Градишка

За остала значења, види Градишка (разврставање).

Градишка
Грб
Основни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Становништво
Становништво ((1991))	16.841
Географија
Координате
Градишка Градишка (Босне и Херцеговине)

Градишка (до 1993. Босанска Градишка), град и општина у Босни и Херцеговини која припада ентитету Република Српска. На попису становништва 1991. у њему је живјело 16.841 становника. Захвата Лијевче поље и Поткозарје, с површином од 762 км². На сјеверу граничи с опћинама Нова Градишка и Новска у Хрватској уз ријеку Саву у дужини од 40 км, на истоку граничи с опћином Србац, на југу највећим дијелом с Лакташима и дјелимично с бањалучком опћином, а на западу и југозападу с Дубичком и приједорском опћином.

Географија

На подручју опћине живи око 62.000 становника, а у самом граду 18.000. Опћина има 69 села, организованих у 53 мјесне заједнице. Највећа сеоска насеља су Нова Топола, Горњи Подградци, Орахова и Турјак. Цијело подручје опћине је електрифицирано, а у завршној фази је телефонизација сеоског подручја. Сва села су повезана са средиштем опћине аутобуским линијама, а из Босанске Градишке се свакодневно одржавају аутобуске линије према Бања Луци, Београду, Новом Саду, Суботици, Сарајеву и другим мјестима. Босанска Градишка је удаљена од Бања Луке 50 км, те од Загреба 130 км. Путну мрежу чини 700 км локалних и регионалннх путева, те 90 км магистралних путева, који преко Градишке воде према источном дјелу Босне и Херцеговине и Бања Луци, а на сјевер према Средњој и Западној Европи.

У Босанској Градишци се налази и један од најзначајнијих међународних граничних пријелаза у Босни и Херцеговини за путнички и теретни саобраћај.

Поред ријеке Саве, која је у овом подручју пловна, овај крај је богат и брдским ријекама, од којих су највеће Врбашка, Јабланица, Јурковица и Лубина.

Босанска Градишка је смјештена на надморској висини од 92 м, плодна лијевчанска равница је на просјечној надморској висини од 110 м, а поједина села у брдском подручју и до 300м.

Повољни климатски континентални услови и географски положај, велико шумско богатство планине Козаре и Просаре, плодно Лијевче поље и дијелови Посавине, погодно брежуљкасто обрадиво земљиште, налазишта камена дијабаза, богато налазиште мермера у Просари, пловност ријеке Саве и друге погодности, утицале су на развој бројних области привређивања, а првенствено примарне пољопривредне производње, прехрамбене и дрвне индустрије као и других привредних грана

Насељена мјеста

Аџићи Бараји Берек Бистрица Бок Јанковац Брестовчина Буковац Церовљани Цимироти Чатрња Челиновац Чикуле Чупићи Ћирићи Доња Долина Доња Јурковица Доњи Карајзовци Доњи Подградци Доњи Турјак Драгељи Дубраве Душаново

Елезагићи Гајићи Гашница Глигићи Горња Долина Горња Јурковица Горња Липовача Горњи Карајзовци Горњи Подградци Горњи Рогољи Горњи Турјак Градишка Грандићи Грбавци Греда Хисета Илисићи Ивановићи Јабланица Јазовац Јелићи Језера Кијевци Кочићево Козара Козинци Крајчиновци Крајишник

Кременовићи Крушкик Ламинци Брезици Ламинци Дубраве Ламинци Јаружани Ламинци Сређани Лисковац Лужани Мачковац Машићи Матавуљи Мичије Милошево Брдо Миљевићи Мокрице Нова Топола Ново Село Обрадовац Орахова Орубица Панићи Паспаљи Пећани Пејићи

Петрово Село Радићи Рогољи Романовци Ровине Сабљићи Самарџије Сеферовци Сењак Совјак Средња Јурковица Суботићи Шашкиновци Шмитрани Шор Текија Тенџерићи Требовљани Трешњице Трновац Трњак Трошељи Турјак Вакуф Вилуси Врбашка Вујићи Зрнићи Звјерци Жеравица

Историја

Босанска Градишка се према писаним документима, први пут помиње прије нешто више од 700 година и то под називом Градишки Брод. Међутим, живот на просторима садашњег града, у ближој и широј околини, датира још од претхисторијског доба.

