Коринтски савез
Коринтски савез, понекад навођен и као Хеленски савез (from Greek Ἑλληνικός Hellenikos, "pertaining to Greece and Greeks"[1][2][3]), био је савез старогрчких полиса које је током зиме 338/337. п. н. е. основао македонски краљ Филип II.[4] Чланови савеза су имали право да задрже властите уставе, али су, с друге стране, били дужни да спрече сваки чин агресије, односно да дају одређени број војника у заједничку стајаћу војску, сразмјерно својој величини. Савез је имао заједничку скупштину - синедрион - који се састајао у Коринту. Филип II је одмах по оснивању од стране синедрија именован командантом војске.
Разлог због кога је Филип основао Савез било је настојање да себи осигура савезнике пред предстојећи поход на Персија,[5][6][7] с којим је у доба краља Артаксеркса III дошао у сукоб због персијске помоћи граду Перинту на тракијској обали. Филип је као разлог за повод навео одмазду за пустошења које су Персијанци починили по Грчкој за вријеме грчко-персијских ратова 480. п. н. е.
С друге стране, Филипу је Савез такође служио и као средство одржавања македонске хегемоније над Грчком, успостављене након што су у бици код Херонеје поражени његови главни супарници Атина и Теба. Савез је тако Филипу дозволио да држи македонске гарнизоне у Коринту, Теби, Пидни и Амбракији. Једини полис који није пристао да уђе у Савез те тако очувао независност била је Спарта. Након Филипове смрти се дио чланица Савеза побунио, али је ту побуну сурово угушио Александар Велики, те је Коринтски савез судјеловао у његовом походу на Азију.
Исократ је првобитно подстицао краља Филипа (у Исократовој беседи Филипу), 346. пне, да уједини Грчку против Персијанаца.[8][9] Након битке код Херонеје, Лигу је контролисао краљ Филип.
Назив 'Коринтска лига' измислили су модерни историчари јер се први савет Лиге одржао у Коринту, а грчку реч синедрион је боље превести као конгрес или конференција него лига. Ова организација је била први пут у историји да су се грчки градови-државе (са значајним изузетком Спарте, која ће се придружити тек касније под Александровим условима) ујединили под једним политичким ентитетом.[10]
Организација
[уреди | уреди извор]Лигом су управљали Хегемон[11][12][13] (strategos autokrator[14][15] у војном контексту),[16] Синедрион[17] (веће) и Дикастај (судије). Декрети лиге су издати у Коринту, Атини, Делфима, Олимпији и Пидни.[18] Лига је одржавала војску коју су плаћивале државе чланице у приближној сразмери са њиховом величином, док је Филип успоставио хеленске гарнизоне (којима су командовали фоурарчи, или команданти гарнизона) у Коринту, Теби, Пидни[19] и Амбракији.
Уговор о заједничком миру
[уреди | уреди извор](Фрагментарни натпис пронађен у Атини)[20][21]
Текст
[уреди | уреди извор]| „ | [․․․․․․․․․21․․․․․․․․․․ ․․․․․․․․․․22․․․․․․․․․․ς ἐμμεν[ῶ ․․․․]
․․․․․․․․․․22․․․․․․․․․․ |
” |
Превод
[уреди | уреди извор]| „ | Заклетва. Кунем се Зевсом, Гејом, Хелиосом, Посејдоном и свим боговима и богињама. Држаћу се заједничког мира и нећу прекршити споразум са Филипом, нити ћу се наоружавати на копну или на мору, штетећи било коме од оних који се придржавају заклетве. Нити ћу узети било који град, или тврђаву, нити луку занатом или умишљајем, са намером рата против учесника рата. Нити ћу збацити краљевство Филипа или његових потомака, нити уставе који постоје у свакој држави, када су положили заклетву на мир. Нити ћу учинити било шта супротно овим споразумима, нити ћу дозволити било коме другом колико год је то могуће. Али ако неко почини било какво кршење уговора, ја ћу ићи у подршку на позив оних којима је потребно и борићу се против прекршилаца заједничког мира, како одлучи (савет) и позива хегемон и нећу напустити--------
Тесалијани--Елимиоти--Самотрачани и Тасисани---Амбрациоти---из Тракије и---Фокиђани, Локри Етајци и Малијци и Инјни -- и Етолијци и Долопи --- Переби --- од Закинтоса и од Кефалонијци. |
” |
Лига током Александријских похода
[уреди | уреди извор]Одлуку о уништењу Тебе као прекршиоца горе наведене заклетве донео је савет Коринтског савеза великом већином.[22] Осим кршења заклетве, савет је оценио да су Тебанци на тај начин коначно кажњени за издају Грка током Персијских ратова.[23][24] Лигу помиње Аријан (I, 16, 7), после битке код Граника (334. пне). Александар је послао 300 панопија у храм Атинине палате у Атини, са следећим натписом.
