(Translated by https://www.hiragana.jp/)
Мађарска — Википедија Пређи на садржај

Мађарска

Уреди везе
Координате: 47° N 20° E / 47° С; 20° И / 47; 20
С Википедије, слободне енциклопедије
Мађарска
Magyarország  (мађарски)
Химна: Himnusz (мађарски)[1]
(срп. Химна)
Положај Мађарске
Главни град 
(и највећи)		Будимпешта
47° 26′ N 19° 15′ E / 47.433° С; 19.250° И / 47.433; 19.250
Службени језикмађарски
Владавина
Облик државеунитарна парламентарна уставна република
 — ПредседникТамаш Шуљок
 — Председник ВладеВиктор Орбан
 — Председник Народне скупштинеЛасло Ковер
Законодавна властНародна скупштина
Историја
Стварање‍
 — Кнежевина Угарска895.[2]
 — Краљевина Угарска25. децембар 1000.[3]
 — Златна була24. април 1222.
 — Мохачка битка29. август 1526.
 — Будимска битка2. септембар 1686.
 — Мађарска револуција 1848.15. март 1848.
 — Аустроугарска30. март 1867.
 — Тријанонски споразум4. јун 1920.
 — Трећа Република23. октобар 1989.
 — Приступ у НАТО12. март 1999.
 — Приступ у ЕУ1. мај 2004.
 — Нови Устав1. јануар 2012.
Географија
Површина‍
 — укупно93.030 km2 (108)
 — вода (%)3,7[4]
Становништво‍
 — 2023.9.597.085[5] (95)
 — густина105 ст./km2 (78)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2024.
 — укупноРаст 438 млрд. $[6] (53)
 — по становникуРаст 45.691 $[6] (43)
ИХР (2022)0,851[7] (47) — веома висок
Валутамађарска форинта
 — код валутеHUF
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен‍.hu[a]‍
Позивни број+36
Вози се надесној страни
Регистарске таблицеHU
^ Такође се користи и домен .eu, који се користи и у другим државама чланицама Европске уније.

Мађарска (мађ. Magyarország) држава је у средњој Европи. Простире се на 93.030 km2 Панонске низије.[8] Мађарска се на северу граничи са Словачком, на североистоку са Украјином, на истоку и југоистоку са Румунијом, на југу са Србијом, на југозападу са Хрватском и Словенијом, а на западу са Аустријом. Има око 9,5 милиона становника, углавном етничких Мађара и значајну ромску мањину. Мађарски, службени језик, најраспрострањенији је уралски језик на свету и међу неколико неиндоевропских језика који се нашироко говоре у Европи.[9] Главни и највећи град је Будимпешта.

Територија данашње Мађарске је вековима била раскрсница разних народа, укључујући Келте, Римљане, германска племена, Хуне, западне Словене и Аваре. Темељи Мађарске успостављени су крајем 9. века нове ере када је велики везир Мађара Арпад освојио Панонску низију.[10][11] Његов праунук Стефан I ступио је на престо 1000. године, створивши Краљевину Угарску. До 12. века постала је регионална сила, достигавши свој културни и политички врхунац у 15. веку.[12] Након Мохачке битке 1526. године, Угарску је делимично окупирало Османско царство (1541—1699). Пала је под власт Хабзбурга на прелазу из 18. века, а касније се придружила Аустријском царству да би формирала Аустроугарску, велику силу почетком 20. века.[13]

Аустроугарска се распала након Првог светског рата, а Тријанонским споразумом успостављене су садашње границе Мађарске, чиме је изгубила 71% своје територије, 58% становништва и 32% етничких Мађара.[14][15][16] Након бурног међуратног периода, Мађарска се придружила силама Осовине у Другом светском рату, претрпевши значајну штету и жртве.[17][18] Послератна Мађарска је постала сателитска држава Совјетског Савеза, што је довело до успостављања Народне Републике Мађарске. Након неуспеле револуције 1956. године, Мађарска је постала релативно слободнија, иако још увек репресивна, чланица Источног блока. Уклањање граничне ограде између Мађарске и Аустрије убрзало је распад Источног блока, а потом и Совјетског Савеза.[19] Дана 23. октобра 1989. Мађарска је постала демократска парламентарна република.[20] Приступила је Европској унији 2004, а део је шенгенске зоне од 2007. године.[21] Међутим, током власти актуелног председника Владе Виктора Орбана, многи политиколози сматрају да је Мађарска доживела демократско назадовање, због његовог ограничавања слободе штампе, ерозије независности судске власти и подривања вишестраначке демократије.[22][23][24][25][26]

Мађарска је средња сила у међународним односима, највише захваљујући свом културном и економском утицају.[27] Сматра се развијеном земљом са привредом са високим доготком и заузима 40. место у Индексу хуманог развоја, са грађанима који уживају универзалну здравствену заштиту и бесплатно средње образовање.[28][29] Мађарска има дугу историју значајног доприноса уметности, музици, књижевности, спорту, науци и технологији.[30][31][32][33] Тринаеста је најпопуларнија туристичка дестинација у Европи, која је привукла 15,8 милиона међународних туриста 2017. године.[34] Члан је бројних међународних организација, укључујући Уједињене нације, НАТО, СТО, Светску банку, Међународну инцестициону банку, Азијску банку инфраструктурних инвестиција, Савет Европе, Вишеградску групу и држава посматрач у Савету туркофоних држава.[35]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

„Х“ у називу Мађарске (и латинске Хунгариа) највероватније потиче из историјских асоцијација на Хуне, који су населили Угарску пре Авара. Остатак речи потиче од латинизованог облика византијског грчког Оунгрои (Ουγγροι). Грчко име би могло бити позајмљено из старобугарског агрину, заузврат из огурско-турског Оногура ('десет [племена] Огура'), можда ући у словенски преко дијалекатског *Онгур.[36] Оногур је био збирни назив за племена која су се касније придружила бугарској племенској конфедерацији која је владала источним деловима Угарске после Авара.[37][38] Петер Б. Голден такође разматра теорију Арпада Берте, који је сугерисао да име потиче од хазарског турског онгар (oŋ „право“, оŋар- „учинити нешто боље, исправити“, оŋгар- „учинити нешто боље“, ставити (то) десно," оŋару "према десно") "десно крило". Ово указује на идеју да је Унија Мађара пре освајања формирала „десно крило“ (= западно крило) хазарских војних снага.[39] Мађарски ендоним је Magyarország, који се састоји од magyar („мађарски“) и ország („земља“). Назив "Мађар", који се односи на народ земље, тачније одражава назив земље на неким другим језицима као што су турски, персијски и други језици као што су Мађаристан или Земља Мађара или слично. Реч magyar је преузета од имена једног од седам великих полуномадских мађарских племена, magyeri.[40][41][42] Први елемент маги је вероватно од протоугарског *mäńć- 'човек, особа', који се такође налази у имену народа Манси (mäńćī, mańśi, måńś). Други елемент ери, 'човек, мушкарци, лоза', опстаје у мађарском férj 'муж', и сродан је са Мари erge 'син', финским архаичним yrkä 'младић'.[43]

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Мађарске

Државе са којима се Мађарска граничи су: Словачка, Украјина, Румунија, Србија, Хрватска, Словенија и Аустрија. Површина државе износи 93.011,4 km². Мађарска се налази између 45° и 49° северне географске ширине, и 16° и 23° источне географске дужине.

Равнице Панонске низије покривају већи део Мађарске. Најважније регије у Панонској низији су Мала мађарска равница и Велика мађарска равница. Највиша тачка је 183 m.

Прекодунавска Мађарска је брдовитији предео на западу од обронака Алпа у области Алпокаља (Алпска стопала) преко централне зоне Прекодунавских планина и Мечека до Вилањ планина на југу. Највиша тачка ове области је „Írott-kő“ висине 882 m.

Највиши врхови налазе се на Карпатима на северу уз границу са Словачком као Северне мађарске планине (највиши врх: Кекеш, 1014 m).

