(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Војислав Коштуница — разлика између измена — Википедија Пређи на садржај

Војислав Коштуница — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Враћена ревизија 1795223 корисника 212.69.4.246 (Разговор)
Ред 39: Ред 39:
Други Коштуничин премијерски мандат су обележиле честе кризе са коалиционом партнерима Демократском странком и Г17+ око приступања Србије [[Европска унија|Европској унији]], решавања проблема [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], приватизације [[НИС]]-а и заказивања [[Избори за председника Републике Србије 2008.|председничких избора]]. Односи у коалицији су дошли на најнижи ниво у фебруару 2008. након тесне победе кандидата ДС [[Борис Тадић|Бориса Тадића]] на председничким изборима и Коштуничног противљења потписивању [[Споразум о стабилизацији и придруживању|Споразума о стабилизацији]] и придруживању са Европском унијом, због планова Европске уније да на Косово пошаље мисију [[Еулекс]] без одобрења [[Савет безбедности|Савета безбедности]]. Криза је привремено решена одлагањем потписивања споразума на месец дана. Неколико дана касније, [[17. фебруар]]а [[2008]], косовски Албанци су једнострано прогласили независност.
Други Коштуничин премијерски мандат су обележиле честе кризе са коалиционом партнерима Демократском странком и Г17+ око приступања Србије [[Европска унија|Европској унији]], решавања проблема [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], приватизације [[НИС]]-а и заказивања [[Избори за председника Републике Србије 2008.|председничких избора]]. Односи у коалицији су дошли на најнижи ниво у фебруару 2008. након тесне победе кандидата ДС [[Борис Тадић|Бориса Тадића]] на председничким изборима и Коштуничног противљења потписивању [[Споразум о стабилизацији и придруживању|Споразума о стабилизацији]] и придруживању са Европском унијом, због планова Европске уније да на Косово пошаље мисију [[Еулекс]] без одобрења [[Савет безбедности|Савета безбедности]]. Криза је привремено решена одлагањем потписивања споразума на месец дана. Неколико дана касније, [[17. фебруар]]а [[2008]], косовски Албанци су једнострано прогласили независност.


Коштуница је [[8. март]]а 2008. затражио да се распишу [[Избори за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије 2008.|парламентарни избори]] за 11. мај као начин за излазак из кризе.На парламенталним изборима 11.маја 2008.године коалиција ДСС-НС освојила је 11,6% гласова или 30 посланичких места.Peder je,voli da pusi kurac i zivi sa Mackama
Коштуница је [[8. март]]а 2008. затражио да се распишу [[Избори за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије 2008.|парламентарни избори]] за 11. мај као начин за излазак из кризе.На парламенталним изборима 11.маја 2008.године коалиција ДСС-НС освојила је 11,6% гласова или 30 посланичких места.


Ожењен је [[Зорица Радовић|Зорицом Радовић]].
Ожењен је [[Зорица Радовић|Зорицом Радовић]].

Верзија на датум 29. јул 2008. у 15:32

Војислав Коштуница
Народни посланик ДСС у скупштини Србије
Датум рођења(1944-03-24)24. март 1944.(80 год.)
Место рођењаБеоград, Србија

Војислав Коштуница (Београд, 24. март 1944) је доктор правних наука, теоретичар права, народни посланик ДСС и бивши председник Савезне Републике Југославије и Владе Републике Србије. Председник је Демократске странке Србије. Био је члан редакције и главни и одговорни уредник више правних и филозофских часописа, као што су „Архив за правне и друштвене науке“, „Филозофске студије“, „Филозофија и друштво“ и „Теорија“. Члан је Српског ПЕН Центра.

Биографија

Војислав Коштуница је рођен 24. марта 1944. године у Београду, у породичној кући у Скадарској улици. Осим на Дорћолу, у детињству и младости, често је боравио и у Милошевцу, завичају мајчине породице, где је и крштен 1944. године, пошто се породица склонила из Београда због честих англоамеричких бомбардовања престонице. Породична кућа Коштуница је током рата два пута рушена, прво у априлском немачком бомбардовању, а затим и савезничком.

Коштуничин прадеда, Јован Дамљановић, био је учесник Светоандрејске скупштине из 1858. године, као народни посланик из Коштунића, када је прозван Коштуница. Из породице Дамљановић је и Анђелија, мајка српског војсковође Живојина Мишића.

