Оxфорд
 Ово је главно значење појма Оxфорд. За друга значења, в. Оxфорд (разврставање). |
Оxфорд
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 51°45′Н 1°15′W / 51.750°Н 1.250°W | |
| држава |  УК
|
| Регија | Југоисточна Енглеска |
| Церемонијална грофовија | Грофовија Оxфордсхире |
| Дистрикт | Оxфорд |
| Површина | |
| - Урбано подручје | 45.6 км²[1] |
| - Подручје утјецаја | 139.46 км²[2] |
| Становништво (2015.) | |
| - Урбано подручје | 159,574[1] |
| - Урбана густоћа | 3,499.8 стан. / км²[1] |
| - Подручје утјецаја | 243,781[2] |
| - Густоћа подручја утјецаја | 1,748.1 стан. / км²[2] |
| Временска зона | УТЦ+0 (УТЦ+1) |
| Поштански број | ОX1, ОX2, ОX3, ОX4 |
| Позивни број | 01865 |
| Карта | |
  Оxфорд | |
Оxфорд (изговор: [Оксфорд]) је универзитетски град на југоистоку Енглеске од 159,574 становника.[1]
Он је административни центар Грофовије Оxфордсхире и истоименог дистрикта Оxфорд, који има 179,773 становника[3], док метрополитански Оxфорд има 243,781 становника.[2]
Град је познат као дом свјетски познатог и најстаријег англофонског универзитета Оxфорд.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Оxфорд лежи у Грофовији Оxфордсхире, између двије ријеке; Темзе (коју ту зову Исис) и Цхерwелла, које у јужном предграђу града имају ушће.[4]
Град је удаљен 40 км од Реадинга, 92 км од Лондона и око 105 км од Соутхамптона и Бирмингхама.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Оxфорд је никнуо за саксонских времена као насеље код ријечног газа[4], то открива и његово име, које је синтагма од ријечи оx = вол + форд (газ, па значи мјесто које могу волови прегазити, то је уосталом видљиво на грбу града.
Старији становници тог краја предност су дали мање влажним висоравнима на сјеверу и југу.[4]
За раног средњег вијека Оxфорд је био утврда на Темзи, изграђена за обрану сјеверних граница Краљевине Wессеx од напада данских Викинга.[4] Оxфорд је први пут документиран у Англосаксонској кроници 912., у којој се наводи да је Едwард Старији владар Лурденбрyга (Лондона) и Оxнафорда (Оxфорд) и свих земаља између њих.[4] Из тих најранијих времена осим саксонског романичког звоника цркве св . Црква Миховила у улици Цорнмаркет, није остало ништа.[4]
Роберт D'Оyлy први изабрани нормански гувернер Оxфорда, заслужан је за изградњу Оxфордског замка, од ког је остао једино земљани насип и торањ цркве св. Георгија. Све донедавно на његовом мјесту налазио се затвор. Роберт је такођер подигао и прве оксфордске мостове; Магдален, Фоллy и Хyтхе. Нормани су подигли камене бедеме око насеља, који је обухватио простор од око 38 хектара. Од тих бедема остало је сачувано неколико кратких фрагмената код мјеста гдје се данас налази Нови колеџ.[4]
Од 1542. Оxфорд има статус бискупије., прва катедрална црква била је она у самостану Оснеy. Она је 1546. премјештена у капелу аугустинског самостана св Фридесwиде, који је након распуштања самостана постао Колеџ Цхрист Цхурцх, а капела постала најмања катедрална црква у Енглеској.[4]
Оxфорд је познат као Град торњева због визуре у којој доминирају готички торњеви и шиљати кровићи. Већина њих припада зградама Универзитета, који је најстарији у Енглеској. Зграде Универзитета углавном су изграђене током 15. - 16.и 17. вијека.[4]
Најстарији оксфордски колеџи Университy (1249), Баллиол (1263), и Мертон (1264), грађени су на исти калуп, около два или три клаустра, са капелом, ходницима, библиотеком и озиданим вртом.[4] Универзитет у Оxфорду основан је у другој половици 12. вијека, град је и након тог остао трговиште, али је од 13. вијека надаље трговина имала све мањи значај у животу града, па је његова хисторија постала хисторија универзитета. У почетку је постојала одређена нетрпељивост између града и студената, па су избијале и тучњаве, које су се који пут претварале у праве битке, најчувенија је масакр на дан св. Сколастике 1355.[4]
За енглеског грађанског рата (1642-51), Оxфорд је због своје стратешке позиције постао сједиште ројалистиста у који се повукао краљ Цхарлес I, након пораза у биткама код Едгехилла, Неwбурyа и Насебyа. У мају 1646. Фердинандо Фаирфаx командант снага парламента, започео је опсаду града, који му се коначно предао 24. јуна.[4]
Оxфорд је био важна међустаница поштанских кочија, па још увијек постоји доста старих свратишта са гостионицама из тог доба. Током 18. вијека прокопана је каналска мрежа којом је Оxфорд повезан с различитим дијеловима земље, а 1835. је отворена жељезничка пруга Лондон - Бристол (Греат Wестерн Раилwаy).[4]
Оxфорд је 1801. још увијек био мало трговиште са око 12.000 становника, од којих су многи животно зависили о Универзитету, али се крајем 19. вијека почео индустријализирати отварањем штампарија и творница мармаладе.[4]
Тако да је до 1901. нарастао у град са око 50.000 становника. Енглески индустријски магнат Wиллиам Моррис (каснији лорд Нуффиелд) покренуо је производњу аутомобила у недалеком Цоwлеyу. Он је подигао велики творницу, са припадајућим погонима машиноградње и електроиндустрије, па је његова компанија Моррис Моторс, постала носиоц локалне привреде. Моррис је заокружио производњу, кад је у Цоwлеyу 1926. подигао творницу прешаног челика за каросерије.[4]
Границе града су проширене - 1929. и на Цоwлеy па је тако он постао један од квартова града.[4]
Други оксфорски универзитет - Броокес, основан је 1970.[4]
Побратимски градови
[уреди | уреди извор]
Беневенто, Италија
Бонн, Њемачка- Цатаниа, Италија
Гренобле, Француска
Леиден, Низоземска
Леóн, Никарагва
Перм, Русија
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „Оxфорд (Дистрицт, Оxфордсхире)” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 06. 01. 2017.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Оxфорд (Аггломератион, Аггломератионс)” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 06. 01. 2017.
- ↑ „Унитед Кингдом: Урбан Ареас ин Енгланд” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 06. 01. 2017.
- ↑ 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 „Оxфорд” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 06. 01. 2017.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Оxфорд Цитy Цоунцил (en)