Дунав код Вишеграда

Мађарска је земља без излаза на море. Њену географију традиционално дефинишу њена два главна водна пута, реке Дунав и Тиса. Мађарску дели по пола Дунав (Duna); друге велике реке су Тиса (Tisza) и Драва (Dráva), док на западу земље лежи велико језеро Балатон. Осим тога, Мађарска има највеће термално језеро на свету, језеро Хевиз.

Фитогеографски, Мађарска припада средњоевропској покрајини Циркумбореалног региона у оквиру Бореалног краљевства. Према СФП, територија Мађарске припада копненом екорегиону панонских мешовитих шума.[44] Мађарска има средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа 2019 од 2,25/10, што га је рангирало на 156. место у свету од 172 земље.[45]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Мађарска има веома разнолику флору и фауну. То је савршено место за проналажење неколико источно распрострањених врста или за проналажење других угрожених или узбудљивих организама, који су ретки другде у Европи.[46]

Фитогеографски Мађарска припада средњоевропској провинцији циркумбореалне области у оквиру бореалног потцарства холарктичког флористичког царства.

Мађарска има 10 националних паркова, 145 резервата природе и 35 заштићених предела.

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима је континентална, са хладним и влажним зимама и топлим летима, а релативна изолација карпатског басена понекад изазива суше. Просечна годишња температура је 9,7 °C. Највиша измерена температура је 41,9 °C у Кишкунхалашу 20. јула 2007. а најнижа −35 °C у Мишколцу 16. фебруара 1940. Просечна највиша температура лети је од 23 °C до 28 °C а просечна најнижа зимска температура је од −3 °C до −7 °C. Област око Печуја се понекад сврстава у Средоземну климу али је ова област тек незнатно топлија од остатка земље и у њој такође зими пада снег.

Просечне годишње падавине износе 600 mm, које углавном доносе циклони са северозапада или запада. Проблем представљају "провале облака" које су чешће на југу земље (близу границе са Србијом,Хрватском и Словенијом), када за врло кратко време падне велика количина кише,а неретко се јавља и град.

Мађарска је рангирана на шестом месту у индексу заштите животне средине од стране GW/CAN.[47]

Национални паркови

[уреди | уреди извор]

У Мађарској постоји 10 националних паркова. Национални паркови Агтелек и Хортобађ се налазе на списку Светске баштине

Историја

[уреди | уреди извор]
Овај чланак је део серије о историји Мађарске
Историја Мађарске
Пре досељења Мађара
Порекло Мађара
Средњи век
Рани нови век
Касни нови век
Модерно доба
Главни чланак: Историја Мађарске

Пре досељавања Мађара

[уреди | уреди извор]

Данашња територија Мађарске је од 9. године. п. н. е. до краја 4. века била део римске провинције Паноније. У 4. веку су је населили Хуни под вођством Атиле, бича Божијег. Потом ово подручје насељавају германска племена. Након њих долазе Авари и Словени.

Долазак Мађара у Панонску низију под вођством Арпада

Прапостојбина Мађара

[уреди | уреди извор]

Мађарска прапостојбина (Magyar Őshaza), је теоријска прапостојбина Мађара. Неки верују да је била смештена источно од Урала, док је неки стављају на западну страну. Најпоузданији извори је стављају на место данашњег аутономног округа Хантија-Мансија, Руске Федерације. Одатле су прото-Мађари се преселили јужно, на територије зване Магна Хунгарија.

Назив Магна Хунгарија[48] (лат. Magna Hungaria), први пут се спомиње у списима доминиканског Фратра Јулијана из 1235. године. То је локација где су се населили прото-Мађари и смештена је на западној страни планине Урал, у регији данас познатој по имену Башкортостан, што је аутономна област у Русији. Мађари су се одатле померали ка југозападу у населили Леведију и Етелкез, пре него што су дефинитивно се настанили на данашње просторе. Остатак прото-Мађара је остао и основао Паскатир у регији данашњег Башкоторстана.

Око 833. године, мађарска племена су живела у Магна Хунгарије која је била смештена у околини Урала и Леведији која је била егзистирала између река Дон и Дњепар, и била су у директном додиру са великим царством Хазара.

Мађари су, у временском периоду од 850. до 860. године, из своје домовине Леведије били потиснути од стране Печењеза и прешли су на нове просторе које су назвали Етелкез (Etelköz). Мађари су стигли до Дунава негде око 880. године. Своје латинско име Угари по многим изворима Мађари су добили у овом периоду. По једној теорији име Угари је потекло од турске речи On-Oghur што би значило десет племена[49], који се односио на седам мађарских и три кабарска племена.[50] Такође је и име Утигури Onoghur могући извор[51].

Мађарске хронике, традиција и историчари, мађарско порекло и идентитет везују за племена која су дошла у Карпатски басен у неколико таласа. Почетак је везан за Хуне, који су позвани од стране Римљана 361. Настављени су са Секељима, који тврде да су потомци Хуна. После 586. долазе Авари и на крају 895. Мађари са Арпадом на челу.

Као део мађарске нације рачунају се и припадници чланова народа староседелаца у Панонској низији и чланови неких других групе народа који су касније дошли и утопили се међу етничке Мађаре, као што су: Јаси, Кумани, Саси, Швабе, Словаци, Украјинци, Срби, Хрвати, Бугари и тако даље.

Средњовековна Угарска

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Краљевина Угарска
Круна Светог Стефана

Мађари су населили Панонију 896, под вођством Арпада. Мађари су 1001. примили хришћанство, а Свети Стефан Мађарски се крунисао за краља. Угарском су владали Арпадовићи од 1001. до 1301, након чега пада под страни утицај.

Краљевина Угарска је заузимала просторе данашње Мађарске, данашње Словачке, па све до Трансилваније (Ердеља) у данашњој Румунији, Карпатске Рутеније, Војводине (данашње северне Србије), и још неке мање територије. Поред овога у коегзистенцији са централним угарским краљевством у персоналној унији су биле и Хрватска и Славонија, које Аустроугарском нагодбом улазе у састав угарског дела царства. Све ове територије заједно са Краљевином Угарском су носиле заједнички назив Земље круне Светог Стефана и то од 1102. до 1918. године.

Први владари угарског краљевства су били из династије Арпадовића. У раном 14. веку, ова династија је била замењена са Анжујском династијом, а касније са Јагелонцима и такође у разним периодима са нединастичким, ненаследним, владарима Жигмундом Луксембуршким и Матијом Корвином.

Слабљење и пад Угарске

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Мађарске у Османском царству

У Мохачкој бици 1526. Мађарска је претрпела пораз од стране Турака и престала да постоји као независна држава. После ове битке, један део Мађарске пада под власт Османског царства, други улази у састав Хабзбуршке монархије, док трећи (Трансилванија) постаје полунезависна држава под врховном влашћу Османског царства.

У оквиру Хабзбуршке монархије

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Краљевина Угарска (1526—1867)

Крајем 17. века, Хабзбуршка монархија запоседа Трансилванију и отоманске територије у Панонској низији, тако да сви Мађари долазе под власт Хабзбурга. У периоду реформације, Мађари прилазе лутеранству и калвинизму.

Мађари су 1848. године подигли револуцију против Хабзбурга, захтевајући национална права. Оно што су Мађари тражили од Хабзбурга, нису хтели да дају немађарском становништву тадашње Угарске, што је један од разлога што су припадници осталих народности тадашње Угарске - Срби, Хрвати, Словаци и Румуни, стали на страну Хабзбурговаца. Мађари су изгубили рат, а самим тим нису ни остварили своја национална права.

Аустроугарска

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Аустроугарска и Краљевина Угарска (1867—1918)

После 1860. године, Хабзбуршка политика према Мађарима се мења, тако да је 1867. године Хабзбуршка монархија трансформисана у Аустроугарску, у којој је Угарска добила велики степен аутономије. Граница између Аустрије и Угарске је ишла реком Лајтом. 8. јуна 1867. Франц Јозеф је крунисан у Будиму круном Светог Стефана. Будим је постала његова резиденција као краља Угарске. Краљица Елизабета (Erzsébet királyné) је нарочито много времена проводила у Будиму са угарском аристократијом.