Градискиа, Градистхуе, Градисциа су називи на латинском језику који потјечу из средњег вијека. Након оснивања Нове Градишке (Ное Градисца) 1784. године, назив Алт Градисца или Втеро Градисца (Стара Градишка) се употребљава за насеље на лијевој обали Саве, док десна обала Саве добија име Градисца Турцицум (Турска Градишка). Касније се овај град назива и Бербир по истоименој османској тврђави која је ту саграђена. Само име Градишка подсјећа на неки град, грађење, грађевину или слично. Познати османски путописац из 17. вијека Евлија Челебија, описујући ово мјесто у то вријеме каже да Градишка на босанском језику значи мали град. Аустоугарске власти уводе службени назив Босанска Градишка 1882. године.

Претхисторијско доба

У претхисторијско доба овај крај је био насељен и прије доласка Римљана, а доказ за то су археолошка налазишта и бројни пронађени предмети. О богатству овог краја шумским благом у прошлости говоре данашњи називи бројних села и насеља: Лисковац, Дубраве, Топола, Липовача, Крушкик, Брезик, Буквик, Врбашка, Врбовљани, Дубовац и сл., док други називи говоре о честим поплавама Саве и њених притока: Долина, Полиј, Лиман, Чатрња, Греда, Јаме, Мокрице и др. Некадашњим становницима су шуме служиле за лов, а дрво им је било потребно за градњу грађевина и утврђења, те чамаца и већих пловила. Систематска истраживања на овом локалитету су започела крајем 19. стољећа, а Доња Долина је најстарије и најпознатије археолошко налазиште на овом подручју. Доња Долина је постала позната широм Европе захваљујући еминентним аустријским знанственицима чешког поријекла Фрањи Фијали и Ћири Трухелки. Велики дрвени чамац ископан је у једном комаду, стар 3.000 година, као и бројни други предмети нађени у гробницама и сојницама. Све се ово чува у Земаљском музеју у Сарајеву, а доста алата, оружја и посуђа из Доње Долине налази се и у музејима у Бања Луци и Босанској Градишци.

Римско доба

У доба Римљана на мјесту садашњег града налазило се насеље Муниципиум Сервициум, које је било важна раскрсница путева према истоку и југу Балкана, односно пристаниште за ријечну римску флоту што довољно говори о стратешком значају насеља у то вријеме. Оно се почетком нове ере спомиње под именима Сервитиум, Сервити, Сербитио и слично.

Средњи вијек

Око 1330. године Босанска Градишка се спомиње као слободна варош. У средњем вијеку Босанска Градишка је имала велики значај као мјесто преласка преко ријеке Саве.

Османлијско доба

Хисторичари се слажу, да је између 1535. и 1537. године Босанска Градишка коначно могла потпасти под османску власт. Османлије су се на овим просторима задржале све до аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1878. године.

Већ 1532. године османска власт код Кобаша успоставља мостобран за своја даљња освајања у правцу сјевера. Стјепан Бериславић, крупни феудалац у то вријеме прелази на страну Османлија и постаје османски вазал гдје наставља да влада над својим посједима, али под увјетима да признаје нову власт и помаже приликом ратних операција. 1535. године се наводи у једном запису да је пожешки жупан Ђуро Банфина именован за управника тврђаве Градишка, коју је затим утврдио и наоружао и да се бранио од Османлија. У тексту се даље наводи да је нешто касније тврђава нападнута те да су "Турци посла имали док су је придобили и од љутости са земљом сравнили."

Вјероватно је ова информација тачна, јер према неким другим изворима Градишка је те године пала под османску власт. Војну акцију је повео босански санџак-бег Гази Хусрев-бег 1535. године гдје је такођер учествовао и султанов вазал Стјепан Бериславић. Том приликом је дошло до сукоба између њих, који се завршио бијегом Стјепана Бериславића. Након тога у кратко вријеме чете Гази Хусрев-бега су заузеле његове градове Кобаш, Брод, Градишку и друга мјеста, што значи да је Градишка са сусједним мјестима дошла вјероватно 1535. (дефинитивно 1537.) под османску власт. Народ се из тих крајева исељавао у Хрватску, Словенију, а неки чак и у Аустрију и Мађарску. Од оних који су остали један дио прихвата ислам.

