zasićeni - [[cikloalkani]]'' - atomi ugljika su vezani samo jednostrukom kovalentnom vezom.
+*** ''zasićeni''
+**** ''[[cikloalkani]]'' - atomi ugljika su vezani samo jednostrukom kovalentnom vezom.
-*** ''nezasićeni - [[cikloalkeni]]'' - osim jednostruke, između atoma ugljika postoji i dvostruka kovalentna veza.
+*** ''nezasićeni''
+**** ''[[cikloalkeni]]'' - osim jednostruke, između atoma ugljika postoji i dvostruka kovalentna veza.
-*** ''aromatski - [[areni]]'' - u prstenu su jednostruka i dvostruka kovalentna veza poredane naizmjenično.
+**** ''[[cikloalkeni|cikloalkini]]'' - osim jednostruke, između atoma ugljika postoji i trostruka kovalentna veza.
+*** ''aromatski''
+**** ''[[areni]]'' - u prstenu su jednostruka i dvostruka kovalentna veza poredane naizmjenično.
 ** '''heterociklički''' - u prstenu postoje i drugi atomi (koji se nazivaju heteroatomima) osim atoma ugljika (npr. atom [[kisik]]a, [[dušik]]a, [[sumpor]]a...).
@@ Redak 26: / Redak 33: @@
 '''Aromatski ugljikovodici''' (naziv dolazi od grčkog ''[[aroma]]'' (miris)).
-U [[19. stoljeće|19.st.]] ''Kekule'' otkriva strukturu [[benzen]]a. Navodno je njegovu strukturu sanjao. Benzen je kancerogen, ali se nalazi u veoma mnogo spojeva. Čak i poznati lijek Aspirin u sebi sadrži benzensku jezgru.
+U [[19. stoljeće|19.st.]] [[:en:August_Kekulé|Friedrich August Kekule von Stradonitz]] otkriva strukturu [[benzen]]a. Navodno je njegovu strukturu sanjao. Benzen je kancerogen, ali se nalazi u veoma mnogo spojeva. Čak i poznati lijek Aspirin u sebi sadrži benzensku jezgru.
 Molekulska formula benzena je C<sub>6</sub>H<sub>6</sub>, a izvori su [[katran]] kamenog [[ugljen]]a, [[nafta]].
@@ Redak 44: / Redak 51: @@
 == Reakcije ugljikovodika ==
+=== Alkani ===
+Alkani nisu izrazito reaktivni spojevi jer nemaju izrazito reaktivnih funkcionalnih skupina (u alkana je relativno stabilan vodik).
+Najčešće reakcija alkana je oksidacija odnosno [[gorenje]]. Svrha joj je dobivanje toplinske [[Energija|energije]] koja se oslobađa pri gorenju.
+Druga reakcija koje je moguća u alkana je supstitucija.
 *[[Supstitucija (kemija)|Supstitucija]] - reakcije supstitucije ili zamjene su reakcije zasićenih i aromatskih ugljikovodika pri čemu se atom vodika iz molekule zamjenjuje atomom drugog elementa ili drugom skupinom, pri veoma jakoj svjetlosti.
 {| class="wikitable"
@@ Redak 53: / Redak 67: @@
 |}
+=== Alkeni i alikini ===
-*[[Adicija| Adicija]] ([[latinski|lat.]] ''additio'' - dodavanje, pribrajanje). U matematici znači pribrajanje. U organskoj kemiji, vezivanje vodikovih atoma, atoma drugih elemenata ili radikala na dvostruke ili trostruke veze nezasićenih [[Organski spojevi|organskih spojeva]].
+Tipične reakcije alkena i alkina su reakcije adicije, ali i oksidacije dok su komercijalno najvažnije reakcije [[Polimerizacija|polimerizacije]].
+Postoji više vrsta adicije kao što su : adicija vodika - hidrogeniranje, adicija vode - hidratiranje, adicija halogena - [[halogeniranje]], adicija halogenvodika - hidrogenhalogeniranje.
+*[[ Adicija]] ([[latinski|lat.]] ''additio'' - dodavanje, pribrajanje). U organskoj kemiji, vezivanje vodikovih atoma, atoma drugih elemenata ili radikala, te odvajanje na dvostruke ili trostruke veze nezasićenih [[Organski spojevi|organskih spojeva]].
 {| class="wikitable"
 |- align="center"
 ||
-[[Slika:Chlorine and etene addition.png]]
+[[Slika:Chlorine addition to ethene.svg|300px]]
 |- align="center"
 !reakcija adicije klora na eten
@@ Redak 66: / Redak 84: @@
 {{Mrva-kem}}
+== Vanjske poveznice ==
-[[Kategorija:Ugljikovodici| ]]
+* {{HTE|ugljikovodici|Ugljikovodici}}
+[[Kategorija:Ugljikovodici| ]]
-[[am:ሀይድሮካርቦን]]
-[[ar:هيدروكربون]]
-[[az:Karbohidrogenlər]]
-[[bg:Въглеводород]]
-[[ca:Hidrocarbur]]
-[[cs:Uhlovodíky]]
-[[cy:Hydrocarbon]]
-[[da:Kulbrinte]]
-[[de:Kohlenwasserstoffe]]
-[[el:Υδρογονάνθρακες]]
-[[en:Hydrocarbon]]
-[[eo:Hidrokarbono]]
-[[es:Hidrocarburo]]
-[[et:Süsivesinikud]]
-[[fa:هیدروکربن]]
-[[fi:Hiilivety]]
-[[fr:Hydrocarbure]]
-[[ga:Hidreacarbón]]
-[[gl:Hidrocarburo]]
-[[he:פחמימן]]
-[[hi:हाइड्रोकार्बन]]
-[[ht:Idwokabi]]
-[[hu:Szénhidrogének]]
-[[id:Hidrokarbon]]
-[[io:Hidrokarbido]]
-[[is:Kolvetni]]
-[[it:Idrocarburi]]
-[[ja:炭化たんか水素すいそ]]
-[[jv:Hidrokarbon]]
-[[ko:탄화수소]]
-[[la:Carbonium hydrogenatum]]
-[[lb:Kuelewaasserstoffer]]
-[[lt:Angliavandenilis]]
-[[lv:Ogļūdeņraži]]
-[[mk:Јаглеводород]]
-[[mn:Нүүрсустөрөгч]]
-[[mr:कर्बोदक]]
-[[ms:Hidrokarbon]]
-[[nl:Koolwaterstof]]
-[[nn:Hydrokarbon]]
-[[no:Hydrokarbon]]
-[[oc:Idrocarbur]]
-[[pl:Węglowodory]]
-[[pt:Hidrocarboneto]]
-[[ro:Hidrocarbură]]
-[[ru:Углеводороды]]
-[[scn:Idrucarburu]]
-[[si:හයිඩ්‍රොකාබන]]
-[[simple:Hydrocarbon]]
-[[sk:Uhľovodík]]
-[[sl:Ogljikovodik]]
-[[sq:Hidrokarburet]]
-[[sr:Угљоводоник]]
-[[su:Hidrokarbon]]
-[[sv:Kolväte]]
-[[ta:ஹைடிரோகார்பன்]]
-[[th:ไฮโดรคาร์บอน]]
-[[tr:Hidrokarbon]]
-[[uk:Вуглеводні]]
-[[ur:آبکاربن]]
-[[vi:Hiđrôcacbon]]
-[[zh:烃]]
-[[zh-yue:烴]]