Amanita
| Аманита | |
|---|---|
| |
| Мухара, Аманита мусцариа | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Фунги |
| Кољено: | Басидиомyцота |
| Разред: | Агарицомyцетес |
| Ред: | Агарицалес |
| Породица: | Аманитацеае |
| Род: | Аманита |
| Разноликост | |
| Око 600 врста | |
| Синоними | |
|
Аспиделла | |
У род Аманита спада око 600 врста гљива укључујући и неке које су најотровније на свијету. Врсте из овог рода су одговорне за око 95% смрти изазваних тровањем гљивама, а 50% тога изазове зелена пупавка. Најчешћи токсин у овим гљивама је
У овај род такођер спадају многе јестиве гљиве, али мициолози углавном не подржавају гљиваре аматере да бирају ове за људску употребу. Међутим, у неким културама, локалне јестиве врсте из овог рода су честе на тржницама током сезоне раста. Добри примјери за то су Аманита замбиана и друге меснате врсте из Средње Африке, Аманита басии и сличне врсте у Мексику, благва у Еуропи, и Аманита цхепангиана из Југоисточне Азије. Друге врсте се користе за обојене умаке, попут црвене Аманита јацксонии, чији је ареал од источне Канаде до истока Мексика.
За многе врсте се не зна јесу ли јестиве, посебно у земљама попут Аустралије гдје су многе гљиве слабо познате.
Отровност
[уреди | уреди извор]Неке гљиве из овог рода у себи садрже аматоксине, који могу изазвати престанак рада јетре и смрт. Ту спадају: зелена пупавка, Аманита вироса, Аманита биспоригера и Аманита оцреата, као и Аманита верна.
Други пројекти
[уреди | уреди извор] | У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Аманита |
 | Wикиврсте имају податке о: Аманита |