Хисторијски документи 1553. године спомињу Градишку и у контексту, кад ју је управитељ Сиска Петар Ердеди спалио до темеља. Ово исто су учинили 1600. године и славонски пљачкаши, браћа Марко и Мато Лапсановић.

17. стољеће је период кад је ратна активност била смањена, а вјерска толеранција била већа. Према извјештају Томе Ивковића из 1630. године фрањевци из Високог, сасвим неометани од османских власти, обављају црквену управу у Градишци, а фра Миријан Маровић наводи да 1665. године у Градишци поред муслиманских има и 200 кршћанских кућа.

Крајем 17. вијека је, након отоманског пораза под Бечом, на лијевој обали Саве успостављена аустријска власт, те Градишка постаје погранично насеље, које се назива Турска Градишка.

Аустроугарско доба

Одлуком Берлинског конгреса, Босна и Херцеговина је 1878. предана на управљање Аустро-Угарској. Аустро-угарске снаге су код Градишке 29.7. 1878. прешле Саву без отпора и отпочеле продор у дубину босанско-херцеговачке територије.

1882. Градишка је од стране Аустро-Угарске добила ново име Босанска Градишка.

20. вијек

Године 1918. је Градишка постала дио Краљевине СХС.

За вријеме другог свјетског рата, у априлу 1941. је Босанска Градишка постала дио НДХ. Злочини усташа над становништвом котара Босанска Градишка 1941-1945. однијели су највећи број од укупно поименице познатих жртава (16.067). Од укупно познатих 16.067 имена страдалих становника котара усташе и власти НДХ одговорне су за најмање 11.653, Нијемци за 543, док за 3.823 жртве није утврђен починилац, али се оправдано претпоставља да су усташе одговорне за смрт већине од ова 3.823 лица.

За вријеме рата у Хрватској Босанска Градишка је добила значајну стратешку важност, с обзиром да је мост преко Саве био једина комуникација између снага ЈНА у БиХ те снага Републике Српске Крајине у Западној Славонији. Преко тог моста се у мају 1995. повукло српско становништво након Операције Бљесак.

На почетку рата у БиХ, Босанска Градишка је потпала под Републику Српску. Локалне власти су провеле етничко чишћење већине не-српског становништва те промијениле име града у Градишка.

Након завршетка непријатељстава, велики број српских избјеглица из Хрватске и Федерације БиХ је додатно промијенио демографску структуру.

Становништво

По посљедњем званичном попису становништва из 1991. године, опћина Босанска Градишка имала је 59.974 становника, распоређених у 68 насеља.

Национални састав
Срби	35.753 (59,61%)
Муслимани	15.851 (26,42%)
Хрвати	3.417 (5,69%)
Југославени	3.311 (5,52%)
остали	1.642 (2,73%)

Национални састав 1971. године
укупно	53.581
Срби	35.038 (65,39%)
Муслимани	12.688 (23,68%)
Хрвати	4.415 (8,23%)
Југославени	415 (0,77%)
остали	1.025 (1,91%)

Националност	1991.
Срби	6.502
Муслимани	7.188
Хрвати	781
Југословени	1.788
остали	582
Укупно	16.841

Привреда

Захваљујући природним ресурсима у протеклим деценијама остварен је успјешан привредни раст и развој. Економска основа је стално јачана изградњом нових привредних и инфраструктурних објеката, повећањем производње и извоза на страна тржишта.

Мале занатске радионице, прерастале су у савремене фабрике, а на ресурсима великог шумског богатства Козаре и Просаре, те плодних ораничних површина Лијевче поља и Поткозарја, изграђени су прерађивачки капацитети у индустрији намјештаја, дрвној, пољопривредној и прехрамбеној индустрији. Упоредо су развијана и предузећа у осталим привредним гранама, а посебно у металној и текстилној индустрији, машиноградњи, грађевинарству, трговини те производњи електро-материјала и пластике.

