Велики кораљни гребен
| Велики кораљни гребен | |
|---|---|
 Свјетска баштина – УНЕСЦО | |
 | |
 Аустралија
  Велики кораљни гребен | |
| Регистриран: | 2007. (31. засједање) |
| Врста: | Природно добро |
| Мјерило: | вии, виии, иx, x |
| Угроженост: | но |
| Референца: | УНЕСЦО |
Велики кораљни гребен (енг. Греат Барриер Рееф) је највећи кораљни гребен на свијету[1], и највећа жива цјелина на свијету (око 344.400 км²). Налази се у Кораљном мору и протеже се 2030 км дуж руба континенталнога шелфа сјевероисточне Аустралије (покрајина Qуеенсланд).
Гребен једним дијелом прати природне отоке, односно врхове одавно потонула планинскога ланца. Но његова изванредна разноликост потјече од 3000 кораљних гребена, више од 900 отока, атола и лагуна, од којих се сваки налази у друкчијој фази развоја. Због тога је 1981. године уписан на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Аустралији и Оцеанији, а ЦНН га је сврстао на попис седам свјетских чуда природе. Велики кораљни гребен могу искориштавати само аутохтоно становништво, Абориџини и Торрес Страит оточани, те је важан дио њихове културе и духовности. Туризам великог кораљног гребена сваке године Аустралији донесе око 1 билијун А$.[2]
Одлике
[уреди | уреди извор]Кораљни гребени резултати су 10 тисућа година рада, тијеком којег су се оцеани подигли до данашње разине након посљедњег леденог доба. Градитељи ове изванредне творевине милијуни су сићушних кораљних полипа и то 350 различитих врста полипа. У роду су с медузама, а сваки од њих има уста која су окружена вијенцем покретљивих ловака.
Сваки полип може увући калцијев карбонат из мора и претворити га у вапненасту кору која, кад је умножимо неколико милијарди пута, твори кораљни гребен, Но полип своје вапненасто склониште дијели са сићушним биљкама које се зову зооwантхеллае. Оне помоћу свјетлости претварају угљични диоксид и воду у угљикохидрате и кисик, Полипи апсорбирају те спојеве, а биљкама заузврат дају нитрате и друге отпадне вари. Због тога кораљни гребени могу настали само на мјестима до којих допире сунчева свјетлост, односно у бистрој води до 40 м дубине.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Велики кораљни гребен је један од најљепших украса нашег планета који се налази уз обалу Аустралије. О том драгуљу модре, индиго, сафирне и чисто бијеле боје, чија се дивота види чак и с Мјесеца – необично је да су први Еуропљани који су видјели Велики кораљни гребен били тако штури у његовом опису.
Године 1606. то је био Шпањолац Луис Ваез де Торрес, којег је олуја натјерала да заобиђе врх Qуеенсланда и да прође кроз тјеснац који данас носи његово име. Потом је дошао капетан Јамес Цоок, чији је брод Ендеавоур запео и тешко се оштетио између вањскога гребена и копна године 1770. А онда је 1789. дошао капетан Блигх, који је одане и изгладњеле чланове посаде Боунтyја провео кроз пролазе преко гребена и увео их у мирне воде уз обалу.
Јосепха Банкса, ботаничара с Ендеавоура, гребен је испунио страхопоштовањем. Пошто је његов брод био поправљен, написао је: „Гребен попут овога покрај којег смо управо прошли нешто је што у Еуропи уопће не постоји, а не постоји ни нигдје другдје осим у овим морима, То је зид од кораљне стијене који се окомито уздиже из бескрајнога оцеана…“ Иако је за раст кораља потребно плитко море с много сунчеве свјетлости, Банкс је имао право кад је рекао да је Велики кораљни гребен јединствен.
Посјетитељу ће се учинити да је кораљни гребен лијепо и спокојно мјесто, но то је истодобно и мјесто бесконачне борбе, будући да се свако створење које овдје живи с осталима бори за храну и простор. Постоје и меки и тврди кораљи различитих облика и величина; неки изгледају попут рогова, други попут бичева или лепеза; неки су довољно чврсти да могу поднијели ударање валова, а други тако крхки да могу живјети само у посве мириним водама. Неке врсте расту брже од других, па их засјењују и краду им свјетлост. Неки други се користе отровним ловкама како би се ријешити конкуренције, или у воду испуштају смртоносне кемијске спојеве.
Тим опасностима треба додати и грабежљивце као што су риба папигача која својим чељустима жваче кораље, и звјездача круна од бодљи која шири свој желудац преко кораља и тако их пробавља. Те звјездаче периодички се појављују у великоме броју и тад уништавају читаве гребене. Оцеанске олује и циклоне такођер мељу и кидају кораље и претварају их у прах.
