9. март
датум
9. март (09.03) је 68. дан у години по грегоријанском календару (69. у преступној години). До краја године има још 297 дана.
Догађаји
уреди| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1074 — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника.
- 1230 — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Јован Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав.
- 1495 — Током опсаде Напуља, у војсци француског краља Шарла VIII појавила се епидемија сифилиса која се брзо проширила по целој Европи. Сматра се да су, дотад непознату болест, донели Колумбови морепловци с Новог континента.
- 1796 — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину де Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције.
- 1831 — Краљ Луј-Филип I основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру.
- 1862 — Током Америчког грађанског рата догодио се први сукоб оклопних бродова између Монитора, брода армије Уније и брода Конфедералне војске Меримак. У четворочасовној бици ниједан брод није оштећен.
- 1905 — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета.
- 1908 — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ.
- 1924 — Италија анектирала Ријеку, која је од потписивања југословенско-италијанског уговора у Рапалу, новембра 1920. имала статус независног града.
- 1942 — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу.
- 1945 — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила[1]
- 1989 — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940.
- 1991 — У Београду су избиле демонстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове.
- 1994 — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу.
- 1999 — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној западној земљи од исламске револуције 1979.
- 2001 — У нападима албанских сепаратиста на село Лучане на југу Србије, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица су рањена.
- 2002 — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39 особа.
- 2002 — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа.
- 2022 — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
Рођења
уреди- 1454 — Америго Веспучи, италијански морепловац и истраживач. (прем. 1512)[2]
- 1749 — Оноре Мирабо, француски политичар из периода Француске револуције. (прем. 1791)[3]
- 1753 — Жан Батист Клебер, француски генерал. (прем. 1800)[4]
- 1758 — Франц Јозеф Гал, немачки физиолог. (прем. 1828)[5]
- 1814 — Тарас Шевченко, украјински писац и сликар. (прем. 1861)[6]
- 1824 — Лиланд Станфорд, амерички индустријалац и политичар, оснивач Универзитета Станфорд. (прем. 1893)[7]
- 1890 — Вјачеслав Молотов, совјетски политичар и дипломата. (прем. 1986)[8]
- 1892 — Маћаш Ракоши, мађарски политичар. (прем. 1971)[9]
- 1903 — Нада Пурић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941)
- 1918 — Мики Спилејн, амерички писац. (прем. 2006)[10]
- 1920 — Фрањо Михалић, југословенски атлетичар и атлетски тренер. (прем. 2015)[11]
- 1929 — Зилур Рахман, бангладешки политичар, председник Бангладеша (2009—2013). (прем. 2013)[12]
- 1934 — Јуриј Гагарин, руски космонаут и први човек у космосу. (прем. 1968)[13]
- 1934 — Милан Мушкатировић, југословенски ватерполо голман. (прем. 1993)
- 1937 — Тодор Стевановић, српски сликар и академик.[14]
- 1940 — Раул Хулија, порторикански глумац. (прем. 1994)[15]
- 1942 — Џон Кејл, велшки музичар, композитор и музички продуцент.[16]
- 1943 — Боби Фишер, амерички шахиста. (прем. 2008)[17]
- 1946 —Бернд Холценбајн, немачки фудбалер. (прем. 2024)
- 1947 — Жарко Кораћ, српски психолог и политичар.[18]
- 1950 — Милић Вукашиновић, српски музичар.[19]
- 1954 — Боби Сандс, ирски политичар. (прем. 1981)[20]
- 1955 — Орнела Мути, италијанска глумица.[21]
- 1959 — Такаки Каџита, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику (2015).[22]
- 1960 — Желимир Обрадовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.[23]
- 1964 — Жилијет Бинош, француска глумица.[24]
- 1966 — Алисон Дуди, ирска глумица и модел.
- 1968 — Јури Џоркаеф, француски фудбалер.[25]
- 1970 — Шенон Лето, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе 30 Seconds to Mars.[26]
- 1970 — Владан Милојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер.[27]
- 1970 — Мартин Џонсон, енглески рагбиста.[28]
- 1975 — Хуан Себастијан Верон, аргентински фудбалер.[29]
- 1975 — Рој Макај, холандски фудбалер.[30]
- 1975 — Милош Тимотијевић, српски глумац.[31]
- 1978 — Лукас Нил, аустралијски фудбалер.[32]
- 1979 — Оскар Ајзак, гватемалско-амерички глумац.[33]
- 1980 — Метју Греј Гублер, амерички глумац, редитељ, продуцент, сценариста, модел, сликар, илустратор и писац.[34]
- 1981 — Ники Блонд, мађарска порнографска глумица.[35]
- 1982 — Мирјана Лучић, хрватска тенисерка.[36]
- 1983 — Клинт Демпси, амерички фудбалер.[37]
- 1984 — Џулија Манкусо, америчка алпска скијашица.[38]
- 1986 — Душан Алимпијевић, српски кошаркашки тренер.[39]
- 1986 — Џејна Џордан, америчка порнографска глумица.[40]
- 1990 — Дејли Блинд, холандски фудбалер.[41]
- 1999 — Јаго дос Сантос, бразилски кошаркаш.
