Пале (ФБиХ)
| |||
Кантон | Босанско-подрињски кантон | ||
Центар | Прача | ||
Начелник | Асим Зец | ||
Површина | ??? км² | ||
Становништво - Укупно - Густоћа |
??? ???/км² |
Опћина Пале (раније Опћина Пале-Прача), једна је од три опћине Босанско-подрињског кантона. Центар опћине је град Прача. Географски положај, плодно тло, погодна клима, шуме богате разном дивљачи и шумским плодовима давале су људима у давна времена добре услове за живот тако да се и данас могу наћи остаци цивилизације из средњег вијека.
Географија
[уреди | уреди извор]Подручје опћине Пале смјештено на обалама истоимене ријеке у веома плодној долини, опасане планинама Јахорином, која је висока око 1900 м, и Романијом, те прелијепим висовима: Црним рајским врхом, Клеком и Боровцом. Налази се надморској висини око 1400 м. Удаљена је од средишта кантона Горажда око 40 км-а, а од главног града Сарајева 35 км са којим је повезана модерном асфалтном саобраћајницом.
Насељена мјеста
[уреди | уреди извор]Бијеле воде, Брдарићи, Бројнићи, Булози, Чељадинићи, Чемерница, Датељи, Хреновица, Каљани, Комрани, Мракањ, Припоришта, Реновица и Шаиновићи, те дијелови насељених мјеста: Брдарићи, Каменица, Прача, Средње и Турковићи.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Подручје опћине било је насељено у вријеме Илира, њиховим племеном Аутаријати. Нестанком Аутаријата, подручје заузимају Деситијати. Из трговачких односа Илира и Грка развила се грчка колонија у Прачи. О томе свједочи пронађени новац, исти као и из грчке колоније Тхасос. [1]
Касније су Римљани успоставили фреквентне прометнице које су повезивале тадашњу Нарону (Метковић) са Подрињем и Подунављем.
У средњем вијеку подручје је припадало феудалној породици Павловић, који су у непосредној близини имали своју резиденцију, стари град Борач.
На локалитетима села Комрани, Цемерница и другим мјестима и данас се налази велики број стећака. У близини Праче налазе се остаци древног града Павловац којим је владала необична владарка Јериња. Легенда каже за ову необичну владарку да је вуном преграђивала ријеку Прачу како би уживала у вожњи лађом. Млијеко са брдских предјела од сеоских домаћинстава добивала је у дрвеним коритима која су била повезана са тврђавом у облику водовода. Најчуднија легенда везује ову необичну владарку са страшћу за убијањем младих одабраних љубавника. Након проведене једне ноћи бацала би их са градских зидина у кањон ријеке Праче.
За вријеме аустроугарске управе долином ријеке пролазила је ускотрачна пруга Сарајево-Ужице.
Култура
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „- Страница опћине Прача -Преузето 21.01.2016”. Архивирано из оригинала на датум 2018-08-03. Приступљено 2006-07-31.
Вањски линкови
[уреди | уреди извор]- - Ловиште Бијеле воде Архивирано 2019-05-03 на Wаyбацк Мацхине-у