Привредни развој индустријских предузећа успјешно је пратио и развој комуналних и услужних дјелатности. У протеклих 50 година изграђен је цјелокупни привредни потенцијал, стамбени фонд, те инфраструктурни објекти, са тенденцијом сталне доградње. У привреди опћине Босанска Градишка, запослено је 6.000 радника, а у ванпривредним областима око 2.000. Основни носиоци привредних активности су државна предузећа. У току је процес трансформације државног капитала. У односу на пријератни период достигнут је ниво индустријске производње од 25%. На подручју опћине послује преко 600 приватних предузећа и више од 1.400 приватних радњи. Већина активности приватног сектора усмјерена је на подручје трговине и угоститељства, а мањи број у неким од производних дјелатности.

Култура

Основни носилац културних збивања у Босанској Градишци је Дом културе, који пружа услове за рад Народне библиотеке "Јован Дучић" која располаже са преко 30.000 наслова класичне и стручне литературе. У Дому културе ради Градски женски хор који је свој вишегодишњи рад крунисао са неколико високих признања, КУД "Коловит", КУД "Рогољи" из Рогоља, те Аматерско позориште младих "Анастасија". У згради Дома културе су сједишта и других носиоца активности као што су: Народни универзитет, Удружење књижевника, Удружење ликовних умјетника, те друштва "Просвјета", "Соколско друштво", "Добротвор" и "Коло српских сестара".

На подручју опћине Српска православна црква је организована у 10 парохија, у којима је изграђено 12 храмова и 10 капела. Највећи је Храм Покрова Пресвете Богородице у Босанској Градишци чија је изградња започела 1965. године и трајала до 1973. године. Најстарија црква је у селу Романовцима, Храм светог Николе, изграђен прије 400 година. У њему се 1904. године вјенчао Петар Кочић.

За вријеме рата у Босни и Херцеговини српске власти су порушиле све исламске вјерске објекте и значајан дио римокатоличких, од којих су многи били и значајни културно-хисторијски објекти. На подручју опћине Босанска Градишка у кампањи етничког чишћења, коју су спроводиле тадашње српске власти срушени су или оштећени сљедећи вјерски објекти: градска џамија у Босанској Градишки, римокатоличка капела у селу Буквик, подручне римокатоличке цркве у селима Чатрња и Мачковац, џамије у Орахови, Лисковцу и Ровинама, те самостан у Новој Тополи.

Спорт

Спортски живот у опћини Босанска Градишка има богату традицију. Међу најстаријим и најмасовнијим спортовима треба поменути фудбал. Најзначајнији је Фудбалски клуб "Козара", који се такмичио у Премијер лиги БиХ. Поред овог клуба постоји још 25 регистрованих фудбалских клубова који се такмиче у нижим ранговима. Поред фудбалских у граду постоје два рукометна клуба, два кошаркашка, два одбојкашка, куглашки, шаховски и четири карате клуба.

Славни људи

Васа и Вељко Чубриловић, Енвер Шиљак Игуман, Данило Борковић, Јелена Мирјанић, Славко Лисица, проф.др.Драгољуб Мирјанић, академик проф.др.Раде Михаљчић, Митар Тривуновиц, Ратко Варда, Омер Мујаџић, Борче Средојевић, Дејан Савић, Феликс Којадиновић, Винко Мариновић, Синиша Ђурић, Миле Ковачевић, Игор Дамјановић, др.Душан Дабић, Сафет Халиловић, Звјездан Мисимовић, Марко Марин, Миодраг Бабић, Бранислав Михаљчић, Горан Закарић, Михајло Тривуновић, Драгана Будиша, Дарко Раца, Иле Перишић, Борислав Бабић, Здравко Крљајић, дип. сан. инж. Саша Дамјанов, Атиф Дудаковић

Вањске везе

Градишка на Wикимедијиној остави

• Сајт општине Градишка Архивирано 2020-09-27 на Wаyбацк Мацхине-у
• Градиска.ба Архивирано 2021-01-15 на Wаyбацк Мацхине-у
• Градиска.цом Архивирано 2013-09-10 на Wаyбацк Мацхине-у
• Висока школа "Примус" Градишка Архивирано 2018-04-19 на Wаyбацк Мацхине-у
• Радио Градишка Архивирано 2014-02-16 на Wаyбацк Мацхине-у
• Градишка ТВ Архивирано 2017-11-09 на Wаyбацк Мацхине-у
• Виком ТВ Градишка
• Градишка села