Japanski kalendar

Kalendari
	Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
	Tipovi kalendara
	Lunisolarni · Solarni · Lunarni
	Asirski · Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski (Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski (Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Koinobori, zastave ukrašene kao koi, su popularne dekoracije oko Dečijeg dana

Ovaj mural na zidu Tokijske metro stanice slavi Hazuki, osmi mesec.

U Japanu se od 1.1. 1873. koristi gregorijanski kalendar sa lokalnim imenima za mesece i uglavnom fiksiranim praznicima. Pre 1873. je korišćen lunisolarni kalendar, adaptirana verzija kineskog kalendara. Još uvek su u upotrebi japanske ere.

Godine

Od usvajanja gregorijanskog kalendara, u Japanu su korišćena tri različita sistema za brojanje godina:

• Zapadna oznaka Anno Domini (Naša era ili Nova era) (西暦せいれき, seireki)
• Ime japanske ere (年号ねんごう, nengō), na osnovu vladavine aktuelnog cara; godina 2008 je Heisei 20
• Carska godina (皇紀こうき, kōki), na osnovu mita da je Japan osnovao Imperator Jimmu 660. pne.

Od ova tri načina, prva dva su još uvek u upotrebi; Japan-Guide.com daje pogodan konvertor između njih. Carski kalendar je korišćen od 1873. do kraja Drugog svetskog rata.

Meseci

Moderna japanska imena meseci u doslovnom prevodu znače "prvi mesec", "drugi mesec" itd. Odgovarajući broj je kombinovan sa sufiksom -gatsu ("mesec"):

• Januar/Siječanj - 一いち月がつ (ichigatsu)
• Februar/Veljača - 二に月がつ (nigatsu)
• Mart/Ožujak - 三月さんがつ (sangatsu)
• April/Travanj - 四よん月がつ (shigatsu)
• Maj/Svibanj - 五月ごがつ (gogatsu)
• Jun/Lipanj - 六月ろくがつ (rokugatsu)
• Jul/Srpanj - 七なな月がつ (shichigatsu)
• Avgust/Kolovoz - 八はち月がつ (hachigatsu)
• Septembar/Rujan - 九月くがつ (kugatsu)
• Oktobar/Listopad - 十じゅう月がつ (jūgatsu)
• Novembar/Studeni - 十一月じゅういちがつ (jūichigatsu)
• Decembar/Prosinac - 十二月じゅうにがつ (jūnigatsu)

(Obratite pažnju da je upotreba arapskih brojeva, npr. 3月, veoma često u svakodnevnoj komunikaciji, gotovo norma).

Pored ovoga, svaki mesec ima tradicionalno ime, koji neki još uvek koriste u oblastima kao što je poezija; danas se od 12 imena još uvek često koristi shiwasu. Uvodni paragraf pisma ili pozdrav u govoru mogu pozajmiti jedno od ovih imena kako bi preneli osećaj godišnjeg doba. Neka imena, npr. yayoi i satsuki, se takođe koriste i kao (ženska) imena. Ova imena meseci se takođe povremeno javljaju na jidaigeki-ju, savremenim TV emisijama i filmovima koji se odigravaju u periodu Edo ili ranije.

Ime meseca - (latinicom, prevedeno značenje):

• Januar/Siječanj - 睦月むつき (mutsuki, mesec privrženosti)
• Februar/Veljača - 如月きさらぎ ili 衣ころも更さら着ぎ (kisaragi ili kinusaragi, promena odeće)
• Mart/Ožujak - 弥生やよい (yayoi, novi život; početak proleća)
• April/Travanj - 卯月うづき (uzuki, mesec u-no-hana-e; u-no-hana je cvet, genus Deutzia)
• Maj/Svibanj - 皐月さつき ili 早月さつき ili 五ご月がつ (satsuki, mesec posta)
• Jun/Lipanj - 水無月みなつき (minatsuki ili minazuki, mesec vode — znak 無な , koji obično označava negaciju, ovde predstavlja ateji, tj. koristi se samo za glas "na". U ovom imenu na je zapravo prisvojna rečca, tako da Minazuki znači "mesec vode", a ne "mesec bez vode").
• Jul/Srpanj - 文月ふづき (fumizuki, mesec knjige)
• August/Kolovoz - 葉月はづき (hazuki, mesec lista)
• Septembar/Rujan - 長月ながつき (nagatsuki, dugi mesec)
• Oktobar/Listopad - 神無月かみなづき (kaminazuki ili kannazuki, "mesec bez bogova"). U provinciji Izumo, današnjoj prefekturi Shimane, ovo je ispravljeno na 神有かみあり月がつ ili 神在かみあり月がつ (kamiarizuki, pribl. "mesec sa bogovima"), jer se veruje da se svi bogovi okupljaju tamo radi godišnjeg okupljanja u svetilištu Izumo.
• Novembar/Studeni - 霜月しもづき (shimotsuki, mesec mraza)
• Decembar/Prosinac - 師走しわす (shiwasu, sveštenici trče; tako je nazvan jer su sveštenici zaposleni držanjem molitvi za kraj godine i blagosiljanjem).

