Ауди
Координате: 48° 46′ 60″ СГ Ш, 11° 25′ 5″ ИГД
Врста | Приватна |
---|---|
Делатност | Аутомобилска индустрија |
Година оснивања | 16. јул 1909. Цвикау, Немачка |
Оснивач(и) | Аугуст Хорх |
Седиште | Инголштат, Немачка |
Руководиоци | Абрахам Сцхот, шеф менаџмента Марц Лицхте, шеф дизајна Улрицх Хацкенберг, шеф техничког развоја |
Производ(и) | Аутомобили Мотори |
Приход | 29,84 милијарди евра (2009)[1] |
Профит | 1,347 милијарди евра (2009) |
Број запослених | 58.011 (2009)[1] |
Слоган | „Напредак кроз технику“ |
Веб страница | www.ауди.цом |
Ауди (нем. Ауди АГ) са сједиштем у Инголштату, Баварска, је њемачки произвођач аутомобила и члан Фолксваген групације. Фолксваген је обновио бренд, лансирањем модела Ауди Ф103, 1965. године. До 1966. године, постаје власник 99,55 % акција компаније, купујући у фазама акције од пређашњег власника Дајмлер-Бенца.[2]
Име компаније потиче од презимена оснивача Аугуста Хорха. Оснивач је назвао компанију, преводећи своје презиме на латински. Хорх које на немачком значи „слушати“. Компанија је званично основана 1909. године, да би се 1932. интегрисала у јединствену компанију са још три произвођача. Четири прстена у амблему, управо представљају аутомобилске компаније које се удружине и створиле Ауто унију. Слоган Аудија на њемачком гласи „Ворспрунг дурцх Тецхник“, што значи „Напредак кроз технику“.
Почеци Аудија
[уреди | уреди извор]Коријени компаније сежу у 1899. годину и везују се за име Аугуста Хорха (1868-1951). Први Хорхов аутомобил произведен је 1901. Године 1909. Хорх је био присиљен да напусти компанију коју је основао. Убрзо потом, основао је компанију у Цвикауу, наставивши да користи Хорх бренд. Његови бивши партнери тужили су га суду због недозвољеног коришћења заштитног знака, а њемачки суд је донио одлуку да бренд Хорх припада његовој бившој компанији. Хорх је, дакле, био принуђен да се уздржи од коришћења властитог презимена у свом новом послу са колима. Хорх је сазвао састанак у стану Франца Фикенчера да би смислио ново име. Током овог састанка, Францов син је тихо учио латински језик у углу собе. У неколико наврата чинило се као да је на ивици да изговори нешто, али би само прогутао ријечи и наставио да ради, све док у једном моменту није изустио: „Оче – аудиатур ет алтера парс... зар не би била добра идеја назвати је АУДИ умјесто ХОРХ?“. „Хöр“ на њемачком значи „Слушај!“ а исто то значи и „Ауди“ на латинском. Сви присутни су са одушевљењем прихватили идеју. Нова компанија са називом Ауди је основана 16. јула 1909. у Цвикауу [3]. Често је присутно увјерење (али то није тачно) да је Ауди акроним од „Ауто Унион Деутсцхланд Инголстадт“.
Ауди је почео са четвороцилиндричним моделом 2612 цц (2,6 литара), за којим су услиједили модели 3564 цц, као и 4680 цц. Ова возила су се показала успјешним чак и на спортским приредбама. Аугуст Хорх је напустолиуАуди 1920. Ауди аутомобили тога времена били су луксузна возила опремљена специјалном лимаријом.
Доба Ауто уније
[уреди | уреди извор]Године 1932. Ауди се интегрисао са произвођачима Хорх (нем. Хорцх), ДКW и Вандерер (нем. Wандерер) у Ауто унију. Ауто унија је користила четири испресијецана прстена, који данас представљају знак Аудија, као симбол горепоменута четири бренда. Овај знак је, међутим, коришћен само на тркачким моделима Ауто уније тог времена, док су компаније чланице користиле своје називе и амблеме. Све већа пажња почела се поклањати технолошком развоју, те су се у неке Ауди моделе почели уграђивати Хорх или Вандерер мотори [3].
Лого са четири прстена
[уреди | уреди извор]Амблем Аудија чине четири испреплетена прстена која представљају Ауто унију. Амблем Аудија симболише интеграцију Аудија са ДКW, Хорхом и Вандерером: први прстен представља Ауди, други представља ДКW, трећи Хорх, а четврти и последњи Вандерер.
Прекид и нови почетак
[уреди | уреди извор]Након II. свјетског рата Твртку обновљену Марсхалловим планом купује 1958. Даимлер-Бенз, али је 1964. продаје Волксwагену, заједно с потпуно новом творницом 4-тактних мотора. На тој је основи 1965. из двотактног ДКW-а Ф102 изведен први Ауди 60, а 1968. направљен је и модел 100.
