Јазон
Јазон (грч. Ἰάσων, Иáсон) у грчкој митологији јунак је познат по проналаску златног руна, Езонов и Амфиминин син.
Јазоново име изведено је од грчке ријечи ἰᾶσθαι, иастхаи = "лијечити".
Митологија
[уреди | уреди извор]Прије похода
[уреди | уреди извор]Пелија, Езонов полубрат, Тирин и Посејдонов син, био је гладан моћи те је хтио стећи надмоћ над цијелом Тесалијом те је збацио краља Езона с пријестоља, убивши све његове потомке које је пронашао. Алкимеда, Езонова жена, већ је имала новорођеног сина Јазона којег Пелија није пронашао, а скрила га је тако што су је жене окружиле и правиле се да се тек порађа. Послије је сина послала Кентауру Хирону на поучавање јер се бојала да би га у домовини Пелија убио. Истодобно, Пелија се, параноичан да га ткогод не би збацио, посавјетовао с пророчицом која му је рекла да се чува човјека који ће доћи у једној сандали.
Неколико година послије, Пелија је одржавао игре у Посејдонову част, а Јазон је стигао у Јолк и изгубио једну од својих сандала у ријеци Анауру док је помагао старијој жени (прерушеној Хери) да је пријеђе те га је она благословила. Кад је Јазон ушао у град, прозвали су га као човјека који носи једну сандалу. Уплашени је Јазон доведен пред Пелију, а он га је питао што би он учинио кад би био суочен с човјеком који је његова пропаст. Јазон му је одговорио да би га послао по златно руно, немогућу мисију, а Пелија га је послушао и то му наредио.
Поход на златно руно
[уреди | уреди извор]Јазон је прикупио многе јунаке на брод Арго, назван по свом креатору Аргу. То су били: Бореади, Херакло, Филоктет, Пелеј, Теламон, Орфеј, Кастор и Полидеук, Аталанта и Еуфем. Према броду, названи су Аргонаутима.
Оток Лемно
[уреди | уреди извор]Лемно, на западној обали Мале Азије, био је оток насељен женама које су побиле своје мужеве. Прекинуле су са штовањем Афродите, а богиња их је за казну направила да заударају толико да њихови мужеви не могу издржати крај њих. Мушкарци су тако узели конкубине с трачког копна, а љуте су се жене осветиле убивши сваког мушкарца. Краља Тоју спасила је његова кћер Хипзипила, краљица осталих жена, која га је ставила у море у шкрињу да отплута (усп. Орфеј, Мојсије) те је послије спашен.
Аргонаути су застали на отоку, а жене су их дочекале ненаоружане. Јазон је с краљицом Хипзипилом имао близанце, а остали Аргонаути имали су мушке потомке са женама, обновивши тако становништво. Након године дана боравка на отоку, наставили су с походом на златно руно.
Кизик и Мизија
[уреди | уреди извор]Након Лемна стигли су до Долионаца чији се краљ Кизик добро односио према њима. Аргонаути су отпловили те се исте ноћи вратили на исто мјесто. У тами их Долионци нису препознали те су их замијенили за непријатеље. Тако су Аргонаути убили краља Кизика, а Кизикова жена починила је самоубојство. Кад је свануло, схватили су какву су ужасну грешку направили.
Кад су стигли до Мизије, послали су мушкарце да нађу хране и воде. Међу њима био је и Хераклов љубимац Хила. Водене нимфе запазиле су Хилу те га повукле у извор. Херакло се вратио својим задацима, али је Хила заувијек изгубљен.
Финеј и Харпије
[уреди | уреди извор]Ускоро је Јазон стигао до двора краља Финеја у Тракији, којем је Аполон дао дар пророчаства. Послије је, због откривања божанских намјера људима, добио избор - да буде слијеп и живи нормалан живот или да буде пророк те кратко живи - а изабрао је да буде слијеп. Хелије, бог Сунца, послао је чудовишне Харпије да спријече Финеја да једе више него што му је потребно за живот, бивши љут што је Финеј изабрао живот у тами умјесто на његову сунцу.
Јазон се сажалио над краљем те је убио Харпије кад су се вратиле. Друга иначица мита говори да су их отјерали Бореади. Заузврат, Финеј је открио Јазону гдје је Колхида смјештена те му је рекао како да пријеђе Симплегаде, зачаране стијене.
