Амур
| Амур Аму́р Хеилонг Јианг Кхарамурен | |
|---|---|
.JPG) | |
| Локација | |
| Државе |  Русија Кина |
| Градови | Благовјешченск, Хабаровск, Комсомолск на Амуру |
| Хидрографија | |
| Извор – апс. висина | спој ријека Шилка и Аргун (Сибир) 305 m |
| Ушће – апс. висина – врста | Охотско море код града Николајевск на Амуру (Хабаровски крај) 0 m естуариј |
| Дужина | 2 824 [1] km |
| Притоке | Шилка, Амгун, Зеја, Буреја, Сунгари, Усури |
| Хидрологија | |
| Проток – средњи | 11 400 м³/с |
| Слив – површина | 1 855 000 [1] км² |
| Улијева се у | Охотско море |
| Транспорт | |
| Пловност | читавом дужином од 2 824 км |
Амур (руски: Аму́р, кинески: Хеилонг Јианг, монголски: Кхарамурен) је највећа ријека на крајњем истоку Русије која утјече у Тихи оцеан дуга 2824 км.[1]
Кинеско име ријеке Хеилонг Јианг значи Ријека црног змаја, а монголско име Кхарамурен Црна ријека.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Амур се формира спајањем ријеке Шилка, са ријеком Аргун код села Покровка на тромеђи Русије, Кине и Монголије. Шилка се формира у Сибуру, спајањем ријека Ингода и Онон. Аргун извире у кинеској аутономној регији Унутрашња Монголија.
Горњи Амур[уреди | уреди извор]
За Горњи Амур се узима ријека од свог формирања до увира ријеке Зеје код руског града Благовјешченск а то је неких 900 км.[1] Ту ријека тече кроз планински крај.
Средњи Амур[уреди | уреди извор]
Средњи Амур протеже се неких 970 км од ушћа Зеје до града Хабаровска. У свом средњем дијелу ријека утиче у низину Зеја - Буреја, ту ријека формира руско-кинеску границу.
Доњи Амур[уреди | уреди извор]
Доњи Амур, протеже се неких 970 км од града Хабаровска до ушћа у море.[1] Овдје ријека протиче кроз низински крај, руске Амурске области и Хабаровског краја. Амур са својим притокама има слив велик око 1,855.000 км²[1], које обухваћа дијелове руског Сибира и дијелове кинеске аутономне регије Унутрашња Монголија, као и дио Монголије.