Мађарска у 20. веку

[уреди | уреди извор]

Овај уговор је остао пуноважан све до распада монархије 1918. године, када се после Првог светског рата и пораза Централних сила, Угарска краљевина распала, На централном подручју некадашње краљевине формирана је Мађарска Демократска Република, а остали делови бивше краљевине су припали националним државама немађарских народа, који су насељавали Угарску краљевину. Последњи монарх Аустроугарске, Карло I, крунисан је 1916. у Будимпешти као Карло IV, краљ Угарске. Напустио је престо 13. новембра 1918. и отишао у Швајцарску.

72% територије која је чинила Краљевину Угарску у Аустроугарској припало постојећим суседним земљама Аустрији и Румунији и новоформираним државама Чехословачкој и Краљевини Југославији. Новоформираној Пољској припао је Чарни Дунајец на Карпатима (део некадашње жупаније Арва), а град (жупанија) Фиуме (Ријека) припала је 1924. године Италији. Нове границе су озваничене и ратификоване 1920. године Тријанонским споразумом, остављајући око 3,5 милиона етничких Мађара ван матице. Ово је било уређено у складу са споразумом познатим као 14 тачака америчког председника Вудроа Вилсона. Након краткотрајних Мађарске Демократске Републике, Мађарске Совјетске Републике и Српско-мађарске републике Барања-Баја наступа период Краљевине Мађарске од 1920. до 1946.

Последице битке за ослобођење Будимпеште

У Другом светском рату (1939—1945), Мађарска је била на страни сила Осовине. Под командом регента Миклоша Хортија учествовала је у разбијању Југославије 1941. године због чега се тадашњи премијер Пал Телеки убио, после чега су мађарске трупе окупирале Бачку, Барању, Међумурје и Прекумурје. Одреди странке Стреласти крстови учествовали су у многим злочинима над Србима на окупираним територијама посебно у току Новосадске рације.

Народна Република Мађарска је у периоду 1945—1989. била под совјетским утицајем. Била је чланица Варшавског уговора. До антикомунистичке и антисовјетске побуне је дошло 1956. под вођством Имре Нађа али је она угушена а Мађарском је владао Јанош Кадар до слома комунизма. Држава је 1989. након револуције извршила транзицију у демократски вишепартијски систем и прешла на капиталистичко уређење слободног тржишта и променила име у Република Мађарска.

Мађарска је чланица Европске уније од 1. маја 2004. године.

Ступањем на снагу новог Устава 1. јануара 2012, име државе се променило из Република Мађарска (мађ. Magyar Köztársaság) у Мађарска (мађ. Magyarország).

Током мигрантске кризе 2015. године, влада је изградила граничну баријеру на мађарско-хрватској и мађарско-српској граници како би спречила илегалну миграцију.[52] Мађарска влада је такође критиковала званичну политику Европске уније због тога што не одвраћа мигранте од уласка у Европу.[53] Постављање баријера је имало ефекта, јер је од 17. октобра 2015. године на хиљаде миграната дневно преусмерено у Словенију.[54] Миграције су постале кључно питање на парламентарним изборима 2018. Фидес је поново победио на изборима са супервећином.[55]

Крајем 2010-их, Орбанова влада се нашла под појачаним међународним критикама због наводних кршења владавине закона. Европски парламент је 2018. године изгласао акцију против Мађарске у складу са одредбама члана 7 Уговора о Европској унији . Мађарска је и даље оспоравала ове наводе ЕП.[56]

Пандемија коронавируса значајно је утицала на Мађарску. Први случајеви су објављени у Мађарској 4. марта 2020,[57] први смртни случај једанаест дана касније.[58] Дана 18. марта 2020. године, генерални хирург Сесилија Милер објавила је да се вирус проширио на све делове земље.[59] Након одобрења првих вакцина против ковида19 у Европској унији, у Мађарској је 26. децембра 2020. почела бесплатна и добровољна вакцинација. У фебруару 2021, након што је Мађарска постала прва земља ЕУ која је одобрила руске и кинеске вакцине, накратко је уживала једну од највиших стопа вакцинације у Европи.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Демографија Мађарске

Према попису[60] из 2011. у Мађарској живи 9.937.628 становника. Од тога Мађари чине 83,7%, Роми (3,2%), Немци (1,9%), Словаци (0,4%), Румуни (0,4%), Хрвати (0,3%) Срби (0,1%) и други (0,6%). Чак 14,7% одбило је да се изјасни.

Популација Мађарске 2001–2011
Народ Попис 2001 Попис 2011
Број % Број %
Мађари 9,416,045 92.3% 8,504,492 85.6%
Роми 189,984 2.0% 315,583 3.2%
Немци 62,105 0.6% 185,696 1.9%
Румуни 7,995 0.1% 35,641 0.4%
Словаци 17,693 0.2% 35,208 0.4%
Хрвати 15,597 0.2% 26,774 0.3%
Срби 3,816 0.0% 10,038 0.1%
Словенци 3,025 0.0% 2,820 0.0%
Остали 57,059 0.6% 73,399 0.9%
Нису се изјаснили 570,537 5.6% 1,398,731 14.1%
Укупно 10,198,315 9,937,628

Око 99% становништва говори мађарски, угрофински језик који није у сродству ни са једним суседним језиком. Заштићени мањински језици су грчки, немачки, румунски, словачки, словеначки, српски, хрватски и русински језик.

Интраетничке групе Мађара су: Секељи, Палоци, Кумани, Јаси, Јасу и Чанго Мађари.

Неке суседне земље имају знатне мађарске мањине, поготово Словачка, Румунија (у Трансилванији) и Србија (у Војводини).

Број становника Мађарске је 9.937.628 (2011).

Вероисповест: римокатолици (39%), калвинисти (11,6%), лутерани (2,2%), гркокатолици (1,8%), друге религије (1,9%), неизјашњени (27,2%) и без религије (16,7%).

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Мађарске су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[61]

Највећи градови

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак градова у Мађарској

У Мађарској званично постоји 298 градова. Највећи и једини милионски град је престоница државе, Будимпешта, а затим следе: Дебрецин, Сегедин, Мишколц, Печуј, Ђер, Њиређхаза, Кечкемет, Стони Београд.

 

Извор: ?
№ Град Жупанија Популација
Торонто
Будимпешта
Дебрецин
Дебрецин
Сегедин
Сегедин 		1. Будимпешта Будимпешта 1.740.041 Мишколц
Мишколц
Печуј
Печуј
Ђер
Ђер
Њиређхаза
Њиређхаза
2. Дебрецин Хајду-Бихар 207,594
3. Сегедин Чонград 170,052
4. Мишколц Боршод-Абауј-Земплен 166,823
5. Печуј Барања 156,801
6. Ђер Ђер-Мошон-Шопрон 131,564
7. Њиређхаза Саболч-Сатмар-Берег 117,658
8. Кечкемет Бач-Кишкун 114,226
9. Стони Београд Фејер 101,722
10. Сомбатхељ Ваш 79,348
11. Солнок Јас-Нађкун-Солнок 74,341
12. Татабања Комаром-Естергом 70,003
13. Капошвар Шомођ 67,686
14. Ерд Пешта 65.277
15. Веспрем Веспрем 64.024
16. Бекешчаба Бекеш 63.752
17. Залаегерсег Зала 61.849
18. Шопрон Ђер-Мошон-Шопрон 61.390
19. Јегра Хевеш 56.166
20. Велика Канижа Зала 49.302

Привреда

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Привреда Мађарске

Привреда Мађарске је средње величине, структурно, политички и институционално отворена тржишна високодоходовна економија, део јединственог тржишта Европске уније. Привреда Мађарске је прошла кроз период либерализације тржишта од почетка 90-их као део транзиције из социјалистичке у тржишну економију, попут већине осталих држава бившег Источног блока. Мађарска је чланица Организације за економску сарадњу и развој од 1995, Светске трговинске организације од 1996, и чланица Европске уније (након референдума где је остварена подршка 83,8% изашлих гласача) од 2004. Мађарска је прва држава у којој је отворено представништво кинеске агенције за промоцију инвестиција.

