Klotar II

Sporazum Hlotara II sa Lombardima

Hlotar II, zvan i Klotar II, Hlotar Veliki ili Hlotar Mlađi (584—629) je bio kralj Franačke (613—629) iz dinastije Merovinga. On je treći merovinški vladar i uspeo je ujediniti carstvo. Istovremeno bitno je umanjio kraljevsku moć u korist plemića, a pripremio je put uzdizanju majordoma kao velikih moćnika carstva.

Početak sukoba sa Austrazijom i Burgundijom

Njegov otac Hilperih I umro je pre njegovog rođenja 584. godine. Hlotarova majka Fredegunda bila je regent do svoje smrti 597. godine. Od tada Hlotar vlada ali samo Neustrijom. Austrazijom je vladala kraljica Brunhilda.

Započeo je 599. rat sa svojim rođakom Teuderihom II iz Burgundije i Teudeberom II iz Austrazije. Bio je poražen u toj bici, ali druga dva brata su se sukobila posle toga. Napao je ponovo Teuderihovu Burgundiju 605, ali ne uspeva da ovlada tako da je sa Teuderikih kasnije bio u stalnim sukobima. Teuderih je umro 613. godine.

Klotar postaje kralj cele Franačke 613.

Majordom Austrazije i majordom Burgundije predaju ta dva dela carstva na upravljanje Hlotaru II, tako da je Franačka ponovo nakon Hlodoveka i Hlotara I ujedinjena. Dotadašnja kraljica Austrazije, Brunhilda, nije htela da mirno preda vlast. Nameravala je da Teuderihovog sina, Zigeberta II postavi na presto Austrazije i Burgundije.

Izazvala je pobunu dela plemstva, pa je krenula sa vojskom protiv Hlotara. Međutim napustili su je mnogi saveznici tako da je bila prisiljena da pobegne. Nakon duge potere Hlotarovi ljudi hvataju nju i mladog kralja Zigeberta II. Pogubljeni su po Hlotarovom naređenju.

Daje plemstvu velike koncesije

Hlotar daje plemstvu velike koncesije Pariskim ediktom 615. godine. Pariski edikt je jedna vrsta engleske povelje slobode (Magna Karta).

Tim ediktom zabranjeno je zapošljavanje Jevreja u kraljevsku službu. Plemstvo je dobilo mnogo veća prava, pa je carstvo postalo slabije.

Dva majordoma, koji su Hlotaru pomogli da dođe do kraljevstva Austrazije i Burgundije uspeli su da privole Hlotara da dozvoli da majordom postane doživotna funkcija i da imaju veliku zakonodavnu moć. Tim potezima Klotar je izgubio dosta zakonodavnih ovlašćenja.

Kraljevstvo Austraziju je predao svom sinu Dagobertu I. To je ponovo bila politička cena podrške koju su mu davala dva najveća plemića Austrazije, biskup Arnulf od Meca i majordom Pipin I. Time su biskup i majordom dobili veliku autonomiju delovanja.

Hlotar je umro 629. godine nakon 45 godina vladavine. Posle njega, moć kralja je bitno umanjena. On je pripremio put uzdizanju majordoma.

Povezano

• Merovinzi

Klotar II na Wikimedijinoj ostavi