Podele meseca

U Japanu se koristi sedmodnevna nedelja/tjedan, u skladu sa zapadnim kalendarom. Sedmica, sa imenima dana koji direktno odgovaraju onima koja se koriste u Evropi, donesena je u Japan oko 800. godine. Ovaj sistem je skoro isključivo korišćen u astrološke svrhe do 1876, malo nakon usvajanja zapadnog kalendara. Fukuzawa Yukichi je bio ključna figura u odluci da se prihvati ovaj sistem kao izvor zvaničnih imena za sedmične dane. Imena potiču od pet vidljivih planeta, koje su prethodno nazvane po pet kineskih elemenata (drvo, vatra, zemlja, metal, voda); preostala dva imena potiču od Meseca i Sunca (Jin i jang).

Japanski	Romanizacija	Element	Srpskohrvatski
日曜日にちようび	nichiyōbi	Sunce	Ned(j)elja
月曜日げつようび	getsuyōbi	Mesec	Poned(j)eljak
火曜日かようび	kayōbi	Vatra (Mars)	Utorak
水曜日すいようび	suiyōbi	Voda (Merkur)	Sr(ij)eda
木曜日もくようび	mokuyōbi	Drvo (Jupiter)	Četvrtak
金曜日きんようび	kin'yōbi	Metal/Zlato (Venera)	Petak
土曜日どようび	doyōbi	Zemlja (Saturn)	Subota

U Japanu se mesec takođe približno deli u tri 10-dnevna perioda (dekade). Svaki se zove jun (旬しゅん). Prvi je jōjun (上旬じょうじゅん), drugi chūjun (中旬ちゅうじゅん) i poslednji, gejun (下旬げじゅん). Oni se često koriste da se označi približno vreme, npr. "temperature su tipične za jōjun aprila/travnja"; "glasanje o predlogu zakona se očekuje tokom gejun-a ovog meseca".

Dani meseca

Svaki dan meseca ima polusistematično, ali bez nekog pravila formirano ime:

1	一いち日にち	tsuitachi (ponekad ichijitsu)	17	十じゅう七なな日にち	jūshichinichi
2	二に日にち	futsuka	18	十じゅう八はち日にち	jūhachinichi
3	三さん日にち	mikka	19	十じゅう九きゅう日にち	jūkunichi
4	四日よっか	yokka	20	二に十じゅう日にち	hatsuka (ponekad nijūnichi)
5	五日いつか	itsuka	21	二に十じゅう一いち日にち	nijūichinichi
6	六ろく日にち	muika	22	二に十じゅう二に日にち	nijūninichi
7	七なな日にち	nanoka	23	二に十じゅう三さん日にち	nijūsannichi
8	八日ようか	yōka	24	二に十じゅう四よん日にち	nijūyokka
9	九日ここのか	kokonoka	25	二に十じゅう五ご日にち	nijūgonichi
10	十じゅう日にち	tōka	26	二に十じゅう六ろく日にち	nijūrokunichi
11	十じゅう一いち日にち	jūichinichi	27	二に十じゅう七なな日にち	nijūshichinichi
12	十じゅう二に日にち	jūninichi	28	二に十じゅう八はち日にち	nijūhachinichi
13	十じゅう三さん日にち	jūsannichi	29	二に十じゅう九きゅう日にち	nijūkunichi
14	十じゅう四よん日にち	jūyokka	30	三さん十じゅう日にち	sanjūnichi
15	十じゅう五ご日にち	jūgonichi	31	三さん十じゅう一いち日にち	sanjūichinichi
16	十じゅう六ろく日にち	jūrokunichi

