Амур

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Амур
Аму́р
Хеилонг Јианг
Кхарамурен
Локација
Државе Русија
 Кина
ГрадовиБлаговјешченск, Хабаровск, Комсомолск на Амуру
Хидрографија
Извор
  – апс. висина
спој ријека Шилка и Аргун (Сибир)
305 m
Ушће
  – апс. висина
  – врста
Охотско море код града Николајевск на Амуру (Хабаровски крај)
0 m
естуариј
Дужина2 824 [1] km
ПритокеШилка, Амгун, Зеја, Буреја, Сунгари, Усури
Хидрологија
Проток
  – средњи

11 400 м³/с
Слив
  – површина

1 855 000 [1] км²
Улијева се уОхотско море
Транспорт
Пловностчитавом дужином од 2 824 км

Амур (руски: Аму́р, кинески: Хеилонг Јианг, монголски: Кхарамурен) је највећа ријека на крајњем истоку Русије која утјече у Тихи оцеан дуга 2824 км.[1]
Кинеско име ријеке Хеилонг Јианг значи Ријека црног змаја, а монголско име Кхарамурен Црна ријека.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Амур се формира спајањем ријеке Шилка, са ријеком Аргун код села Покровка на тромеђи Русије, Кине и Монголије. Шилка се формира у Сибуру, спајањем ријека Ингода и Онон. Аргун извире у кинеској аутономној регији Унутрашња Монголија.

Горњи Амур[уреди | уреди извор]

Катра Порјечја Амура

За Горњи Амур се узима ријека од свог формирања до увира ријеке Зеје код руског града Благовјешченск а то је неких 900 км.[1] Ту ријека тече кроз планински крај.

Средњи Амур[уреди | уреди извор]

Средњи Амур протеже се неких 970 км од ушћа Зеје до града Хабаровска. У свом средњем дијелу ријека утиче у низину Зеја - Буреја, ту ријека формира руско-кинеску границу.

Доњи Амур[уреди | уреди извор]

Доњи Амур, протеже се неких 970 км од града Хабаровска до ушћа у море.[1] Овдје ријека протиче кроз низински крај, руске Амурске области и Хабаровског краја. Амур са својим притокама има слив велик око 1,855.000 км²[1], које обухваћа дијелове руског Сибира и дијелове кинеске аутономне регије Унутрашња Монголија, као и дио Монголије.

Повезано[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Амур Ривер (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 15. 10. 2012. 

Вањске везе[уреди | уреди извор]