18. 4.
(преусмерено са 18.4.)
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартср. |
18. травањ/април (18. 4.) је 108. дан године по грегоријанском календару (119. у пријеступној години). До краја године има још 257 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1906. — У земљотресу у Сан Франциску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа.
- 1909. — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века Жана D'Арк - Јованка Орлеанка. Канонизација је извршена 1920.
- 1942. — Други светски рат: Доолиттлеов препад - Амерички авиони први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
- 1946. — Званично распуштена Лига народа, а њена имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације.
- 1946. — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију под вођством Јосипа Броза Тита.
- 1951. — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик.
- 1954. — Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I, постао је премијер и војни гувернер Египта.
- 1955. — У индонежанском граду Бандунгу почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су утврђени принципи "покрета несврстаних" као алтернативе војним блоковима - НАТО-у и Варшавском уговору.
- 1956. — Распуштен Информбиро, саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти.
- 1980. — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке. На двогодишњицу стицања независности, главни град Солзбери преименован је у Хараре.
- 1983. — Бомбаш самоубица улетео колима у америчку амбасаду у Бејруту. У експлозији су погинуле најмање 63 особе, а више од сто је рањено.
- 1992. — У оружаним борбама са српским паравојним снагама на улазу у Унисову фабрику Претис и ТАС у Вогошћи погинула четири припадника ТОРБиХ, међу којима и Сафет Хаџић, један од првих бранилаца Сарајева, док су 23 територијалца рањена.
- 1994. — Почео је грађански рат у Руанди.
- 1996. —.
- У Каиру погинуло 18 грчких туриста када су исламски терористи отворили ватру на туристички аутобус.
- Више од 100 либанских избеглица убијено је када је израелска артиљерија отворила ватру на избеглички логор.
- 1999. — СР Југославија је, у време ваздушне интервенције НАТО-а на СРЈ, прекинула дипломатске односе са Албанијом због ситуације на Косову.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1480. — Луцрезиа Боргиа, талијанска ренесансна грофица.
- 1590. — Ахмед I, султан Османлијског царства.
- 1797. — Луј Адолф Тјер, француски државник и историчар († 1877.).
- 1819. — Франз вон Суппé, аустријски складатељ († 1895.).
- 1874. — Ивана Брлић-Мажуранић, хрватска књижевница († 1938.).
- 1882. — Леополд Стоковски, амерички диригент пољског порекла .
- 1904. — Драго Герваис, хрватски књижевник († 1957.).
- 1918. — Андрé Базин, француски филмски критичар и један од најутицајнијих теоретичара у хисторији филма, познат као оснивач угледног часописа Цахиерс ду цинема, односно покровитељ покрета познатог као Француски нови вал (у. 1958).
- 1925. — Свен Ласта, хрватски глумац († 1996.).
- 1938. — Станко Поклеповић - "Шпацо", хрватски ногометаш и ногометни тренер.
- 1927. — Тадеусз Мазоwиецки, пољски политичар и државник.
- 1945. — Маргарет Хассан, ирска хуминатарна радница и шеф Царитаса († 2004).
- 1947. — Катхy Ацкер, америчка списатељица.
- 1947. — Јамес Wоодс, амерички филмски, казалишни и телевизијски глумац.
- 1949. — Антôнио Фагундес, бразилски глумац.
- 1953. — Рицк Моранис, канадско-амерички глумац и пјевач.
- 1956. — Ериц Робертс, амерички филмски глумац.
- 1957. — Ферида Дураковић, босанска пјесникиња.
- 1960. — Ђурђа Адлешић, хрватска политичарка.
- 1966. — Ксенија Маринковић, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
- 1968. — Дамир Томљановић, хрватски редарственик, хрватски бранитељ тијеком Домовинског рата и заповједник 1. Сектора ИЗМ Задар ЗП Сплит 1. гардијске бригаде Оружаних снага Републике Хрватске (у. 1994).
- 1972. — Ларс Цхристиансен, умировљени дански рукометаш.
- 1981. — Филип Јуричић, хрватски глумац.
- 1981. — Милан "Лане" Јовановић, бивши српски ногометни репрезентативац.
- 1986. — Јаков Гојун, хрватски рукометаш и члан хрватске рукометне репрезентације.
- 1989. — Бојан Богдановић, хрватски кошаркаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1873. — Јустус фон Либих, немачки хемичар.
- 1922. — Светомир Николајевић, српски писац и политичар.
- 1933. — Срећко Албини, хрватски складатељ и диригент.
- 1936. — Оторино Респиги, италијански композитор.
- 1945. — Алберт Халер, хрватски естетичар, есејист, критичар, књижевни повјесничар.
- 1955. — Алберт Еинстеин, њемачки физичар-теоретичар (* 1879.).
- 1992. — Бени Хил, британски глумац и певач (* 1924.).
- 1992. — Сафет Хаџић, један од првих бранилаца Сарајева.
- 2002. — Тор Хејердал, норвешки антрополог, научник и истраживач (* 1914.).
- 2004. — Камисесе Мара, оснивач и предсједник државе Фиџи (* 1920.).
- 2011. — Ивица Видовић, хрватски глумац (* 1939.)
.
Благдани/Празници
[уреди | уреди извор].
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар