Валона

Валона
Vlorë
Валона; Vlorë
	Валона
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Албанија
Становништво
— 2011.	77 691
Географске карактеристике
Координате	40° 27′ 00″ С; 19° 29′ 00″ И / 40.45° С; 19.483333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	0 m
	Валона Валона на карти Албаније
Остали подаци
Поштански број	9401-9405
Позивни број	033
Регистарска ознака	VL
Веб-сајт	www.vlora.gov.al

Валона (алб. Vlora или Vlorë, грч. Αυλώνας, итал. Valona, тур. Avlonya) је град у Албанији у истоименој области. Налази се на обали Јонског мора и друга је највећа лука у Албанији. По процени из 2008. у граду живи 94.000 становника.

Универзитет у Валони је други по величини у земљи са око 15.000 студената. Основан је 1994.

Географија

Валона се налази у истоименој области и региону. Град је смештен на узвишици изнад Валонског залива Јадранског мора, скоро потпуно окружен планинама. Лука у Валони је најближа луци Бари у Италији и само 70 км од обале Салента. У близини града налази се острво Сазан, које се налази на улазу у Валонски залив.

Историја

Град је основан као грчка колонија Аулон (Αυλών) (у преводу Долина) у 6. веку пре нове ере. Валона је постала седиште римске епископије у 5. веку, а од 733. године је под контролом Цариградске патријаршије. Валона је био град око кога су се сукобљавали Нормани из Краљевства Сицилије и Византијско царство. Српско царство је заузело Валону 1345. године и ту основало аутономну кнежевину. Балша Балшић је женидбом постао 1372. године господар Валоне и Берата.^[1] Након распада српског царства, Валона је постала престоница српске државе која је обухватала подручје данашње јужне Албаније којом су владали Мркша Жарковић, а потом Руђина Балшић^[2]. Павле Ровински је записао да су у Љешу и Драчу и у 14. веку владали Радићи и Јурасовићи, све до Авлоне.^[3] Отоманско царство је преузело власт 1417. године. У 16. веку овде су стигле многе сефардске избеглице из Шпаније и Португала.

У Валони је 28. новембра 1912. године проглашена Албанска декларација о независности. Тада је град, накратко, био престоница Албаније. Италијани су окупирали град 1914. и држали га до 1920. године. Српска војска која се током Првог светског рата повлачила преко албанских планина, евакуисана је бродовима из Драча и Валоне 1916. године. Фебруара 1916. године пописано је у том граду 51.564 српских избеглица.^[4] Италијани овде поново владају од 1939. до 1944. године. За то време у Валони је била база за подморнице коју су Британци тешко бомбардовали. После Другог светског рата, лука је изнајмљена да служи као подморничка база Совјетског Савеза. База је прешла у Албанске руке 1961. када се Енвер Хоџа политички окренуо ка Кини, а Албанија иступила из Варшавског пакта.

Економија

Валона је првенствено важна лука и трговачки центар. Значајни су још риболов и индустрија. Регија око Валоне производи нафту, природни гас, битумен и со. У последње време већи значај добија туризам.

Становништво

Популација (ист.): Валона
Година
Становништво

Референце

^ Владимир Ћоровић: "Историја српског народа", књига прва, Београд 1997.
^ НАСЛЕДНИЦИ МРЊАВЧЕВИЋА И ТЕРИТОРИЈЕ ПОД ЊИХОВОМ ВЛАШЋУ ОД 1371. ДО 1395. ГОДИНЕ, Владимир Г. Алексић, 2012.
^ Ровински 1998, стр. 57.
^ Београдске општинске новине", Београд 1. октобар 1934.

Литература

Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе, том I. ЦИД - Подгорица.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] Владимир Ћоровић: "Историја српског народа", књига прва, Београд 1997.

[2] НАСЛЕДНИЦИ МРЊАВЧЕВИЋА И ТЕРИТОРИЈЕ ПОД ЊИХОВОМ ВЛАШЋУ ОД 1371. ДО 1395. ГОДИНЕ, Владимир Г. Алексић, 2012.

[FOOTNOTEРовински199857-3] Ровински 1998, стр. 57.

[4] Београдске општинске новине", Београд 1. октобар 1934.

[1]

[2]

[3]

[4]