Колхида
[уреди | уреди извор]Јазон је стигао у Колхиду (црноморска обала Грузије) да би узео златно руно. Колхидски краљ Ет обећао је да ће му га дати, само ако ће успјети извршити три тешка задатка. Кад их је видио, Јазон је пао у депресију. Но, Хера је наговорила Афродиту да увјери свога сина Ероса да погоди Етову кћер Медеју стрелицом да се заљуби у Јазона. Тако је заљубљена Медеја помогла Јазону у извршавању задатака.
Први је задатак био да пооре поље с воловима који ригају ватру које је сам морао упрегнути. Медеја му је дала помаст која га је штитила од ватреног даха. Потом је Јазон засијао сјеме - змајеве зубе - из којих је настала војска ратника. Медеја га је прије била упозорила на то те му је рекла како да их побиједи. Прије него што су га напали, бацио је камен у гомилу. Војници нису знали откуд је камен дошао те су се међусобно борили и поубијали. Посљедњи је задатак био да свлада змаја који никад није спавао, а чувао је златно руно. Јазон је омамио змаја напитком од биља који му је дала Медеја, а потом је с њом отпловио. Њезин их је отац Ет гонио, али успјели су побјећи убивши њезина брата Апсирта и бацивши дијелове његова тијела у море те је Ет застао га их скупи.
Повратак
[уреди | уреди извор]На повратку у Јолк, Медеја је прорекла Еуфему да ће једног дана владати Либијом, а то се испунило преко његова потомка Бата.
Зеус је, да би казнио Медеју због убојства властита брата, послао низ олуја на Арго и отпухао их с курса. Брод је проговорио и рекао им да прочишћење требају тражити код Кирке, нимфе која је живјела на оближњем отоку. Након чишћења, наставили су пут кући.
Кентаур Хирон рекао је Јазону да без Орфејове помоћи никад неће моћи успјети проћи Сирене, исте оне којима је и Одисеј одолијевао, које пјевају прекрасну пјесму што зачара морнаре те они почине бродолом. Кад је Орфеј зачуо гласове, извукао је своју лиру и свирао љепшу глазбу од њихове те их надгласао.
Аргонаути су стигли до Крете коју је чувао брончани човјек Талос. Кад се брод приближио, Талос је бацао велико камење на брод, задржавајући га у заљеву. Талос је имао једну крвну жилу која се протезала од његова врата па све до глежња, а била је затворена брончаним чавлом. Медеја је на њ бацила чаролију да би га смирила, а потом је макнула чавао и искрварио је до смрти, а Аргонаути су наставили даље.
Повратак краљу
[уреди | уреди извор]Медеја је, рабивши своје чаробњаштво, тврдила Пелијиним кћерима да може помладити његова оца тако да га раскомада и комаде скуха с магичним биљем у котлу. То је демонстрирала с овцом која је искочила из котла као јање. Наивне су дјевојке раскомадале оца и ставиле га у котао, али Медеја није додала своје чаробно биље те је Пелија остао мртав. Друга иначица мита говори да је Медеја помладила Јазонова оца Езона те су то кћери видјеле па су жељеле исто за свог оца.
Пелијин син Акаст прогнао је Јазона и Медеју због убојства те су отишли живјети у Коринт. Ондје се Јазон оженио Креузом, кћери коринтског краља, да би учврстио политичке везе. Медеја је била бијесна на Јазона јер је прекршио брачне завјете. Осветила се тако што је, као вјенчани дар, Креузи поклонила зачарану и проклету хаљину. која би се прилијепила уз њезино тијело и изгорјела кад би је одјенула. Креузин је отац Креонт изгорио са својом кћери кад ју је покушао спасити. Махнита је Медеја потом убила сву дјецу коју је родила Јазону, бојећи се да ће бити убијени или поробљени, те побјегла у Атену.
Послије су Јазон и Пелеј напали Акаста те освојили пријестоље Јолка, а Јазонов је син Тесал постао краљ. Јазон је, будући да је прекршио љубавне завјете с Медејом, изгубио Херину наклоност те умро усамљен и несретан. Спавао је испод Арга који је трунући пао на њ и убио га.
Литература
[уреди | уреди извор]
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]
Примордијална божанства
|