Приватни сектор чини 80% БДП Мађарске. Стране инвестиције и власништво фирми је распрострањено, а кумулативне стране инвестиције износе више од 70 милијарди долара. Главне привредне гране су рударство, металургија, производња грађевинских материјала, прехрамбена индустрија, текстилна индустрија, хемијска а посебно фармацеутска индустрија и производња аутомобила. Главни пољопривредни производи су пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир, шећерна репа, као и месне прерађевине, од свињског, говеђег и живинског меса и млечни производи.

Валута Мађарске се зове форинта (знак: Ft; код: HUF) која је уведена 1946. Мађарска као чланица Европске уније је у обавези да ради на увођењу заједничке валуте евра што подразумева испуњавање мастрихтских критеријума.

У последње време структура страних директних инвестиција је померена из јефтине текстилне индустрије и прехрамбене индустрије у производњу аутомобила, обновљиве енергије, информационе технологије и туризам.

Политика

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Политика Мађарске
Зграда парламента у Будимпешти

Председника Мађарске (Elnök) бира парламент сваких 5 година. Председник има малу стварну власт, он предлаже председника владе парламенту који га бира, и има улогу главнокомандујућег.

Премијер (министар-председник, Miniszterelnök) има главну улогу у извршној власти у складу са Уставом Мађарске. Председник владе бира и смењује министре по сопственом нахођењу. Сваки кандидат за министра мора проћи отворено испитивање пред једним или више парламентарних одбора, те га председник мора формално прихватити.

Мађарски парламент (државни сабор, Országgyűlés) је једнодоман и има 199 заступника. То највише државно тело предлаже и одобрава законе које предлаже премијер. Странка мора освојити најмање 5% гласова грађана да би ушла у парламент. Државни избори за парламент одржавају се сваке 4 године.

Уставни суд Мађарске (Alkotmánybíróság) је највише судско тело, има 15 чланова и право да спречи законе које оцени неуставним (не односи се на законе усвојене двотрећинском већином).

Устав Мађарске (основно закон, Alaptörvény) је усвојен 18. априла 2011, а ступио је на снагу 1. јануара 2012. године. Наследио је Устав из 1949. (детаљно ревидиран 1989). У марту 2013. парламент је усвојио сет амандмана који су проширили круг лица овлашћених да покрећу поступак пред Уставним судом, ограничили делокруг Уставног суда, утврдили обавезну старосну границу за пензионисање за судије и тужиоце, утврдили обавезу студената да одређени период раде у Мађарској као надокнаду за школарину, ограничили предизборну пропаганду на државне медије, као и нагласили улогу породице и дозволили властима да у одређеним зонама забране боравак бескућника.

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Мађарске жупаније
Карта Мађарске

Мађарска је службено подељена на 40 покрајина: 19 жупанија (мађ. megye), 20 градских жупанија (мађ. megyei város) и главни град (мађ. föváros), Будимпешту.

Географски и политички Мађарска је подељена на:

Жупаније Републике Мађарске су:

Жупаније Мађарске
Жупанија Грб Средиште жупаније Површина
(км²) 		Становништво
(2019) 		Густина стан.
(ст/км², 2019) 		Карта Бр. округа Бр. општина
Барања Печуј 4429,60 360.704 81 10 301
Бач-Кишкун Кечкемет 8444,89 503.825 60 11 119
Бекеш Бекешчаба 5629,71 334.264 59 9 75
Боршод-Абауј-Земплен Мишколц 7247,19 642.447 89 16 358
Будимпешта Општина
Будимпешта
 525,14 1.752.286 3337 23 —
Чонград-Чанад Сегедин 4262,79 399.012 94 7 60
Фејер Секешфехервар 4358,48 417.712 96 8 108
Ђер-Мошон-Шопрон Ђер 4207,79 467.144 111 7 183
Хајду-Бихар Дебрецин 6210.39 527,989 85 Map of Hungary highlighting Hajdú-Bihar County 10 82
Хевеш Јегра 3637,17 294.609 81 7 121
Јас-Нађкун-Солнок Солнок 5581,63 370.007 66 9 78
Комаром-Естергом Татабања 2264,35 299.207 132 6 76
Ноград Шалготарјан 2544,48 189.304 74 6 131
Пешта Будимпешта 6391,18 1.278.874 200 18 187
Шомођ Капошвар 6065,06 301.429 50 8 245
Саболч-Сатмар-Берег Њиређхаза 5935,92 552.964 93 13 229
Толна Сексард 3703,20 217.463 59 6 109
Ваш Сомбатхељ 3336,11 253.551 76 7 216
Веспрем Веспрем 4463,64 341.317 76 10 217
Зала Залаегерсег 3783,84 268.648 71 6 258
Мађарска Будимпешта 93.023 9.772.756 105 174 3176

Осим средишта жупанија, постоји пет градова са правима жупанија:

Религија

[уреди | уреди извор]

Мађарска је историјски хришћанска земља. Мађарска историографија поистовећује оснивање мађарске државе са крштењем Стефана I и крунисањем Светом круном 1000. године нове ере. Стефан је прогласио католичанство као државну религију, а његови наследници су традиционално били познати као апостолски краљеви. Католичка црква је у Мађарској имала снажно упориште кроз векове, а надбискуп Естергома добио је ванредне временске привилегије као принц-примат (hercegprímás) Мађарске.

Краљ Свети Стефан приноси мађарску круну Девици Марији – слика Ђуле Бенчура, у базилици Светог Стефана

Иако савремена Мађарска нема званичну религију и признаје слободу вероисповести као основно право, устав „признаје улогу хришћанства у изградњи нације“ у својој преамбули[62] и у члану VII потврђује да „држава може да сарађује са црквама за циљеве заједнице."[63] Попис из 2011. је показао да су већина Мађара били хришћани (54,2%), при чему су римокатолици (37,1%) мађарски реформатски калвинисти (11,1%), лутерани ( 2,2%), гркокатолици (1,8%) и остали хришћани (1,3%). Јеврејска (0,1%), будистичка (0,1%) и муслиманска (0,06%) заједница су мањинске религијске заједнице. По питању верске припадности се 27,2% није изјаснило, док се као изричито нерелигиозно изјаснило 16,7%, а атеистички 1,5%.[64]

Током почетних фаза протестантске реформације, већина Мађара је прихватила прво лутеранизам, а затим калвинизам у облику Мађарске реформатска цркве. У другој половини 16. века, језуити су водили кампању против реформације, а становништво је поново постало претежно католичко. Међутим, ова кампања је била само делимично успешна и мађарско племство је успело да обезбеди слободу вероисповедања за протестанте. У пракси је то значило cuius regio, eius religio; стога се већина појединачних локалитета у Мађарској још увек може идентификовати као историјски католички, лутерански и други. Источни региони земље, посебно око Дебрецина („Калвинистички Рим“), остају скоро потпуно реформатски,[65] особина коју деле са историјски суседним етнички мађарским регионима преко румунске границе. Православно хришћанство у Мађарској је повезано са етничким мањинама у земљи: Јерменима, Бугарима, Грцима, Румунима, Русинима, Украјинцима и Србима.

Историјски гледано, Мађарска је била дом значајне јеврејске заједнице са јеврејском заједницом која је бројала више од 800.000 пре Другог светског рата, али се процењује да је нешто више од 564.000 мађарских Јевреја убијено између 1941. и 1945. током Холокауста у Мађарској.[66] Само између 15. маја и 9. јула 1944. године, више од 434.000 Јевреја је депортовано у 147 возова,[67] већина њих у Аушвиц, где је око 80% по доласку убијено гасом. Неки Јевреји су успели да побегну, али већину су или депортовали у концентрационе логоре, или су их убили припадници Партије стреластог крста. Од преко 800.000 Јевреја који су живели у границама Мађарске 1941–1944, сматра се да их је преживело око 255.500. Данас у Мађарској има око 120.000 Јевреја.[68][69]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Мрежа ауто-путева у Мађарској

Мађарска се налази у средишњем делу Панонске низије, па је изразито равничарска земља, што погодује развоју свих видова саобраћаја. Друга важна особина земље значајна за саобраћај је да је Мађарска подунавска земља.