(Obratite pažnju da je korišćenje arapskih brojeva, npr. 14日にち, veoma često u svakodnevnoj komunikaciji, skoro je pravilo)

Tsuitachi je izmenjeno od tsukitachi, što znači "prvi [dan] meseca". U tradicionalnom kalendaru, poslednji dan meseca je nazivan 晦日みそか misoka. Danas su mnogo češći nazivi za brojeve 28-31 plus nichi. Ipak, misoka se dosta koristi u ugovorima itd., čime se pojašnjava da isplata treba biti obavljena na ili do poslednjeg dana meseca, koji god da je to redni broj dana u mesecu. Poslednji dan godine je 大晦日おおみそか ōmisoka ("veliki poslednji dan"), taj termin je još u upotrebi.

Nacionalni praznici

Primedbe: Pojedinačni dani između dva nacionalna praznika su takođe neradni. Ovo se odnosi na 4. maj/svibnja, koji je praznik svake godine. Kada je praznik u nedelju, sledeći dan koji nije praznik (uglavnom ponedeljak) se smatra za praznik.

Datum	Srpskohrvatski	Lokalno ime	Romanizacija
1 januar/siječnja	Nova godina	元日がんじつ	Ganjitsu
2. poned(j)eljak u januaru/siječnju	Dan stasavanja	成人せいじんの日ひ	Seijin no hi
11. februar/veljače	Dan osnivanja nacije†	建国けんこく記念きねんの日ひ	Kenkoku kinen no hi
20. ili 21. mart/ožujka	Dan prolećne ravnodnevice	春分しゅんぶんの日ひ	Shunbun no hi
29. april/travnja	Dan Shōwa *	昭和しょうわの日ひ	Shōwa no hi
3. maj/svibnja	Memorijalni dan ustava *	憲法記念日けんぽうきねんび	Kenpō kinenbi
4. maj/svibnja	Dan zelenila *	みどりの日ひ	Midori no hi
5. maj/svibnja	Dečiji dan *	子供こどもの日ひ	Kodomo no hi
3. poned(j)eljak u julu/srpnju	Morski dan	海うみの日ひ	Umi no hi
3. poned(j)eljak u septembru/rujnu	Dan poštovanja prema starijima	敬老けいろうの日ひ	Keirō no hi
23. ili 24. septembar/rujna	Dan jesenje ravnodnevice	秋分しゅうぶんの日ひ	Shūbun no hi
2. poned(j)eljak u oktobru/listopadu	Dan zdravlja i sporta	体育たいいくの日ひ	Taiiku no hi
3. novembar/studenog	Dan kulture	文化ぶんかの日ひ	Bunka no hi
23. novembar/studenog	Dan zahvalnosti radnicima	勤労感謝きんろうかんしゃの日ひ	Kinrō kansha no hi
23. decembar/prosinca	Carev rođendan	天皇誕生日てんのうたんじょうび	Tennō tanjōbi

† Tradicionalni dan na koji je, prema legendi, Car Džimu osnovao Japan 660. pne..

* Deo Zlatne sedmice

Vanjske veze

(na engleskom:)

• Japanese calendar tables and zodiac signs, in Kanji, Hiragana, Romaji, and English,
• Japanese calendar history by the National Diet Library
• The Lunar Calendar in Japan Arhivirano 2007-04-02 na Wayback Machine-u
• The Japanese Lunar Calendar Arhivirano 2011-09-26 na Wayback Machine-u Mechanics of the Japanese lunar calendar and hints on using NengoCalc (see below)
• Koyomi no page Arhivirano 2011-07-22 na Wayback Machine-u in Japanese
• Koyomi no hanashi in Japanese
• Rokuyō calculator Arhivirano 2006-04-15 na Wayback Machine-u in Japanese
• Rokuyō calendar in English
• Convert Western Years to Japanese Years Arhivirano 2012-02-27 na Wayback Machine-u converts Gregorian calendar years to Japanese Emperor Era years (known as nengo)
• Japanese Year Dates Arhivirano 2012-05-20 na Wayback Machine-u Detailed explanations of Reign years, Era years, Cyclic years, Western years, Imperial years
• NengoCalc (Tool for converting Japanese dates into Western equivalents)