Коштуница се школовао у Београду, где је завршио основну школу. Другу београдску гимназију похађао је и матурирао у време када је она већ била пресељена, привремено, у зграду пете београдске гимназије, код ташмајданског парка. Након матуре (1962) уписао је Правни факултет у Београду, на којем је дипломирао 27. јуна 1966. године. Магистрирао је 1970. са темом „Теорија и пракса југословенског уставног судства“, а те године изабран је за асистента на Правном факултету. Докторирао је 11. децембра 1974. године на тему „Институционализована опозиција у политичком систему капитализма“. Међутим, те године у време политичких прогона на Универзитету, морао је да напусти факултет. Петнаест година касније, одбија понуду да се као професор врати на факултет. Од 1974. године радио је у Институту друштвених наука, а од 1981. године у Институту за филозофију и друштвену теорију као виши научни сарадник и једно време директор. Објавио је радове из области уставног права, политичке теорије и филозофије.

Политичка каријера

Опозиција

Осамдесетих година двадесетог века ангажовао на заштити људских права, нарочито у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања, у којем су се окупљали интелектуалци-дисиденти. Био је један од оснивача Демократске странке 1989. о чему се са групом пријатеља договарао у свом стану у Скадарској улици. У време ДЕПОС1992. основао је Демократску странку Србије чији је председник. Био је народни посланик у Скупштини Србије од 1990. до 1997. године.

На власти

Као кандидат ДОС-а изабран је за председника Србије на изборима 24. септембра 2000. године. Коалиција Социјалистичке партије Србије (СПС) и Југословенске левице (ЈУЛ) тврдила је да је Коштуница победио у првом кругу избора са већином од 49% гласова, што је значило да треба да се одржи додатни круг избора. То је био повод за избијање масовних протеста, који су кулминирали 5. октобра 2000. године. Врховни суд га је прогласио победником избора из првог круга.

Коштуница са америчком државном секретарком Кондолизом Рајс

Функцију председника СР Југославије обављао је до фебруара 2003. године. После ванредних парламентарних избора у Србији, одржаних у децембру 2003. године, постао је председник владе Србије (3. марта 2004. године) након што је Социјалистичка партија Србије подржала његову мањинску владу коју поред Демократске странке Србије чинили Г17+, Српски покрет обнове и Нова Србија.

Након ванредних избора 21. јануара 2007. године, коалиција Демократска странка Србије-Нова Србија је постала трећа по снази у Народној скупштини. Након дугих преговора са Демократском странком, другом најјачом странком у скупштини, Коштуница је истакнут као кандидат за председника владе. Коштуничина влада је изгласана 15. маја 2007, неколико сати пре законског рока за расписивање нових избора.

Други Коштуничин премијерски мандат су обележиле честе кризе са коалиционом партнерима Демократском странком и Г17+ око приступања Србије Европској унији, решавања проблема Косова и Метохије, приватизације НИС-а и заказивања председничких избора. Односи у коалицији су дошли на најнижи ниво у фебруару 2008. након тесне победе кандидата ДС Бориса Тадића на председничким изборима и Коштуничног противљења потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, због планова Европске уније да на Косово пошаље мисију Еулекс без одобрења Савета безбедности. Криза је привремено решена одлагањем потписивања споразума на месец дана. Неколико дана касније, 17. фебруара 2008, косовски Албанци су једнострано прогласили независност.

Коштуница је 8. марта 2008. затражио да се распишу парламентарни избори за 11. мај као начин за излазак из кризе.На парламенталним изборима 11.маја 2008.године коалиција ДСС-НС освојила је 11,6% гласова или 30 посланичких места.

Ожењен је Зорицом Радовић.

Библиографија

Књиге

  • Војислав Коштуница, Угрожена слобода. Институт за филозофију и друштвену теорију / Филип Вишњић, Библиотека "Фронесис", Београд, 2002, ISBN 86-7363-317-6
  • Војислав Коштуница, Политички систем капитализма и опозиција, Институт друштвених наука, Београд, 1977
  • Војислав Коштуница, Коста Чавошки, Страначки плурализам или монизам Друштвени покрети и политички систем у Југославији 1944-1949, Институт друштвених наука, Београд, 1983
  • Војислав Коштуница, Коста Чавошки, Страначки плурализам или монизам Послератна опозиција - обнова и затирање, Привредно-правни приручник, Београд, 1990
  • Војислав Коштуница, Коста Чавошки, "Party Pluralism or Monism Social Movements and the Political System in Yugoslavia 1944-1949", East European Monographs, Колорадо, САД; 1985
  • Војислав Коштуница, Између силе и права, Косовски записи, Хришћанска мисао, библиотека Свечаник, Београд-Ваљево-Србиње, 2000


Чланци у часописима

  • Војислав Коштуница , "Могућности демократије у Србији" - Филозофија и друштво ( Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, Уредник/приређивач: Светозар Стојановић), (1997), бр. XII, стр. 29 - .
  • Војислав Коштуница , "Посткомунизам и проблем демократије" - Филозофија и друштво ( Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, Уредник/приређивач: Светозар Стојановић), (1996), бр. IX-X, стр. 253 - .
  • Војислав Коштуница , "Политика и елите", - Идеје (1970), бр. 5, стр. 19 - 27.

