macOS
.svg) | |
| Wеб страница: | www.аппле.цом/мацос/ |
| Издавач/ развијатељ: | Аппле Инц. |
| Скупина ОСа: | Униx |
| Изворни модел: | власнички софтвер (Дарwин компоненте су отвореног кода) |
| Задња стабилна верзија: | 10.12 / 20. септембар 2016. |
| Тип кернела: | монолитни |
| Кориснички интерфејс: | ГУИ |
| Лиценца: | Аппле ЕУЛА (дијелови доступни под АПСЛ) |
| Стање: | Развија се |
мацОС (раније Мац ОС X и ОС X) јест оперативни систем којег развија америчка компанија Аппле Инц. Ова фирма такођер дистрибуира систем као засебан софтверски пакет за Аппле Мацинтосх рачунаре. Био је први комерцијално успјешан оперативни систем са графичким интерфејсом који је био револуционаран у то вријеме.
Људи заслужни за настанак Мацинтосх хардвера и софтвера су Билл Аткинсон, Цхрис Еспиноса, Јоанна Хоффман, Георге Цроw, Буррелл Смитх, Јеррy Маноцк, Јеф Раскин и Андy Хертзфелд. Занимљиво је рећи да највећу битку воде са Мицрософтом, који је наводно украо први графички дизајн Мацинтосха те се још дан данас воде полемике око тога. Циљ ових људи је био да учине рачунар лакшим за употребу управо преко графичког интерфејса јер је дотад МС-ДОС био најзаступљенији.
Иако базиран на комбинацији мултитхреадинг-а, Мацх 3.0 мицрокернел-а, ФрееБСД сервиса, специфичног хардвера и СМП-сигурних драјвера, данас се може рећи да је ово оперативни систем, који и данас представља један од најмоћнијих оперативних система кад је у питању обрада графике и видеа, нарочито у професионалне сврхе. Све стандардне УНИX алатке и скриптни језици се налазе на мацОС-у и доступни су преко терминала (едитори: емацс, вим и ед; схелл скрипте укључујући басх (подразумијевани схелл), тцсх (цсх), зсх и корн; алатке за менеџмент као цп, мв, лс и тар; скриптни језици: Перл, ПХП, тцл, Рубy и Пyтхон те нативна подршка за популарне Тцл/ТК, ТКИнтер и WxWидгетс). мацОС је у првој линији имао за циљ створити платформу на којој ће програмери, користећи стандардне компајлере, моћи да развијају Аппле софтвер.
мацОС верзије[уреди | уреди извор]
Унутар Аппле Инц.-а, свака нова верзија мацОС-а је идентификована користећи број градње ((en)). По Аппле-овим правилима прва верзија софтверског производа почиње са верзијом 1А1. Мање промјене су означене са 1А2, 1А3, 1А4 итд., док се прва већа промјена означава са 1Б1, те њене мање промјене са 1Б2, 1Б3 итд. Кад искористе сва слова за веће промјене онда мијењају прву бројку, тако да након задње 1З верзије користе 2А, па 2Б итд. Промјене у словима зову мање издање ((en)), тако нпр. прва градња Пантера (10.3) је била 7А1, док је прва верзија издата јавности била 7Б85, а задња (10.3.9) 7W98. Међутим, прва верзија Тигра (10.4) је била градња 8А1. Кад је верзија стабилна и за издавање јавности онда добија јавни број, нпр. 10.4.1.
10.4.4 је прва верзија Мац ОС X-а (данашњег мацОС-а) која је за ПоwерПЦ (градња 8Г32) и Интел (градња 8Г127) архитектуре чипа. Све пријашње верзије су имале одговарајућу Интел верзију, али нису никада објављиване у јавности нити дате корисницима.
Алатке[уреди | уреди извор]
|
Слободни софтвер за Мац[уреди | уреди извор]
Екстерни линкови[уреди | уреди извор]
- Хисторија Аппле оперативних система Архивирано 2004-04-01 на Wаyбацк Мацхине-у ((ен))
- Шта је Мац ОС X? Архивирано 2006-02-16 на Wаyбацк Мацхине-у ((ен))
- Кратка хисторија Мац ОС X-а Архивирано 2009-01-22 на Wаyбацк Мацхине-у ((ен))
- Архитектура Мац ОС Xа Архивирано 2006-04-12 на Wаyбацк Мацхине-у ((ен))
- Боотање Мац ОС Xа Архивирано 2009-01-31 на Wаyбацк Мацхине-у ((ен))
- XНУ: Кернел Архивирано 2009-01-23 на Wаyбацк Мацхине-у ((ен))
- Изнад кернела Архивирано 2006-02-19 на Wаyбацк Мацхине-у ((ен))
- Боот Цамп, програм који омогућује инсталацију Wиндоwса и Линуxа на Мацинтосх рачунарима са Интеловим процесором ((ен))
- ОпенОСX™ WинТел, омогућује инсталацију Wиндоwса, Линуxа и БСД-а на Г4, Г5 и Интел Мац-овима ((ен))
- Аппле сигурносне закрпе ((ен))
- Домаћи извор вијестио Мац ОС X-у Архивирано 2008-06-15 на Wаyбацк Мацхине-у ((хр))