Фабрике Ауто уније биле су тешко бомбардоване и дијелом уништене током Другог свјетског рата. Након рата, Цвикау постаје дио Демократске Републике Њемачке (Источна Њемачка). Главнина концерна дошла је под контролу Совјетског савеза и остала у ДДРу, из чега су настали Трабанти и Варбурзи. Премјешта се сједиште Ауто уније, и у Западној Њемачкој Ауто унија је обновљена ДКВ-ом, а занимљиво је да су и ДКВ и Варбург користили 3-цилиндрични двотактни мотор, развијен у Ауто Унији крајем 30-их (Варбург све до краја 80-их). Компанију обновљену Маршаловим планом купује 1958. Дајмлер-Бенц који стиче 88 одсто власништва Ауто уније, али је 1964. продаје Фолксвагену, заједно с потпуно новом творницом 4-тактних мотора. На тој је основи 1965. из двотактног ДКW Ф102 изведен први Ауди 60 [3]. Септембра 1965. лансиран је нови модел са заштитним знаком Аудија. Модел је добио интерни назив Ф103 и почео се продавати само као Ауди (дакле, то име је сада означавало модел аута, а не произвођача, јер се још увијек производио под фирмом Ауто уније), али је доцније постао познат под именом Ауди 72. Унапређивани модели били су називани по броју коњских снага, те су тако настали Ауди 60, 75, 80 и Супер 90. Ови модели били су у продаји све до 1972.
1969. Ауто унија се спојила са НСУ, чије је сједиште било у близини Штутгарта. 50-их година прошлог вијека НСУ је био највећи светски произвођач мотоцикала, али се касније преоријентисао на производњу мањих кола попут НСУ Принз. НСУ се затим посветио производњи ротационих мотора, који су у то вријеме били новина, према идеји Феликса Ванкела. За 1967. годину, нови НСУ Ро 80 био је футуристички модел далеко испред свог времена у техничким детаљима као што су аеродинамика, мала тежина и безбједност, али горући проблеми са ротационим моторима ставили су тачку на независност НСУ. Данас се та фабрика у близини Штутгарта користи за производњу већих Аудијевих модела.
Модерно доба Аудија
[уреди | уреди извор]Новооснована компанија била је позната као „Ауди НСУ Ауто Унион АГ“, и означила је појављивање Аудија као засебног бренда, и то по први пут послије рата. Први нови модел овог назива био је Ауди 100 из 1968. године. За њим су убрзо услиједили, Ауди 50 и 1972. године Ауди 80, који је у својем животу доживио четири генерације.
Како је изглед Аудија тога времена био доста конзервативан, прихваћен је приједлог инжињера Јерга Бенсингера да се технологија за погон на сва четири точка, која је већ била нашла примену у неким Фолксвагеновим моделима, прилагоди и примјени у Аудијевим тркачким моделима. Као резултат тих напора, 1980. године настао је модел „кватро“, купе са турбо мотором, који је уједно био први њемачки серијски произведен аутомобил са погом на сва четири точка преко централног диференцијала.он
С обзиром на то да су 1985. брендови Ауто унија и НСУ и формално угашени, званични назив компаније је једноставно преименован у, кратко, „Ауди АГ“. Године 1994/95, Ауди 80 је насљедио модел аутомобила Ауди А4 који се исто тако већ представљен у четири генерације, а на тржишту се уз лимузинску верзију са четвора врата продаје и као караван, те као незаобилазна спортска верзија С4 (Ауди А4 седан, А4 Авант, А4 аллроад qуаттро, С4 седан, С4 Авант). Аудијева продаја биљежи раст, 2004. године продато је 779 441 возило широм свијета, док је до 2011. Ауди произвео више од 10 милиона модела аутомобила Ауди 80 и Ауди А4. Пет милионити аутомобил Ауди А4 произведен је у марту 2011. године, а сишао је с производне траке Аудијеве фабрике у Минхену [4].
Компанија Ауди АГ је 2010. године продала око 1 092 400 аутомобила, што је више од предвиђене годишње продаје, те је тиме постала најбоља година икада што се тиче продаје. У Кини, Ауди је продао рекордних 227 938 комада; у Сједињеним Државама, ова марка је по први пут прешла границу од проданих 100 000 возила. У Њемачкој – како је и очекивано – нови Ауди А1 је помогао компанији из Инголштата да годину заврши с добрим резултатима. Продајни резултати цијеле године, с проданих 229 157 аутомобила, су нешто виши него 2009. године, унаточ утјецају бонуса за замјену старих аутомобила. Што се тиче продаје у Еуропи од јануара до новембра, компанија Ауди АГ је продала 647600 аутомобила и потврдила своју позицију као европска најбоље продавана премијум аутомобилска марка [5]. У првој половини 2011. године Ауди је купцима широм свијета испоручио више од 652 950 аутомобила [6][7].
