Капсаицин
Kапсаицин (8-метил-N-ванилил-6-моненамид, (CH3)2CHCH=CH(CH2)4CONHCH2C6H3-4-(OH)-3-(OCH3)) је активна компонента љутих папричица, биљака које припадају роду Capsicum. Капсаицин делује као иритант на сисаре, укључујући људе, код којих изазива осећај печења на било ком ткиву са којим ступи у контакт. Капсаицин и неколико сродних једињења се називају капсаициноидима а производе их љуте папричице као секундарни метаболит, вероватно у сврху одбијања одређених биљоједа и гљива[1]. Чисти капсаицин је хидрофобно, безбојно, безмирисно кристаласто до воскасто једињење.
Историја
Молекул је у кристалном облику први изоловао П. А. Бухолц, а 30 година касније поново Л. Т. Треш, који му је дао име капсаицин.[2] 1878, мађарски доктор Ендре Хегјес га је изоловао и доказао да не само да изазива осећај печења у додиру са мукозном мембраном, већ и повећано излучивање гастричког сока. Структуру капсаицина је делимично разјаснио Е. К. Нелсон 1919. године.[3]
Капсаицин су први изоловали Е. Спат и Ф. С. Дарлинг 1930. Сличне супстанце су из љутих папричица 1961. изоловали јапански хемичари С. Косуге и Ј. Инагаки, који су им дали име капсаициноиди.[4] [5]
Референце
- ^ Од чега су љуте папричице толико љуте? Разговор нације, 15. август 2008.
- ^ J King, H Wickes Felter, J Uri Lloyd (1905) A King's American Dispensatory. Eclectic Medical Publications (ISBN 1888483024)
- ^ E. K. Nelson. The constitution of capsaicin, the pungent principle of capsicum. J. Am. Chem. Soc. 1919, 41, 1115-1121. doi:10.1021/ja02228a011
- ^ S Kosuge, Y Inagaki, H Okumura (1961). Studies on the pungent principles of red pepper. Part VIII. On the chemical constitutions of the pungent principles. Nippon Nogei Kagaku Kaishi (J. Agric. Chem. Soc.), 35, 923-927; (en) Chem. Abstr. 1964, 60, 9827g.
- ^ (ja) S Kosuge, Y Inagaki (1962) Studies on the pungent principles of red pepper. Part XI. Determination and contents of the two pungent principles. Nippon Nogei Kagaku Kaishi (J. Agric. Chem. Soc.), 36, pp.251