Перманганат
Перманганат је со перманганатне киселине чији киселински остатак (ањон) има формулу МнО4-. Оксидациони број мангана је +7.
Добијање
[уреди | уреди извор]Перманганати се могу добити из манганата; деловањем киселине, анодном оксидацијом или оксидацијом хлором[1]:
- 3МнО42- + 4Х+ → 2МнО4- + МнО2 • Х2О(с) + Х2О
- МнО42- → МнО4- + е-
Својства
[уреди | уреди извор]У односу на пертехнате и перренате, перманганати су најмање стабилни при загревању. Тако, калијум-перманганат губи кисеоник при 200 °Ц, док је за распад калијум-перрената потребна знатно виша температура. Стабилан је у широком подручју пХ, али се споро распада у киселој средини:
- 4МнО4- + 4Х+ → 4МнО2(с) + 3О2(г) + 2Х2О
Ова реакција се убрзава на светлости, па је зато потребно растворе перманганата чувати у тамним боцама. Због тога што се распада у киселој средини, пХ тог раствора треба да буде нешто више од 7.[1]
Перманганатни ањон је јако оксидационо средство:
- МнО4- + 8Х+ + 5е- → Мн2+ + Х2О
Перманганат се у киселој средини при томе редукује до Мн2+ - јона. Стандардни редокс потенцијал износи +1,51 V.[1]
У слабо - базној или неутралној средини перманганат се редукује до манган-диоксида:
- МнО4- + 2Х2О + 3е- → МнО2 + 4ОХ-
Стандардни редокс потенцијал износи +1,23 V.[1]
У јаким базама, редукција иде до манганата:
- МнО4- е- → МнО42-
Стандардни редокс потенцијал је +0,56 V.[1]
Примери
[уреди | уреди извор]Најпознатији су перманганати алкалних метала, пре свега калијум-перманганат, али и натријум-перманганат.[1] Мање познати су баријум-перманганат и сребро-перманганат.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Филиповић I. & Липановић, С. (1982.) Опћа и анорганска кемија. Школска књига: Загреб.
- ↑ Паркес, Г. D. & Фил, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.