Смрти
уреди- 1202 — Севре Сигурдсон, норвешки краљ. (рођ. 1151)[42]
- 1661 — Жил Мазарен, француски кардинал италијанског порекла. (рођ. 1602)[43]
- 1751 — Живан Хајдаревић Црногорац, врховни сремски прота. (рођ. 1675)[44]
- 1847 — Мери Анинг, британски колекционар фосила и палеонтолог (рођ. 1799)[45]
- 1851 — Ханс Кристијан Ерстед, дански физичар и хемичар. (рођ. 1777)[46]
- 1888 — Вилхелм I Немачки, пруски краљ (1861) и немачки цар (рођ. 1797)[47]
- 1895 — Леополд фон Захер-Мазох, аустријски писац. (рођ. 1836)[48]
- 1918 — Франк Ведекинд, немачки књижевник. (рођ. 1864)[49]
- 1964 — Паул фон Летов-Форбек, немачки генерал. (рођ. 1870)[50]
- 1988 — Курт Георг Кизингер, немачки политичар. (рођ. 1904)[51]
- 1992 — Менахем Бегин, бивши премијер Израела. (рођ. 1913)[52]
- 1994 — Чарлс Буковски, амерички писац. (рођ. 1921)[53]
- 1996 — Џорџ Бернс, амерички глумац. (рођ. 1896)[54]
- 1997 — Биги Смолс, амерички репер. (рођ. 1972)[55]
- 2001 — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (рођ. 1933).[56]
- 2019 — Слободан Жуњић, српски филозоф и историчар филозофије. (рођ. 1949).[57]
Празници и дани сећања
уреди- Српска православна црква слави:
- Обретеније главе светог Јована Крститеља
- Преподобног Еразма - инока печерског
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ РТС: Пакао на земљи; аутор: Иља Мусулин (12. март 2013.)
- ^ Wonning, Paul R. Colonial American History Stories - 1215 - 1664: Forgotten and Famous Historical Events (на језику: енглески). Mossy Feet Books. стр. 43. ISBN 978-1-370-19406-3.
- ^ „Honoré-Gabriel Riqueti, comte de Mirabeau | French politician and orator”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „Jean-Baptiste Kléber | French general”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „Franz Joseph Gall | German anatomist and physiologist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „Taras Hryhorovych Shevchenko | Ukrainian poet”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „Leland Stanford | Biography, Robber Baron, & Stanford University”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „Vyacheslav Molotov | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ „Mátyás Rákosi - Oxford Reference”. www.oxfordreference.com (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ „Mickey Spillane | American author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ „Olympic Athletes Born on March 9”. Olympics at Sports-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 2. 2009. г. Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ „Zillur Rahman: Pioneer of Bangladeshi independence”. The Independent (на језику: енглески). 21. 3. 2013. Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ „Yuri Gagarin | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ „ТОДОР СТЕВАНОВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 30. 1. 2024.
- ^ Gussow, Mel (25. 10. 1994). „Raul Julia, Broadway and Hollywood Actor, Is Dead at 54”. The New York Times. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ „John Cale”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Bobby Fischer (March 9, 1943 – January 17, 2008) – The U.S. Chess Trust”. uschesstrust.org. Приступљено 31. 1. 2020.
- ^ ДЕТАЉИ О НАРОДНОМ ПОСЛАНИКУ. 2010-11-14. Архивирано из оригинала 14. 11. 2010. г. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Milić Vukašinović Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2015-10-10. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Bobby Sands | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Ornella Muti”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Takaaki Kajita”. nobelprize-museum.org. Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „OBRADOVIC, ZELJKO - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Juliette Binoche | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „The United Nations of France | Sport | The Observer”. www.theguardian.com. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „Shannon Leto”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Vladan Milojevic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Martin Osborne Johnson”. ESPN scrum. Архивирано из оригинала 01. 10. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „Juan Sebastián Verón Stats, News, Bio”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Roy Makaay (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Milos Timotijevic”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Lucas Neill (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Oscar Isaac”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Matthew Gray Gubler”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Nikky Blond”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „WTA | Players | Stats | Mirjana Lucic”. 2011-08-23. Архивирано из оригинала 23. 08. 2011. г. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Clint Dempsey”. ESPN.co.uk. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Allen, E. John B. (2012). Historical Dictionary of Skiing (на језику: енглески). Scarecrow Press. стр. 123. ISBN 978-0-8108-6802-1.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Dušan Alimpijević > Coach : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Jana Jordan”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Daley Blind: Man Utd sign Dutch international for £13.8m”. BBC Sport (на језику: енглески). 1. 9. 2014. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Sverrir Sigurdsson | king of Norway”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Jules, Cardinal Mazarin | French cardinal and statesman”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Na dan 9.3.1751.: Umro Živan Hajdarević Crnogorac, vrhovni...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Mary Anning | English fossil hunter and anatomist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Hans Christian Ørsted | Danish physicist and chemist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „William I | emperor of Germany”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ Nemo, August; Joyce, James; Fanu, Joseph Sheridan Le; Howard, Robert E. (2019). 3 books to know: Classic Erotica (на језику: енглески). Tacet Books. стр. 5. ISBN 978-85-7777-210-0.
- ^ „Frank Wedekind | German actor and dramatist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Paul von Lettow-Vorbeck | German officer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Kurt Georg Kiesinger | German statesman”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2020.
- ^ „Menachem Begin | prime minister of Israel”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2020.
- ^ „Charles Bukowski | Biography, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2020.
- ^ „George Burns”. IMDb. Приступљено 2022-01-29.
- ^ Editors, Biography com (14. 1. 2021). „Biggie Smalls”. Biography (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Mihajlo Kostić Pljaka Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-09-13. Приступљено 2022-01-29.
- ^ „Преминуо је проф. др Слободан Жуњић (1949-2019)” (на језику: српски). 9. 3. 2019. Приступљено 2022-01-29.