| „ | Александар, син Филипов, и Хелене, осим Лакедемонаца, од варвара који насељавају Азију[25] | ” |
Такође, Диодор Сикулски (Βίβλος
Последице
[уреди | уреди извор]Лига је распуштена после Ламијског рата (322. пне).[30] Током 302. пне Антигон I Монофталм и његов син Деметрија Полиоркета покушали су да оживе федерацију против Касандра. Антигон III Досон (македонски краљ од 229. пне до 221. пне) је такође оживео Лигу против Спарте током 224. пне.[31]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ἑλληνικός, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
- ^ Diodorus Siculus, Book 16, 64.[3]: «Φίλιππος ἀ
π ὸ τούτωντ ῶν χρόνων ἀε ὶμ ᾶλλονα ὐξόμενοςτ ὸ τελευταῖο ν δ ι ὰτ ὴν ε ἰςτ ὸθ ε ῖο ν ε ὐσέβειαν ἡγεμὼν ἀπεδείχθητ ῆς Ἑλλάδος πάσηςκ α ὶ μεγίστην βασιλείαντ ῶν κ α τ ὰτ ὴν Ε ὐρώπην περιεποιήσατο» - ^ The reason Arrian wrote about Alexander: «ἀ
λ λ ᾽ο ὐκ ἔστιν ὅστις ἄλλοςε ἷς ἀν ὴρ τ ο σ α ῦτ α ἢ τηλικαῦτ α ἔργακ α τ ὰπ λ ῆθος ἢ μέγεθος ἐν Ἕλλησιν ἢ βαρβάροις ἀπεδείξατο» Arrian, Alexander Anabasis [1.12.4.] - ^ Diodorus Siculus, Book 16, 89.[3] «διόπερ ἐ
ν Κορίνθῳτ ο ῦ κοινοῦ συνεδρίου συναχθέντος διαλεχθεὶςπ ε ρ ὶτ ο ῦπ ρ ὸς Πέρσας πολέμουκ α ὶ μεγάλας ἐλπίδας ὑποθεὶς προετρέψατοτ ο ὺς συνέδρουςε ἰς πόλεμον. τέλοςδ ὲτ ῶν Ἑλλήνων ἑλομένωνα ὐτ ὸν στρατηγὸν α ὐτοκράτορατ ῆς Ἑλλάδος μεγάλας παρασκευὰς ἐποιεῖτ ο π ρ ὸςτ ὴν ἐπ ὶτ ο ὺς Πέρσας στρατείαν...κ α ὶτ ὰμ ὲν π ε ρ ὶ Φίλιππον ἐν τούτοις ἦν » - ^ Arrian, Alexander Anabasis, [4.11.7.] «
κ α ὶ ἐγ ὼτ ῆς Ἑλλάδοςμ ε μ ν ῆσθαίσ ε ἀξ ι ῶ, ὦ Ἀλέξανδρε, ἧς ἕνεκα ὁπ ᾶς στόλοςσ ο ι ἐγένετο, προσθεῖν α ι τ ὴν Ἀσίαντ ῇ Ἑλλάδι» - ^ Kinzl, Konrad H. (2010). A Companion to the Classical Greek World. Wiley-Blackwell. стр. 553. ISBN 978-1444334128. „He [Philip] also recognized the power of pan-Hellenic sentiment when arranging Greek affairs after his victory at Chaironeia: a pan-Hellenic expedition against Persia ostensibly was one of the main goals of the League of Corinth.”