Мађарска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Будимпешта, као престоница државе, до те мере је значајан чвор у државној саобраћајној мрежи, да се каже да „сви путеви воде до Будимпеште“.

Карта железничке мреже у Мађарској

Укупна дужина железничке мреже у Мађарској је 7.606 km (1998. године), од чега је око 97% стандардне ширине колосека. Електрифицирано је 2.270 km железнице, а дужина пруга са двојним колосеком је 1.236 km. Ово говори о развијености железничке мреже и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу и везу железницом. Главни железнички чвор је Будимпешта. Будимпешта је такође једини град у Мађарској са градском железницом и са метро системом, једним од најстаријих у свету (погледати: Будимпештански метро).

Укупна дужина друмских путева у Мађарској је 188.490 km, од чега је са чврстом подлогом 81.950 km. Дужина ауто-путева тренутно износи 1.481 km (2016. године).

Данашњи државни ауто-путеви и они који ће бити изграђени у блиској будућности повезују престоницу Будимпешту са ободом земље и престоницама суседних земаља. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „М+број“.

Мађарска је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у околним земљама највећи значај за њену привреду има лука Ријека у Хрватској. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја. Дужина речних водених путева у Мађарској је 1373 km (1997. године).

Најважнији водени пут у земљи је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора и Балкана. Важне луке на Дунаву су: Будимпешта, Баја и Дунаујварош. Дунав је такође важна туристичка маршрута у Мађарској и данас је све више марина и других туристичких садржаја дуж његових обала. Поред Дунава пловна је и река Тиса, а постоје и пловни канали.

У Мађарској постоји 45 званично уписаних аеродрома, од којих је 16 са чврстом подлогом. 5 аеродрома у држави има а IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је будимпештански Међународни аеродром „Франц Лист“ (Ферихеђ), удаљен 16 km југоисточно од града. То је био и једини државни аеродром до 1994. године. Због свог изванредног положаја овај аеродром је и важан регионални саобраћајни чвор. Други по значају аеродром је Међународни аеродром „Шармелек“, који је највише окренут туризму на Балатону. Аеродроми у Ђеру, Дебрецину и Печују су пред отварањем.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Образовање је претежно државно, а област уређује Министарство просвете. Образовање на нивоу предшколског – вртића је обавезно и обезбеђује се за сву децу узраста од три до шест година, након чега је обавезно похађање школе до шеснаесте године.[70] Основно образовање обично траје осам година. Средње образовање обухвата три традиционална типа школа усмерених на различите академске нивое: Гимназија уписује најдаровитију децу и припрема ученике за универзитетске студије; средње стручне школе за средње ученике трају четири године, а техничка школа припрема ученике за стручно образовање и свет рада. Систем је делимично флексибилан и постоје мостови, дипломци стручних школа могу остварити двогодишњи програм да би имали приступ високом стручном образовању, на пример.[71] Студија Trends in International Mathematics and Science Study оценила је ученике од 13 до 14 година у Мађарској међу најбољима у свету за математику и природне науке.

Већина универзитета су државни, а студенти традиционално студирају без плаћања школарине. Општи услов за универзитет је државна матура. Мађарски систем високог образовања укључује универзитете и друге високошколске институте, који обезбеђују и наставне планове и програме и сродне дипломе до докторске дипломе и такође доприносе истраживачким активностима. Здравствено осигурање за студенте је бесплатно до краја студија. Енглески и немачки језик су важни у мађарском високом образовању, постоји велики број студијских програма који се предају на овим језицима, што сваке године привлачи хиљаде студената на размени. Високо образовање и обука у Мађарској рангирани су на 44. месту од 148 земаља у Извештају о глобалној конкурентности 2014[72]

Мађарска има дугу традицију високог образовања која одражава постојање успостављене економије знања. Основани универзитети укључују неке од најстаријих на свету, први је био Универзитет у Печују основан 1367. године који још увек функционише, иако су 1276. године Универзитет у Веспрему уништиле трупе Петра Чака, али никада није обновљен. Сигисмунд је основао Универзитет Обуда 1395. године. Други, Университас Истрополитана, основао је Матија Корвин 1465. године у Позоњу. Универзитет Нагисзомбат је основан 1635. године и пресељен у Будим 1777. године, а данас се зове УУниверзитет у Будимпешти. Први технолошки институт на свету основан је у Банској Штјавњици 1735. године; његов правни наследник је Универзитет у Мишколцу. Технолошки и економски универзитет у Будимпешти сматра се најстаријим технолошким институтом на свету са универзитетским рангом и структуром, његов правни претходник Institutum Geometrico-Hydrotechnicum основао је 1782. године цар Јосиф II.

Мађарска заузима четврто место (изнад суседа Румуније, а после Кине, Сједињених Држава и Русије) по броју медаља освојених Међународној математичкој олимпијади са укупно 336 медаља.

Здравље

[уреди | уреди извор]

Мађарска одржава универзални систем здравствене заштите који се углавном финансира из државног здравственог осигурања. Према ОЕЦД-у, 100% становништва је покривено универзалним здравственим осигурањем,[73] које је бесплатно за децу, студенте, пензионере, особе са ниским примањима, особе са инвалидитетом и црквене службенике.[74][75] Мађарска троши 7,2% БДП-а на здравствену заштиту, трошећи 2.045 долара по глави становника, од чега 1.365 долара даје влада.[76]

Мађарска је једна од главних дестинација медицинског туризма у Европи, посебно стоматологије,[77][78] у којој је њен удео 42% у Европи и 21% у свету.[78][79] Пластична хирургија је такође важан сектор, са 30% клијената који долазе из иностранства. Мађарска је позната по својој бањској култури и дом је бројних лековитих бања,[80] које привлаче „бањски туризам“.[81]

Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смртности, што чини 49,4% (62.979) свих смртних случајева у 2013. години.[82] Међутим, овај број је достигао врхунац 1985. године са 79.355 смртних случајева и континуирано опада од пада комунизма.[82] Други водећи узрок смрти је рак са 33.274 (26,2%), број стагнира од 1990-их.[82] Смртни случајеви у несрећама пали су са 8.760 у 1990. на 3.654 у 2013. години; број самоубистава је нагло опао са 4.911 у 1983. на 2.093 у 2013. (21,1 на 100.000 људи), што је најниже од 1956. године.[82] Постоје значајни здравствени диспаритети између западних и источних делова Мађарске; болести срца, хипертензија, мождани удар и самоубиства су распрострањени у претежно пољопривредном и нископриходовном региону Велике равнице на истоку, али ретко у областима средње класе са високим приходима у западном Трансдунаву и централној Мађарској.[83] Пушење је водећи узрок смрти у земљи, иако је у наглом паду: удео одраслих пушача опао је на 19% у 2013. са ранијих 28% из 2012. године, захваљујући строгим прописима као што је забрана пушења на свим затвореним јавним местима широм земље и ограничавање продаје дувана на Националне продавнице дувана које контролише држава.[84]

Мађарска је 17. најбезбеднија земља на свету, са стопом убистава од 1,3 на 100.000 људи.[85]

Култура

[уреди | уреди извор]

Архитектура

[уреди | уреди извор]

У Мађарској се налази највећа синагога у Европи, изграђене 1859. године у стилу маварског препорода, са капацитетом да прими 3.000 људи. У земљи се такође налази највеће лековито купатило у Европи, завршено 1913. године у модерном ренесансном стилу и налази се у градском парку Будимпеште; једна од највећих базилика у Европи; друга по величини опатија на свету; и највећа ранохришћанска некропола ван Италије. Значајни архитектонски стилови укључују историцизам и сецесија, односно неколико варијанти сецесије. За разлику од историцизма, мађарска сецесија је заснована на националним архитектонским карактеристикама. Узимајући у обзир источно порекло Мађара, Еден Лехнер, најважнија личност мађарске сецесије, у почетку је био инспирисан индијском и сиријском архитектуром, а касније традиционалним мађарским декоративним дизајном. На тај начин створио је оригиналну синтезу архитектонских стилова. Примењујући их на тродимензионалне архитектонске елементе, произвео је верзију сецесије која је била специфична за Мађарску. Дистанцирајући се од Лехнеровог стила, а ипак узимајући инспирацију из његовог приступа, група „Млади људи“ (Fiatalok), која је укључивала Кароља Коса и Дежеа Зрумечког, користила је карактеристичне структуре и форме традиционалне мађарске архитектуре да би постигла исти циљ.

