Банат у Другом свјетском рату

Банат
Банат

Статус:	Аутономни регион Србије под немачком окупацијом
Постојао у периоду:	1941 – 1944.
Главни град:	Велики Бечкерек
Званични језик:	немачки, српски
Становништво:	585.579 (1931)
Цивилни комесар:	Јозеф-Сеп Лап
Религија:	православље, католицизам, протестантизам
Политички претходник:	Дунавска бановина
Политички наследник:	АП Војводина

Банат је у току Другог светског рата (од 1941. до 1944. године) био аутономни политички ентитет у саставу Србије под немачком окупацијом. Ентитет је успостављен после окупације и поделе Краљевине Југославије од стране Сила осовине. Иако је званично био у саставу Србије, Банат је био засебан и власт у њему је била у рукама локалне немачке мањине. Обласни цивилни комесар био је Јозеф-Сеп Лап. После пораза Сила осовине 1944. године и завршетка немачке окупације Србије ова област се опоравила и највећи део територије Баната је припојен аутономној покрајини Војводини у саставу нове социјалистичке Србије и СФРЈ.

Историја

Циљ локалних банатских Немаца је био да од Баната формирају посебну државу Подунавских Немаца повезану са Трећим рајхом. Стога су локалне немачке власти почеле да прогањају Србе (који су били најбројнија етничка група у Банату), као и Јевреје и Роме.

Немачки окупатори су увели антијеврејске мере одмах после инвазије и окупације Краљевине Југославије. Чланови Јеврејске заједница града Зрењанина су одведени у концентрациони логор Ташмајдан близу Београда где су погубљени. Септембра 1941. године су извршена масовна вешања српских и јеврејских цивила. Јевреји су присилно укључени у радне батаљоне и отерани на присилан рад од стране немачких окупационих власти. Августа 1942. године немачки званичници објавили су да је Банат очишћен од Јевреја. Током рата, на локалитету који је данас познат под називом Стратиште близу села Јабука, немачка војска је убила око 20.000 лица која су већином доведена из концентрационог логора Сајмиште близу Београда. На истом месту, немачка војска је користила пећ за спаљивање. Највећи број банатских Јевреја убијен је на том месту.

Становништво

• Национална припадност

Према попису из 1931. године, популација у Банату је износила 585.579 становника, укључујући:

• • Срби = 261.123 (44,59 %)
  • Немци = 120.541 (20,58 %)
  • Мађари = 95.867 (16,37 %)
  • Румуни = 62.365 (10,65 %)
  • Словаци = 17.900 (3,06 %)
  • Хрвати = 12.546 (2,14 %)
• Вероисповест

По вероисповести, становништво се изјашњавало (по попису 1931):

• • Православни = 321.262 (56,71 %)
  • Католици = 196.087 (34,62 %)
  • Протестанти = 37.179 (6,56 %)
  • Остали = 11.932 (2,11 %)

Народноослободилачка борба у Банату

Погинули борци Јужнобанатског партизанског одреда код Владимировца, 12. јула 1941.

У намери да се активисти и симпатизери КПЈ спасу од хапшења после напада Немачке на СССР, које је добило масовне размере (само у Банату око 400 лица), партијско руководство је компромитоване комунисте почело да укључује у партизанске одреде. У јулу и августу у Банату је образовано више народноослободилачких партизанских одреда: Јужнобанатски (11. јула), Меленачки, Александровачко-карађорђевачки, Петровградски, Мокрински, Драгутиновачки, Куманачки и последњи у јулу Кикиндски. Почетком августа образован је Стајићевски одред, а 12. августа Маргитички (банатско-дубички). Ван насеља нашло се и неколико чета: ботошка, башаидска, две елемирске, падејска и иђошка партизанска група. Укупно се у одредима нашло 200 бораца, од којих половина комунисти.

у Банату су извођене партизанске акције. Прва је изведена 12. јула 1941, покушајем рушења пруге Панчево - Вршац, између Владимировца и Алибунара. Највише борбених акција везано је за Мокрински партизански одред.

За банатске одреде је карактеристично да су били слабо наоружани, бројно слаби (највише до 30-ак бораца) и да су улазили у отворене окршаје са далеко надмоћнијим снагама окупационе власти, што се по њих трагично завршавало. Стратегија банатских партизана 1941. године била је у функцији очекивања скоре победе совјетске војске. Извођењем акција у широком простору настојало се да се непријатељске снаге што више развуку, како би се помогло лакшем напредовању очекиване Црвене армије.

Ратни злочини

Група обешених политичких затвореника у Зрењанину 19. септембра 1941.

Немачке власти обесиле су 21. јуна 1942. године 25 родољуба у Панчеву.

Злочин Немаца у Перлезу, Банат.

Током рата, немачке окупационе трупе убиле су 7.513 становника Баната, укључујући:

• 2.211 лица која су убијена директно
• 1.294 лица која су послата у концентрационе логоре и тамо убијена
• 1.498 лица која су послата на присилан рад и тамо убијена
• 152 лица која су мобилисана и касније убијена
• 2.358 убијених чланова покрета отпора

Од укупног броја жртава (не рачунајући убијене чланове покрета отпора), 4.010 били су мушкарци, 631 биле су жене, 243 била су старија лица, и 271 била су деца.

Литература

• Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001.
• Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад, 2001.
• Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.
• History of Europe, The Times, London, 2001.
• Richard Overy, History of the 20th century, The Times, London, 2003.

Види још

• Други свјетски рат у Југославији