Тијеком дана у плитким водама кораљних гребена није мимо, но највећа активност ипак се догађа ноћу. Ноћу се кораљни полипи хране, избацујући своје вишебојне ловке како би ухватили ситне животињице и биљке које се називају планктоном. Кад се појаве милијарде ловака, чини се као да је читав гребен процвао. Дању до тога не може доћи јер би кракови заклонили алге зооxантхеллае од сунца.
Тијеком прољећа у одређеним се ноћима догађа изванредна представа. Наиме, дуж читавога кораљнога гребена, на неки непознат кемијски или свјетлосни знак, читава популација полипа реагира испуштајући наранчасте, црвене, плаве и зелене честице јајних станица и сперме. Те честице испливају на површину и прекрију је јарким бојама.
Потом се честице отворе и јајне сланице и спермији се измијешају како би створили нове полипе, које ће плима однијели у потрагу за прикладним слободним мјестом на којем могу почети градити нов кораљни гребен.
На живот меду кораљима прилагодиле су се и спужве и власуље. морски пужеви и морски краставци, ракови, големе шкољке, морске змије, медузе и рибе бесконачно различитих боја и нијанси. Унутар и изван гребена живе и морски пси, а у дубљим водама има и дупина и китова.
Кораљни гребен непрестано расте. А чим нови комадић кораља пробије морску површину, на њему се одмах појављује капа од бијелога пијеска на којем нешто расте. Неки такви колонизатори појављују се уистину невјеројатно брзо. Имају плодове који подносе слану воду и могу мјесецима плутати по оцеану прије него што нађу погодну луку и проклијају. За њима долазе и друге биљке. Птице које су назочне посвуда на кораљном гребену такођер дају свој драгоцјени прилог садњи биља, а стварају и гнојиво које обогаћује тло. Галебови воле пасквице и разносе њихово сјеме по свим отоцима. Црне блуне граде гнијезда у стаблима и разносе њихове сјеменке на својим крилима.
На кораљним отоцима живи мноштво морских птица: чигре, блуне, галебови, фрегате и господски аустралски орлови, које се међусобно свађају око богате жетве на гребенима. Љети женке корњача пужу на обалу како би положиле јаја у топао пијесак. Око осам тједана послије појављују се тисуће малих корњача и неопрезно јуре према мору, док на њих вребају морске птице, ракови и штакори.
Угроженост
[уреди | уреди извор]Велики кораљни гребен свакако је један од најживљих и најбоље повезаних екосустава. Но уједно је и равнотежа у њему најосјетљивија. Ако се само један вид овога станишта изложи притиску, то би могло имати катастрофалне посљедице за све. Кораљни гребен може поднијети олује и бјешњење мора, али на почетку 21. стољећа највећој опасности излаже га сувремени човјек. Абориџини су стољећима ловили рибу и друге животиње дуж кораљног гребена а да га нису оштетили. Но у прошломе стољећу копање гуана (птичјег измета), превелик излов рибе, лов на китове и на Бисере оставили су трага.
Проглашавањем овога подручја националним парком многе од тих опасних активности су прекинуте, а туризам се настоји помно надзирати. Унаточ тому, неки знанственици тврде да је канализација из туристичких објеката узроковала недавну експлозију популације звјездача круна од бодљи, а да су остаци хране из хотела који се бацају у море узроковали десетероструко повећање броја галебова и драматичан пораст смртности малих корњача и младих птица.
Влада државе Qуеенсланд настоји ријешити ове проблеме и предухитрити неке друге, тако да је, укупно гледано, туризам досад имао тек благи утјецај на околиш, а Велики кораљни гребен остављен је да у миру ради своје безвременске послове.
Везе
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Тхе Греат Барриер Рееф Wорлд Херитаге валуес на страницама Аустралске владе (en) Посјећено 1. травња 2011.
- ↑ . "Меасуринг тхе ецономиц анд финанциал валуе оф тхе Греат Барриер Рееф Марине Парк" Архивирано 2007-06-14 на Wаyбацк Мацхине-у са Ецономицс Птy Лтд (en) Посјећено 1. травња 2011.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Службена страница Поморског парка Великог кораљног гребена (Греат Барриер Рееф Марине Парк Аутхоритy) (en)
- ЦРЦ Рееф Ресеарцх Центре Архивирано 2014-03-02 на Wаyбацк Мацхине-у
- Биологицал мониторинг оф цорал реефс оф тхе ГБР Архивирано 2010-12-05 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
- Греат Барриер Рееф Архивирано 2009-03-24 на Wаyбацк Мацхине-у (Wорлд Wилдлифе Фунд) (en)
- Диве инто тхе Греат Барриер Рееф - Натионал Геограпхиц (en)
18°17′10″С 147°42′00″Е / 18.28611°С 147.70000°Е
- Остали пројекти
 | У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Велики кораљни гребен |