Романичка опатија Јак, округ Ваш, изграђена између 1220. и 1256.

Поред два главна стила, Будимпешта приказује и локалне верзије трендова који потичу из других европских земаља. Сцзесија из Беча, немачки Југендштил, сецесија из Белгије и Француске и утицај енглеске и финске архитектуре огледају се у зградама изграђеним на прелазу из 20. века. Бела Лајта је у почетку усвојио Лехнеров стил, а потом је своју инспирацију црпео из енглеских и финских трендова; након што је развио интересовање за египатски стил, коначно је стигао до модерне архитектуре. Аладар Аркај је имао скоро исти уметнички пут. Иштван Медјазај је развио сопствени стил, који се разликовао од Лехнеровог, користећи стилизоване традиционалне мотиве за креирање декоративних дизајна у бетону. У сфери примењене уметности, главни заслужни за промовисање ширења сецесије били су Школа и Музеј декоративне уметности, који су отворени 1896. године.

У центру Будимпеште скоро све зграде су старе око сто година, са дебелим зидовима, високим плафонима и мотивима на предњим зидовима.[86][87]

Музика

[уреди | уреди извор]

Мађарска музика се углавном састоји од традиционалне мађарске народне музике и музике истакнутих композитора као што су Франц Лист и Бела Барток, који се сматрају међу највећим мађарским композиторима. Остали познати композитори су Ернст фон Дохнањи, Франц Шмит, Золтан Кодаљ, Габријел фон Вајдич, Рудолф Вагнер-Регени, Ласло Лајта, Франц Лехар, Калман Имре, Шандор Верес и Миклош Рожа. Мађарска традиционална музика обично има снажан дактилски ритам.

Франц Лист, један од највећих пијаниста свих времена; реномирани композитор и диригент

Мађарска има реномиране композиторе савремене класичне музике, међу којима су Ђерђ Лигети,Ђерђ Куртаг, Петер Еотвос, Золтан Кодали и Золтан Јенеи. Барток је био међу најзначајнијим музичарима 20. века. Његова музика је била подстакнута темама, модусима и ритмичким обрасцима мађарске и суседне народне музичке традиције коју је проучавао, коју је синтетизовао са утицајима својих савременика у свој препознатљив стил.[88]

Народна музика је истакнути део националног идентитета и била је значајна у бившим деловима земље који припадају – од Тријанонског споразума из 1920. – суседним земљама као што су Румунија, Словачка, Пољска и посебно у јужној Словачкој и Трансилванији. Након оснивања музичке академије коју су водили Лист и Ференц Еркел, Мађарска је кроз своју музичку историју имала значајан број уметничких музичара.

Бротон тврди да је мађарски „заразни звук био изненађујуће утицајан на суседне земље (можда захваљујући заједничкој аустроугарској историји) и да није неуобичајено чути мелодије које звуче мађарски у Румунији, Словачкој и Пољској“.[89] Мађарске мелодије биле су извођене и у области Саболч-Сатмар-Берег и у југозападном делу Трансдунавја, близу границе са Хрватском. Поворка бушара је карневал у Мохачу је велики догађај мађарске народне музике, на којем је раније учествовао давно успостављен и цењени Богисло оркестар.[90]

Мађарска класична музика је дуго била „експеримент, направљен од мађарских претходника и на мађарском тлу, да се створи свесна музичка култура [користећи] музички свет народне песме”.[91] Иако је мађарска виша класа дуго имала културне и политичке везе са остатком Европе, што је довело до прилива европских музичких идеја, сељаци су задржали сопствену традицију тако да су до краја 19. века мађарски композитори могли да се ослањају на сељачку музику да (поновно) створе мађарски класични стил.[92] На пример, Барток је сакупљао народне песме из целе централне и источне Европе, укључујући Румунију и Словачку, док је Кодали био више заинтересован за стварање изразитог мађарског музичког стила.

Током ере комунистичке владавине у Мађарској (1944–1989), Комитет за песму је претраживао и цензурисао популарну музику у потрази за траговима субверзије и идеолошке нечистоће. Од тада је, међутим, мађарска музичка индустрија почела да се опоравља, стварајући успешне извођаче у области џеза као што су трубач Рудолф Томситс, пијаниста-композитор Карољ Биндер и, у модернизованом облику мађарског фолка, Ференц Себе и Марта Себестиен. Три гиганта мађарског рока, Илес, Метро и Омега, остају веома популарни у земљи, посебно Омега, која има фанове у Немачкој и шире. Старији ветерански андерграунд бендови као што је Беатрис из 1980-их такође остају популарни.

Кухиња

[уреди | уреди извор]

Традиционална јела као што је светски познати гулаш заузимају истакнута места у мађарској кухињи. Јела су често зачињена паприком (млевена црвена паприка), мађарском иновацијом.[93] Паприка у праху, добијена од посебне врсте бибера, један је од најчешћих зачина који се користе у типичној мађарској кухињи. Густа, тешка павлака звана tejföl се често користи да ублажи укус јела. Чувена мађарска топла речна рибља чорба која се зове рибарска чорба или halászlé је обично богата мешавина неколико врста поширане рибе.[94]

Добош торта

Остала јела су пилећи паприкаш, фој грас од гушчје џигерице, порколт паприкаш, вадас, (чорба од дивљачи са сосом од поврћа и кнедле), пастрмка са бадемом и слане и слатке кнедле, попут úrós csusza, (кнедле са свежим сиром и густим сиром крем). Десерти укључују култну Добош торту, штрудле са јабуком, вишњом, маком или сиром, Гундел палачинке, кнедле од шљива, сомлои кнедле, десертне супе и друго. Переце и кифле су широко популарна пецива.[95]

Чарда (csárda) је најизразитија врста мађарске гостионице, кафане у старом стилу која нуди традиционалну кухињу и пића. Борозо обично означава удобну старомодну винску таверну, пинце је пивски или вински подрум, а сорозо је паб који нуди точено пиво, а понекад и јела. Бисзтро је јефтин ресторан често са самопослуживањем. Бифе (büfé) је најјефтиније место, где ће купци можда морати да једу стојећи за пултом. Пецива, колачи и кафа се служе у посластичарници cukrászda, док је eszpresszó кафетерија.

Палинка је воћна ракија, дестилирана од воћа гајеног у воћњацима на Великој мађарској равници. Мађарска је идеална за производњу вина, а земља се може поделити на бројне регионе.[96] Римљани су донели винову лозу у Панонију, а до 5. века нове ере постоје подаци о великим виноградима у данашњој Мађарској. Своје винарско знање Мађари су донели са Истока. Према Ибн Рустаху, мађарска племена су била упозната са производњом вина много пре доласка у Европу.[97] Токајско вино је интернационално познато вино и бренд Мађарске. Више од 150 година мешавина четрдесет мађарских биљака користи се за прављење ликера уницум . Уницум је горак ликер тамне боје који се може пити као аперитив или после оброка и на тај начин помаже варењу.[98]

Светска баштина

[уреди | уреди извор]
Мађарски фолклор.

