(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Перманганат – Википедија/Wikipedija Пређи на садржај

Перманганат

Извор: Wikipedija
структура ањона

Перманганат је со перманганатне киселине чији киселински остатак (ањон) има формулу МнО4-. Оксидациони број мангана је +7.

Добијање

[уреди | уреди извор]

Перманганати се могу добити из манганата; деловањем киселине, анодном оксидацијом или оксидацијом хлором[1]:

3МнО42- + 4Х+ → 2МнО4- + МнО2 • Х2О(с) + Х2О
МнО42- → МнО4- + е-

Својства

[уреди | уреди извор]

У односу на пертехнате и перренате, перманганати су најмање стабилни при загревању. Тако, калијум-перманганат губи кисеоник при 200 °Ц, док је за распад калијум-перрената потребна знатно виша температура. Стабилан је у широком подручју пХ, али се споро распада у киселој средини:

4МнО4- + 4Х+ → 4МнО2(с) + 3О2(г) + 2Х2О

Ова реакција се убрзава на светлости, па је зато потребно растворе перманганата чувати у тамним боцама. Због тога што се распада у киселој средини, пХ тог раствора треба да буде нешто више од 7.[1]

Перманганатни ањон је јако оксидационо средство:

МнО4- + 8Х+ + 5е- → Мн2+ + Х2О

Перманганат се у киселој средини при томе редукује до Мн2+ - јона. Стандардни редокс потенцијал износи +1,51 V.[1]

У слабо - базној или неутралној средини перманганат се редукује до манган-диоксида:

МнО4- + 2Х2О + 3е- → МнО2 + 4ОХ-

Стандардни редокс потенцијал износи +1,23 V.[1]

У јаким базама, редукција иде до манганата:

МнО4- е- → МнО42-

Стандардни редокс потенцијал је +0,56 V.[1]

Најпознатији су перманганати алкалних метала, пре свега калијум-перманганат, али и натријум-перманганат.[1] Мање познати су баријум-перманганат и сребро-перманганат.[2]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Филиповић I. & Липановић, С. (1982.) Опћа и анорганска кемија. Школска књига: Загреб.
  2. Паркес, Г. D. & Фил, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.