Ел Јадида

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ел Јадида
Координате: 33°14′Н 8°30′W / 33.233°Н 8.500°W / 33.233; -8.500
Држава  Мароко
Регија Цасабланца-Сеттат
Оснивање 1502.
Оснивач Португалци
Површина
 - Укупна 6,2 км²
Висина 1 м
Становништво (2004.)
 - Град 144.440
Временска зона УТЦ+0 (УТЦ)
Карта
Ел Јадида на мапи Марока
Ел Јадида
Ел Јадида

Ел Јадида (арапски: الجديدة, берберски: Дарија, португалски: Мазагãо) некад знан као ал-Брија или Мазаган је град на атлантској обали западног Марока, у Регији Цасабланца-Сеттат.

Град уопће не личи на маурско мјесто, због португалских зидина од прецизно исклесаног камена. Наиме, Мазаган је изграђен као португалска фортификација од 1502. до 1769. године, након чега је напуштен а његови становници су основали град Мазагãо у Бразилу. Овај утврђени град је "изузетан примјер остварења ренесансног идеалног града у португалском начину градње и размјене утјецаја еуропских и мароканских култура", због чега је уписан на УНЕСЦОпопис мјеста свјетске баштине у Африци од 1996. године.

Утврда Мазагана

Повијест

[уреди | уреди извор]
Цистерна Мазагана
Португалски град Мазаган (Ел Јадида)
Свјетска баштинаУНЕСЦО
 Мароко
Регистриран:2004. (28. засједање)
Врста:Културно добро
Мјерило:ии, ив
Угроженост:-
Референца:УНЕСЦО

Португалци су населили Мазаган 1502. године, иако је припадао њиховом протекторату још од 1486. године. Једина грађевина коју су затекли био је торањ ел-Брија и након неколико година у импровизираним склоништима, Португалци су 1514. одлучили изградити утврду коју су дизајнирали браћа Францисцо и Диого де Арруда, који су већ градили друге утврде у мароканским мединама. Након што су 1541. године изгубили Агадир, Португалци су одлучили појачати утврду у градску фортификацију. То је повјерено скупини инжењера коју су чинили Португалац Јоао Рибеиро, Шпањолац Јуан Цастилло, и Талијан Бенедетто да Равенна. До 1548. године Мазаган је доживио убрзан развој при чаму су изграђени вјерски комплекси, те су до краја стољећа у Мазагану постојале четири цркве и неколико капела.

Након неколико стољећа, 1769. године је завршила португалска власт јер су мировним уговором с мароканским султаном Сиди Мухамедом Бен Абдулахом (из 1757.), Португалци морали напустити своје морске луке без ичега. На одласку минирали су главни улаз, при чему су погинули многи Мароканци који су били нахрупили у град. При томе су уништени Гувернеров бастион и велики дио зидина. Мазаган је скоро пола стољећа зјапио празан и Мароканци су га прозвали ел-Махдоума ("Руина"). Половицом 19. стољећа, султан Мулај Абдурахман је наредио локалном паши да обнови уништене зидине (у другачијем стилу од постојећих), да изгради џамију, и да насели овај бивши португалски град. Од тада град се назива ел-Јадида ("Нови").

Џамија Ел Јадиде је постала симболом прочишћења, али нису уништена ранија вјерска мјеста. Муслимани, Жидови, Мароканци, и други су заједно живјели унутар зидина; португалска црква је остала цијела испред џамије, иако се више није користила за вјерску службу, а широм града су подигнуте синагоге. Вјерска и расна разноликост је још више појачана доласком еуропских трговаца у другој половици 19. стољећа. Французи су га прозвали Ле Деаувилле мароцаин, поистовјећујући га с познатим француским топлицама.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]

Облик португалског Мазагана је утемељен на развоју артиљерије у ренесанси. Изворно је имао пет бастиона, Анђеоски на истоку, Св. Себастијана на сјеверу, Св. Антуна на зпаду, Св. Духа на југу и Гувернеров бастион на главном улазу који је уништен 1769. год. Такођер, градске зидине су имале троја врата, Морска врата с утврђеном луком на сјевероистоку, Биковска врата на сјеверозападу и главна врата с двоструким луковима и покретним мостом на средишту јужних зидина. Тијеком француске окупације, његов јарак је затрпан и направљен је нови улаз који се настављао на главну улицу, Руа де Царреира, која се пружа све до Морских врата. На овој улици се налазе најзначајније грађевине као што је католичка Црква Госпина Узашашћа и градска цистерна. Цистерну је дизајнирао Јоãо Цастилхо и састоји се од три просторије и четири ваљкаста торња: Торре да Цадеа (који је служио као затвор) на западу, Торре де Ребате (данас минарет џамије) на сјеверу, Торањ рода на истоку, и древни арапски торањ Ел-Брија на југу. Испод зграде се налази надсвођена подрумска просторија од опеке која је уређена у мануелинском стилу. Из ове просторије је суставом канала вода вођена до цитаделе. На терасама су се налазила Капетанова резиденција, малена болница и мала Црква од Жалости од које у остале само рушевине звоника.

Црква Госпина Узашашћа је жупна црква из 16. стољећа, изграђена у једнобродном квадратичном плану са сакристијом испод квадратичног звоника. Други кршћански вјерски комплекс је Капела св. Себастијана у истоименом бастиону.

Џамија је изграђена у 19. стољећу на мјесту црквеног трга који се налазио испред главног градског улаза. Њезин минарет је преуређени Торањ де Ребате који је изворно био дио цистерне.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]

Остали пројекти

[уреди | уреди извор]
У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Мазаган