На списку Светске баштине Унеска налазе се следећа места[99]:

За будуће уписе, Мађарска је предложила дворац у Естергому, полуострво Тихањ на Балатону, будимске термалне пећине, дворац и паркове Вишеграда, систем утврђења и ушће реке Вах у Дунав у Коморану, мрежу сеоског архитектонског наслеђа, државну фарму у Мезехеђешу, дрвене цркве северног Карпатског басена, фосиле из Ипољтартноца, предмодернистичку архитектуру Едена Лехнера и границе Римског царства у Мађарској.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Story Behind the Hungarian National Anthem”. Jules S. Vállay. Архивирано из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено 8. 5. 2017. 
  2. ^ Encyclopedia Americana: Heart to India. 1. Scholastic Library Pub. 2006. стр. 581. ISBN 978-0-7172-0139-6. 
  3. ^ University of British Columbia. Committee for Medieval Studies, Studies in medieval and renaissance history, Committee for Medieval Studies, University of British Columbia, 1980, p. 159
  4. ^ „CIA World Factbook weboldal”. Приступљено 3. 6. 2009. 
  5. ^ „22.1.1.1. Main indicators of population and vital events”. www.ksh.hu. Hungarian Central Statistical Office (KSH). Приступљено 9. 2. 2022. 
  6. ^ а б „World Economic Outlook Database, April 2023”. IMF.org. International Monetary Fund. април 2023. 
  7. ^ „Human Development Report 2023/24” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 13. 3. 2024. стр. 288. Приступљено 13. 3. 2024. 
  8. ^ „The Fundamental Law of Hungary” (PDF). Hungarian State. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 6. 2014. г. Приступљено 8. 5. 2017. 
  9. ^ „Uralic (Finno-Ugrian) languages, Classification of the Uralic (Finno-Ugrian) languages, with present numbers of speakers and areas of distribution (last updated 24 September 201)”. helsinki.fi. 6. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2017. 
  10. ^ „Hungary in the Carpathian Basin” (PDF). Lajos Gubcsi, PhD. 6. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2017. 
  11. ^ Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae. 36. Magyar Tudományos Akadémia (Hungarian Academy of Sciences). 1982. стр. 419. 
  12. ^ Kristó Gyula – Barta János – Gergely Jenő: Magyarország története előidőktől 2000-ig (History of Hungary from the prehistory to 2000), Pannonica Kiadó, Budapest. 2002. ISBN 963-9252-56-5. стр. 687, 37, 113.("Magyarország a 12. század második felére jelentős európai tényezővé, középhatalommá vált"/"By the 12th century Hungary became an important European constituent, became a middle power", "A Nyugat részévé vált Magyarország ... /Hungary became part of the West"), pp. 616–644
  13. ^ „Austria-Hungary, HISTORICAL EMPIRE, EUROPE”. Encyclopædia Britannica. 6. 6. 2017. Приступљено 6. 6. 2017. 
  14. ^ Frucht, Richard C. (31. 12. 2004). Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture. ABC-CLIO. стр. 360. ISBN 978-1-57607-800-6. 
  15. ^ „Trianon, Treaty of”. The Columbia Encyclopedia. 2009. 
  16. ^ „Text of the Treaty, Treaty of Peace Between The Allied and Associated Powers and Hungary And Protocol and Declaration, Signed at Trianon June 4, 1920”. Приступљено 10. 6. 2009. 
  17. ^ „Hungary: The Unwilling Satellite”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2007. г.  John F. Montgomery, Hungary: The Unwilling Satellite. Devin-Adair Company, New York, 1947. Reprint: Simon Publications, 2002.
  18. ^ Thomas, The Royal Hungarian Army in World War II, pg. 11
  19. ^ Hanrahan, Brian (9. 5. 2009). „Hungary's Role in the 1989 Revolutions”. BBC News. 
  20. ^ „1989. évi XXXI. törvény az Alkotmány módosításáról” [Act XXXI of 1989 on the Amendment of the Constitution]. Magyar Közlöny (на језику: мађарски). Budapest: Pallas Lap- és Könyvkiadó Vállalat. 44 (74): 1219. 23. 10. 1989. 
  21. ^ „Benefits of EU Membership”. Hungarian Chamber of Commerce and Industry. 6. 6. 2017. Архивирано из оригинала 8. 6. 2017. г. Приступљено 6. 6. 2017. 
  22. ^ Lee, Frances E. (3. 9. 2019). „Populism and the American Party System: Opportunities and Constraints”. Perspectives on Politics. 18 (2): 371. ISSN 1537-5927. doi:10.1017/s1537592719002664 Слободан приступ. 
  23. ^ „What to do when Viktor Orban erodes democracy”. The Economist. 22. 6. 2017. Приступљено 2. 4. 2022. 
  24. ^ Kingsley, Patrick (10. 2. 2018). „As West Fears the Rise of Autocrats, Hungary Shows What's Possible”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 10. 2. 2018. 
  25. ^ Kelemen, R. Daniel (2017). „Europe's Other Democratic Deficit: National Authoritarianism in Europe's Democratic Union”. Government and Opposition (на језику: енглески). 52 (2): 211—238. ISSN 0017-257X. doi:10.1017/gov.2016.41 Слободан приступ. 
  26. ^ Maerz, Seraphine F.; Lührmann, Anna; Hellmeier, Sebastian; Grahn, Sandra; Lindberg, Staffan I. (2020). „State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows”. Democratization. 27 (6): 909—927. ISSN 1351-0347. doi:10.1080/13510347.2020.1758670 Слободан приступ. 
  27. ^ Higgott, Richard A.; Cooper, Andrew Fenton (1990). „Middle Power Leadership and Coalition Building: Australia, the Cairns Group, and the Uruguay Round of Trade Negotiations”. International Organization. 44 (4): 589—632. ISSN 0020-8183. JSTOR 2706854. doi:10.1017/S0020818300035414. 
  28. ^ OECD (27. 6. 2013). „OECD Health Data: Social protection”. OECD Health Statistics (Database). doi:10.1787/data-00544-en. Приступљено 14. 7. 2013. 
  29. ^ Eurydice. „Compulsory Education in Europe 2013/2014” (PDF). European commission. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 11. 2013. г. Приступљено 19. 5. 2014. 
  30. ^ „Hungary's Nobel Prize Winners, 13 Hungarian win Nobel Prize yet”. Hungarian Academy of Sciences. Приступљено 2. 4. 2022. 
  31. ^ „Population per Gold Medal. Hungary has the second highest gold medal per capita in the world. All together it has 175 gold medal until 2016.”. medalspercapita.com. Архивирано из оригинала 30. 07. 2017. г. Приступљено 10. 04. 2022. 
  32. ^ Hungarian literature – ”Popular poetry is the only real poetry was the opinion of Sándor Petőfi, one of the greatest Hungarian poets, whose best poems rank among the masterpieces of world literature”., Encyclopædia Britannica, 2012 edition
  33. ^ Szalipszki, стр. 12
    Refers to the country as "widely considered" to be a "home of music".
  34. ^ UNWTO Tourism Highlights: 2018 Edition. 2018. ISBN 9789284419876. S2CID 240334031. doi:10.18111/9789284419876. 
  35. ^ „International organizations in Hungary”. Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 13. 3. 2016. г. Приступљено 20. 11. 2016. 
  36. ^ https://www.researchgate.net/publication/281319966.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  37. ^ https://web.archive.org/web/20140413130130/http://webshop.animare.hu/honfoglalas+es+nyelveszet+83813.html. Архивирано из оригинала 13. 04. 2014. г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  38. ^ https://books.google.ba/books?id=SKwmGQCT0MAC&pg=PA9&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  39. ^ Berta, Árpad. Die chasarische Benennung der Ungarn
  40. ^ https://books.google.ba/books?id=4NlnAAAAMAAJ&redir_esc=y.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  41. ^ https://books.google.ba/books?id=X9PGRaZt-zcC&pg=PA358&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  42. ^ https://books.google.ba/books?id=NPBnAAAAMAAJ&redir_esc=y.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  43. ^ „Uralic etymology: Query result”. starling.rinet.ru. 