Кључне речи: политика; елите.

  • Војислав Коштуница , "Општа декларација и основна права", - Југословенска ревија за међународно право ( Југословенско удружење за међународно право, Београд ), (1989), бр. 1-2, стр. 23 - 36.
  • Војислав Коштуница , "Алтернативне идеје о социјализму у Југославији 1945-1947", - Филозофија и друштво ( ИФДТ, Београд ), (1989), бр. 2, стр. - .
  • Војислав Коштуница , "Посткомунизам и проблем демократије", - Филозофија и друштво ( ИФДТ, Београд, Уредник/приређивач: др Светозар Стојановић), (1996), бр. ИX-X, стр. 253 - 263.
  • Војислав Коштуница , "Могућности демократије у Србији", - Филозофија и друштво ( ИФДТ, Београд, Уредник/приређивач: др Светозар Стојановић), (1997), бр. 12, стр. 29 - 40.
  • Војислав Коштуница , "Неки проблеми учешћа федералних јединица у структури и функционисању федерације", - Архив за правне и друштвене науке (1973), бр. 2-3, стр. 431 - 445.
  • Војислав Коштуница , "Порекло институционализоване опозиције у САД", - Архив за правне и друштвене науке ( Савез удружења правника Југославије, Београд ), (1975), бр. 3, стр. 417 - 433.
  • Војислав Коштуница , "Настанак институционализоване опозиције у Великој Британији", - Архив за правне и друштвене науке ( Савез удружења правника Југославије, Београд ), (1976), бр. 3, стр. 423 - 440.
  • Војислав Коштуница , "Русо и проблем владавине опште воље", - Тхеориа ( Филозофско друштво Србије, Београд ), (1978), бр. 3-4, стр. 41 - 49.
  • Војислав Коштуница , "Проблем тираније већине у политичкој филозофији Алексиса де Токвила", - Филозофске студије ( Филозофско друштво Србије, Београд ), (1978), стр. 145 - 204.
  • Војислав Коштуница , "Англоамеричка правна традиција и идеја владавине права", - Архив за правне и друштвене промене ( Савез удружења правника Југославије, Београд ), (1981), бр. 2, стр. 251 - 268.
  • Војислав Коштуница , "Џон Лок и идеја владе која почива на сагласности", - Филозофске студије ( Филозофско друштво Србије, Београд ), (1982), стр. 35 - 57.
  • Војислав Коштуница , "Политички систем и основна права", - Тхеориа ( Филозофско друштво Србије, Београд ), (1987), бр. 1-2, стр. 53 - 62.


Чланци у зборницима

  • Војислав Коштуница , "Новија схватања о федерализму у политичкој науци" - Федерализам и национално питање ( Савез удружења за политичке науке, Београд ), 1971, стр. 289 - 295.
  • Војислав Коштуница , "Опозиција и демократија" - О демократији, ( Драганић, Београд ), 1995, стр. 120 - 128.
  • Војислав Коштуница , "Улога уставног судства; упоредноправни аспект" - Уставност и законитост ( Институт друштвених наука, Београд ), 1976, стр. 247 - 260.
  • Војислав Коштуница , "Теорије револуције и савремена социологија" - Огледи из социологије друштвеног развоја ( Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд ), 1981, стр. 38 - 59.
  • Војислав Коштуница , "Српска преводна књижевност у области политичке теорије до Првог светског рата" - стр. - .
  • Војислав Коштуница , "Устав, слобода удруживања и политичке странке" - Два века савремене уставности ( САНУ, Београд ), 1990, стр. 325 - 340.
  • Војислав Коштуница , "Декларација из 1789. и људска права" - Слобода, једнакост, братство. Француска револуција и савременост ( Институт за европске студије, Београд ), 1990, стр. 181 - 190.
  • Војислав Коштуница , "Уставноправни развој Југославије између два рата и правна дрзава" - Правна држава ( Институт за социолошка и криминолошка истраживања, Београд ), 1991, стр. 37 - 47.
  • Војислав Коштуница , "Начело једногласности и југословенски федерализам" - Потребе друштвеног развоја ( САНУ, Београд ), 1991, стр. 387 - 390.
  • Војислав Коштуница , "The constitution and the federal State" - Jугославиjа. A Fractured federalism ( The Wilson Center Press, Washington, Уредник/приређивач: Деннисон Русиноw), 1988, стр. 78 - 92.

Спољашње везе

Шаблон:Председници Владе Републике Србије

Шаблон:ПредседнициСРЈ