Anapest
| Dvosložne | |
|---|---|
| ˘ ˘ | pirih (dibrah) |
| ˘ ¯ | jamb |
| ¯ ˘ | trohej (horej) |
| ¯ ¯ | spondej |
| Trosložne | |
| ˘ ˘ ˘ | tribrah |
| ¯ ˘ ˘ | daktil |
| ˘ ¯ ˘ | amfibrah |
| ˘ ˘ ¯ | anapest (antidaktil) |
| ˘ ¯ ¯ | bakhej |
| ¯ ¯ ˘ | antibakhej |
| ¯ ˘ ¯ | kretik (amfimacer) |
| ¯ ¯ ¯ | molos (trimacer) |
| Vidi glavni članak za četvorosložne. | |
Anapest je metrička stopa koja se pojavljuje u grčkoj i rimskoj književnosti, a sastoji se od dva kratka i jednog dugog sloga, odnosno od dva nenaglašena sloga kojima sledi jedan naglašeni (ᴗ ᴗ ‒ npr. u vidu akcenatske celine u sintagmi: "ako dâš"). Kako ima oblik obrnutog daktila, ponekad se zove i antidaktil. U anapestu dva kratka sloga mogu se zameniti jednim dugim, a dugi slog može se razložiti na dva kratka.[1] Anapest je prvobitno bio ritam koračnica i ratničkih pesama. Stoga je našao široku upotrebu u antičkoj drami, a posebno u parodi, tj. ulaznoj pesni hora, gde se pojavljuje u obliku skupina anapestičkih dimetara (tj. stihova koji sadrže po dve anapestičke stope) i završava se jednim katalektičkim stihom.[2] U dimetrima obično nakon svake stope sledi dijareza.[3] U grčkoj tragediji ove ulazne pesme najčešće se ne pevaju, nego se skandiraju. I u tragediji se pojavljuju pevani (tj. lirski) anapesti, s većom metričkom slobodom, ali uglavnom u monodijama i u dijalozima gde glumac svoje stihove peva (a ne izgovara). Ovi lirski anapesti razlikuju se od onih korišćenih za marš i koračanje po tome što nemaju dijarezu između dve stope i po čestom stezanju kratkih i razlaganju dugih slogova. U grčkoj komediji, Aristofan upotrebljava anapeste u obliku anapestičkog katalektičkog tetrametra, tj. četiri anapestičke stope, pri čemu poslednja ima shemu: ᴗ ᴗ ‒ ‒ ˄.[4] Anapestički katalektički dimetar obično se zove "paremijskim", što je naziv koji sugerira da su u tom metru često sastavljane poslovice (grčki: paroimia).[5]
- ↑ Dragiša Živković (ur.), Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1992, s.v. "Anapest", str 27.
- ↑ Katalektički je onaj stih koji se završava nepotpunom stopom, često onaj kome nedostaje poslednji slog u stopi.
- ↑ Dijareza je usek ili odmor u kazivanju stiha i javlja se prema prirodnom ritmu i smislu kazivanja (a ne prema metričkim pravilima).
- ↑ Znak ˄ označava ispušteni poslednji slog u toj katalektičkoj stopi.
- ↑ M. C. Howatson, The Oxford Companion to Classical Literature, 1997, s.v. "Metric, Greek, I, 7".