  44. ^ Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 Слободан приступ. PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014 Слободан приступ. 
  45. ^ Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. Bibcode:2020NatCo..11.5978G. ISSN 2041-1723. PMC 7723057 Слободан приступ. PMID 33293507. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 Слободан приступ. 
  46. ^ http://www.farmlator.hu/wildlife-in-hungary.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  47. ^ „Hungary ranked sixth in world for environmental protection”. Caboodle.hu. 10. 12. 2007. Архивирано из оригинала 23. 2. 2014. г. Приступљено 29. 5. 2010. 
  48. ^ „The long and wonderful voyage of Frier Iohn de Plano Carpini”. Приступљено 11. 4. 2013. 
  49. ^ Marcantonio 2002, стр. 33.
  50. ^ Rady 2000, стр. 12.
  51. ^ Sinor 1990, стр. 143.
  52. ^ „Hungary to fence off border with Serbia to stop migrants”. Reuters. 17. 6. 2015. Приступљено 28. 8. 2015. 
  53. ^ Hartocollis, Anemona; Dan Bilefsky; James Kanter (3. 9. 2015). „Hungary Defends Handling of Migrants Amid Chaos at Train Station”. The New York Times. Приступљено 3. 9. 2015. 
  54. ^ Surk, Barbara; Stephen Castle (17. 10. 2015). „Hungary Closes Border, Changing Refugees' Path”. The New York Times. Приступљено 17. 10. 2015. 
  55. ^ Krekó, Péter; Juhász, Attila (2017). The Hungarian Far Right: Social Demand, Political Supply, and International Context. Stuttgart: ibidem Verlag. ISBN 978-3-8382-1184-8. . online review
  56. ^ Rankin, Jennifer (12. 9. 2018). „MEPs vote to pursue action against Hungary over Orbán crackdown”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 24. 9. 2018. 
  57. ^ Czeglédi, Zsolt (4. 3. 2020). „Megvan az első két fertőzött, Magyarországot is elérte a járvány” (на језику: Hungarian). Mediaworks Hungary Zrt. Архивирано из оригинала 5. 3. 2020. г. Приступљено 5. 3. 2020. 
  58. ^ „Meghalt az első magyar beteg”. koronavirus.gov.hu. 15. 3. 2020. Приступљено 17. 3. 2020. 
  59. ^ „Az egész országban jelen van a koronavírus”. index.hu. 18. 3. 2020. Приступљено 18. 3. 2020. 
  60. ^ „2011 Hungary Census Report” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 07. 2019. г. Приступљено 05. 07. 2013. 
  61. ^ „Hungary - Atlas of Genetic Genealogy”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 14. 02. 2014. 
  62. ^ „Magyarország Alaptörvénye” (PDF). Parlament.hu. Hungarian Parliament. Приступљено 2. 8. 2014. 
  63. ^ „Hungary's Constitution of 2011” (PDF). 
  64. ^ „Hungarian census 2011 / Országos adatok (National data) / 1.1.4.2. A népesség nyelvismeret és nemek szerint (population by spoken language), 1.1.6.1 A népesség anyanyelv, nemzetiség és nemek szerint (population by mother tongue and ethnicity), 2.1.7.1 A népesség vallás, felekezet, és fontosabb demográfiai ismérvek szerint (population by religion, denomination and main demographical indicators) (Hungarian)”. Ksh.hu. Приступљено 30. 9. 2014. 
  65. ^ „Facts and Statistics”. Reformatus.hu. 4. 3. 2013. Приступљено 26. 3. 2013. 
  66. ^ Braham 2016, стр. 1509
  67. ^ Braham 2016, стр. 771, 774–775.
  68. ^ „Jewish Life Takes to the Streets at Hungary's Celebrated Judafest”. Jewish Federation of North America. 9. 5. 2012. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 4. 3. 2013. 
  69. ^ Myles, Robert (9. 2. 2013). „Hungary: A new synagogue for Budapest but anti-Semitism on rise”. Digital Journal. Архивирано из оригинала 15. 3. 2013. г. Приступљено 4. 3. 2013. 
  70. ^ Eurydice. „Compulsory Education in Europe 2013/2014” (PDF). European commission. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 11. 2013. г. Приступљено 19. 5. 2014. 
  71. ^ UNESCO-UNEVOC (октобар 2013). „Vocational Education in Hungary”. Приступљено 19. 5. 2014. 
  72. ^ „Global Competitiveness Record 2013/2014”. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 6. 2011. г. Приступљено 19. 5. 2014. 
  73. ^ OECD (27. 6. 2013). „OECD Health Data: Social protection”. OECD Health Statistics (Database). doi:10.1787/data-00544-en. Приступљено 14. 7. 2013. 
  74. ^ „List of the entitled people for free insurance, National Healthcare Fund, 2013” (PDF). 
  75. ^ „Dőzsölők és szűkölködők – Miből gazdálkodnak az egyházak?, Figyelő (financial status of the churches in Hungary, Hungarian)”. Figyelo.hu. Архивирано из оригинала 17. 4. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  76. ^ „Health Status”. stats.oecd.org. Приступљено 11. 4. 2019. 
  77. ^ „Hungary leading in Dental Tourism in Europe – BudapestAgent.com”. Budapestagent.com. 20. 6. 2012. Архивирано из оригинала 19. 03. 2022. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  78. ^ а б „Hungary aims at bigger bite of dental tourism”. Bbj.hu. Приступљено 3. 8. 2017. 
  79. ^ „Dental Tourism Development clinics turnover up 19%”. Bbj.hu. Приступљено 3. 8. 2017. 
  80. ^ „Hungarian Tourism promotes medical tourism – IMTJ”. Imtj.com. Приступљено 3. 8. 2017. 
  81. ^ „Medical tourism in good health”. Imtj.com. Приступљено 3. 8. 2017. 
  82. ^ а б в г „STADAT – 1.1. Népesség, népmozgalom (1900–)”. Ksh.hu. Приступљено 3. 8. 2017. 
  83. ^ „Egészségjelentés 2016” (PDF). Oefi.hu. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 4. 2016. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  84. ^ „Govt allocates HUF 450 mln to company facilitating tobacco sales monopoly”. Bbj.hu. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  85. ^ „Global Peace Index” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 4. 2019. г. Приступљено 7. 4. 2019. 
  86. ^ „Magyar (Hungarian) migration, 9th century”. Eliznik.org.uk. Архивирано из оригинала 6. 10. 2008. г. Приступљено 20. 9. 2009. 
  87. ^ „General information on various student flats and building types in Budapest”. Budapest Corner. Архивирано из оригинала 14. 12. 2010. г. Приступљено 11. 12. 2010. 
  88. ^ Szabolcsi Although the Hungarian upper class has long had cultural and political connections with the rest of Europe, leading to an influx of European musical ideas, the rural peasants maintained their own traditions such that by the end of the 19th century Hungarian composers could draw on rural peasant music to (re)create a Hungarian classical style.
  89. ^ Szalipszki, стр. 12 Refers to the country as "widely considered" to be a "home of music".
  90. ^ Broughton, стр. 159–167
  91. ^ Szabolcsi, The Specific Conditions of Hungarian Musical Development "Every experiment, made from Hungarian antecedents and on Hungarian soil, to create a conscious musical culture (music written by composers, as different from folk music), had instinctively or consciously striven to develop widely and universally the musical world of the folk song.
  92. ^ „Szabolcsi”. Mek.oszk.hu. Приступљено 20. 9. 2009. 
  93. ^ „Sulinet: Magyar növény-e a paprika?”. Sulinet.hu. Архивирано из оригинала 20. 6. 2008. г. Приступљено 21. 11. 2008. 
  94. ^ Gundel, Karoly (1992). Gundel's Hungarian cookbook. Budapest: Corvina. ISBN 963-13-3600-X. OCLC 32227400. 
  95. ^ Czégény, Clara Margaret (2006). Helen's Hungarian Heritage Recipes (на језику: енглески). Dream Machine Publishing. ISBN 978-0-9780254-0-3. 
  96. ^ „127/2009. (IX. 29.) FVM rendelet” (на језику: мађарски). Nemzeti Jogszabálytár / National Legislation (Hungary). Приступљено 2. 4. 2022. 
  97. ^ Ian Spencer Hornsey, The Chemistry and Biology of Winemaking, Royal Society of Chemistry. 2007. ISBN 9780854042661. стр. 49.
  98. ^ „Unicum”. Zwack. 
  99. ^ „Hungary”. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

47° N 20° E / 47° С; 20° И / 47; 20

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мађарска&oldid=28451521”