Екуменски сабор

Дио серије чланака на тему Хришћанство Кршћанство

Исус Христос Рођење · Крштење · Учење Смрт · Ускрснуће Основе Апостоли · Еванђеље · Црква Хисторија Рано кршћанство · Оци · Сабори Иконоклазам · Шизма · Крижари Реформација · Екуменизам Традиције Источне Православље · Древноисточне цркве · Сиријско хришћанство · Асирска црква Западне Римокатолици · Лутерани · Реформисти · Англиканци · Анабаптисти · Баптисти · Менонити · Методисти · Адвентисти · Светости · Пентекосталци · Енвагелици · Фундаменталисти · Либерали Нетринитарне Јеховини свједоци · Покрет Светаца Посљедњих дана · Унитаријанизам · Христаделфијанци · Теологија Стварање · Пад · Гријех · Суд Спасење · Царство · Христологија Тројство (Отац, Син, Свети дух) Библија Стари завјет · Нови завјет Књиге · Канон · Апокрифи

Екуменски или васељенски сабор или екуменски концил је израз који се превасходно односи на православље и католичанство, означавајући свјетско сабирање или окупљање кршћанских цркава, односно сусрет свих њихових партријарха, односно бискупа, ради доношења заједничких хришћанских догми и разматрања црквених питања која имају универзално значење, што значи да морају бити прихваћена од свих сестринских цркава, тј. пуне цркве. По овом питању православна, тј. православне цркве, и католичка црква се разликују, те према томе нису пуне сестринске цркве. Према Источном православљу, пуну цркву сачињава већина Источних православних цркава, које се раликује од тзв. Оријенталног православља, с којим Источне цркве нису у сестринским односима. Римокатоличка црква такођер није дио пуне цркве. Слично овом, Римокатоличка црква означава као пуну цркву само оне цркве (католичке) које су у пуним сестринским односима с Римокатоличком црквом.

Међутим, све Источне православне цркве и Римокатоличка црква признају важност свих раних екуменских сабора који су одржани прије Великог раскола (шизме), с изузетком Четврти константинополски сабор, за који католици тврде да се одржао 869-870, док православци указују на потоњи константинопољски сабор, одржан 879-880.

Синод је ријеч која се често употребљава за концил, оадносно сабор, мада углавном има више локални неголи свјетски (екуменски) карактер.

Првих седам екуменских сабора

1. Први васељенски сабор, такође познат као Први никејски сабор, одржан у Никеји, 325, је одбацио аријанство и прихватио Никејски симбол вјере, односно Никејско-цариградски симбол вјере. Овај и све друге потоње саборе не признају цркве које не прихватају Свето Тројство, као на примјер, аријанци, унитаријанци и Јеховини свјдоци.
2. Други васељенски сабор, такођер познат као Први константинополски сабор, одржан у Константинопољу, 381. Никејски симбол вјере ревидирано у садашњи облик који се још користи у Источна православна црква|Источним и Оријенталним православним црквама, док је свака даљња промјена истог забрањена без слагања васељенског сабора.
3. Трећи васељенски сабор, одржан у Ефесу, 431. Одбачено несторијанство, Дјевица Марија проглашена Богородицом или Мајком Божијом (на грчком, Θεοτόκος, Тхеотокос). Овај и потоњи сабори нису признати у Асиријској цркви.
4. Четврти васељенски сабор, одржан у Халкедону, 451. Одбачено Евтихијево учење о монофизитизму, описане и разграничене двије природе Исуса Криста, тј. људска и божанска; усвојено Халкедонски симбол вјере. Овај и потоњи саборе не признају Оријенталне православне цркве.
5. Пети васељенски сабор, такођер познат као Други константинопољски сабор, одржан у Константинопољу, 553. Потврђене одлуке и учења донесена на претходним саборима, осуђени аријанство, неторијанство и монофизитизам као јереси.
6. Шести васељенски сабор, такођер познат као Трећи константинопољски сабор, одржан у Константинопољу, 680–681. Одбачен монотелитизам, учење према којем Исус има једну вољу али двије природе (људску и божанску). Потврђено да Крист има како људску тако и божанску вољу.
7. Седми васељенски сабор, такођер познат као Други никејски сабор, одржан у Никеји, 787. Обожавање икона поновно успостављено, тиме окончавајући први иконоклазам, борбу против икона.

Осми екуменски сабор

• VIII. Четврти цариградски сабор, (869.-870.): свргава цариградског партријарха Фоција. Овај сабор признаје Католичка Црква, а не признаје га Православна Црква.
• VIII. Четврти цариградски сабор, (879.-880.): враћа у службу Фоција као цариградског патријарха те осуђује измјене у Ницејско-цариградском вјеровању. Осуда Филиоqуе. Овај сабор Католичка Црква не признаје, а признају га Православне Цркве, премда га се не сматрају екуменским сабором.

У неким Православним Црквама међу екуменске саборе убраја се и:

• IX. Пети цариградски сабор, (1341.-1351.): прихваћање хезихазма према науку Грегорија Палама, те осуда прозападног филозофа Барлаама Калабријског.

Екуменски сабори Католичке Цркве

• IX. Први латерански сабор, (1123.)
• X. Други латерански сабор, (1139.)
• XI. Трећи латерански сабор, (1179.), с 3 сједнице.
• XII. Четврти латерански сабор, (1215.), с 3 сједнице.
• XIII. Први лионски сабор, (1245.), с 3 сједнице.
• XIV. Други лионски сабор, (1274.), са 6 сједница.
• XV. Сабор у Виенни, (1311.-1312.), с 3 сједнице.

Концил у Писи, (1409.): није службено признат јер га није сазвао папа.

• XVI. Концил у Констанзу, (1414.-1418.), с 45 сједница: окончање великог западног раскола, појава концилијаризма.

Сабор у Сиени, (1423.-1424.): није признат као екуменски сабор, а означио је врхунац концилијаризма.

• XVII. Сабор у Баселу-Феррари-Фиренци, (1431., 1437., 1438., 1439., 1442.), с 25 сједница: покушај помирења с православним Црквама, те с осталим источним Црквама.
• XVIII. Пети латерански сабор, (1512.-1517.), с 12 сједница: покушај обнове Цркве
• XIX. Тридентински сабор, (1545.-1563. с прекидима), с 25 сједница: одговор на реформацију, обнова Цркве.
• XX. Први ватикански сабор, (1869.-1870.), с 4 сједнице: папина незаблудивост.
• XXI. Други ватикански сабор, (1962.-1965.), с 9 сједница и 168 генералних конгрегација подијељених у 4 засједања: обнова западне (римске) литургије, упораба народног језика у богослужју, дефиниције о нарави Цркве и њезину односу према сувременом свијету, потицање библијских студија, екуменизам.