- Ауди А1
- Ауди А3
- Ауди А4
- Ауди А4 аллроад qуаттро
- Ауди А5
- Ауди А6
- Ауди А6 аллроад qуаттро
- Ауди А7
- Ауди А8
- Ауди ТТ
- Ауди Р8
- Ауди Q3
- Ауди Q5
- Ауди Q7
Спортски модели
[уреди | уреди извор]РС модели
[уреди | уреди извор]Ранији модели
[уреди | уреди извор]- Ауди Фронт УW220
- Ауди (Тyпе C) Алпенсиегер
- Ауди 50
- Ауди Ф103 (Ауди 60, Ауди 75, Ауди супер 90)
- Ауди 80 (Ауди Фоx, Ауди Цоупе, Ауди 4000, Ауди Цабриолет, Ауди 90)
- Ауди 100 (Ауди 200, Ауди 500, Ауди 5000)
- Ауди В8 (Ауди В8 Qуаттро)
- Ауди А2
- Ауди С1
- Ауди С2
- Ауди РС1
- Ауди РС2
- Ауди РС4
- Ауди РС6
- Ауди Qуаттро (Ауди Спорт Qуаттро)
Концепти
[уреди | уреди извор]- Ауди е-трон
- Ауди qуаттро цонцепт
- Ауди Роадјет Цонцепт
- Ауди Схоотинг Браке Цонцепт
- Ауди Ле Манс qуаттро
- Ауди Нуволари qуаттро
- Ауди Авантиссимо
- Ауди Степпенwолф
- Ауди Авус qуаттро
- Ауди qуаттро Спyдер
- Ауди Ассо ди Пиццхе
Хронолошка листа Ауди-модела од 1960. до данас | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Тип | Актуелна серија | 1960-те | 1970-те | 1980-те | 1990-те | 2000-те | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | ||
Мали градски аутомобили | Ауди 50 | А2 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Нижа средња класа | А3 | А3 8Л | А3 8П | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
С3 | С3 8Л | С3 8П | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Средња класа | А4 | Ф103 (60/„72“/75/80/90) |
80 Б1 | 80 Б2 | 80 Б3 | 80 Б4 | А4 Б5 | А4 Б6 | А4 Б7 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
С4 | 90 Б2 | 90 Б3 | С2 | С4 Б5 | С4 Б6 | С4 Б7 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
РС4 | РС2 | РС4 Б5 | РС4 Б7 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Цоупéс | А5 | Цоупé Тyп 81/85 | Цоупé Тyп 89 | А5 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
С5 | qуаттро | С2 Цоупé | С5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Виша средња класа | А6 | 100 Ц1 | 100 Ц2 | 100 Ц3 | 100 Ц4 | А6 Ц4 | А6 Ц5 | А6 Ц6 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
С6 | 200 Ц2 | 200 Ц3 | С4 Ц4 | С6 Ц4 | С6 Ц5 | С6 Ц6 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
РС6 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Висока класа | А8 | В8 Д11 | А8 Д2 | А8 Д3 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
С8 | С8 Д2 | С8 Д3 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Спортски цоупéс | ТТ | ТТ 8Н | ТТ 8Ј | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
СУВс | Q7 | Q7 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Спортски аутомобили | Р8 | Спорт | Р8 |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 http://www.audi.de/etc/medialib/ngw/company/investor_relations/pdf/finanzberichte/Geschaeftsberichte_2009.Par.0020.File.pdf/audi_gb_2009_de.pdf
- ↑ Рецензије и притужбе о Ауди
- ↑ 3,0 3,1 3,2 „АУДИ: БАШТИНИК СЛАВНОГ АУТО УНИОНА ИЗ 30-ИХ - Аутопортал.хр”. Архивирано из оригинала на датум 2011-04-23. Приступљено 2013-02-06.
- ↑ „АУДИ ПРОИЗВЕО 10 МИЛИЈУНА МОДЕЛА АУДИ А4 I АУДИ 80 - Аутопортал.хр”. Архивирано из оригинала на датум 2011-11-09. Приступљено 2013-02-06.
- ↑ „ПОВИЈЕСНА ГОДИНА ЗА АУДИ АГ - Аутопортал.хр”. Архивирано из оригинала на датум 2011-01-17. Приступљено 2013-02-06.
- ↑ „АУДИ: РЕКОРДНА ИСПОРУКА 652.950 АУТОМОБИЛА У ПРВОЈ ПОЛОВИЦИ ГОДИНЕ - Аутопортал.хр”. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-11. Приступљено 2013-02-06.
- ↑ „Ауди рекордно у 2011. - Актуелно”. Архивирано из оригинала на датум 2012-01-14. Приступљено 2013-02-06.