- ^ Davis Hanson, Victor (2012). Makers of Ancient Strategy: From the Persian Wars to the Fall of Rome. Princeton University Press. стр. 119. ISBN 978-0691156361. „Afterwards he [Alexander] revived his father's League of Corinth, and with it his plan for a pan-Hellenic invasion of Asia to punish the Persians for the suffering of the Greeks, especially the Athenians, in the Greco-Persian Wars and to liberate the Greek cities of Asia Minor.”
- ^ Philip [16]: «μέλλω γάρ
σ ο ι συμβουλεύειν προστῆν α ι τ ῆςτ ε τ ῶν Ἑλλήνων ὁμονοίαςκ α ὶτ ῆς ἐπ ὶτ ο ὺς βαρβάρους στρατείας: ἔσ τ ι δ ὲτ ὸμ ὲν πείθεινπ ρ ὸςτ ο ὺς Ἕλληνας συμφέρον,τ ὸδ ὲ βιάζεσθαιπ ρ ὸςτ ο ὺς βαρβάρους χρήσιμον. ἡμ ὲν ο ὖν περιβολὴ παντὸςτ ο ῦ λόγου τοιαύτη τίς ἐστιν» [1] - ^ Harle, Vilho (1998). Ideas of Social Order in the Ancient World. Praeger. стр. 24. ISBN 031330582X. „The idea of the city-state was first challenged by the ideal of pan-Hellenic unity supported by some writers and orators, among which the Athenian Isocrates became a leading proponent with his Panegyrics of 380 suggesting a Greek holy war against Persia. However, only the rise of Macedonia made the realization of pan-Hellenic unity possible.”
- ^ Pohlenz, Max (1966). Freedom in Greek Life and Thought: The History of an Ideal. Springer. стр. 20. ISBN 978-90-277-0009-4.
- ^ Diodorus Siculus, Book 16, 91.[2]: «ἐ
π ὶδ ὲ τούτων Φίλιππος ὁ βασιλεὺς ἡγεμὼν ὑπ ὸτ ῶν Ἑλλήνων καθεσταμένοςκ α ὶτ ὸν π ρ ὸς Πέρσας πόλεμον ἐνστησάμενος Ἄτταλονμ ὲν κ α ὶ Παρμενίωνα προαπέστειλενε ἰςτ ὴν Ἀσίαν, μέροςτ ῆς δυνάμεωςδ ο ὺςκ α ὶ προστάξας ἐλευθεροῦν τ ὰς Ἑλληνίδας πόλεις» - ^ Plutarch, Alexander [14.1] «
Ε ἰςδ ὲτ ὸν Ἰσθμὸν τ ῶν Ἑλλήνων συλλεγέντωνκ α ὶ ψηφισαμένων ἐπ ὶ Πέρσαςμ ε τ ᾽ Ἀλεξάνδρου στρατεύειν, ἡγεμὼν ἀνηγορεύθη» - ^ Alexander’s letter to Darius after the battle of Issus: «
Ο ι υμέτεροι πρόγονοι ελθόντες εις Μακεδονίανκ α ι ειςτ η ν άλλην Ελλάδα κακώς εποίησαν ημάς. Εγώδ ε τ ω ν Ελλήνων ηγεμών κατασταθείςκ α ι τιμωρήσασθαι βουλόμενος Πέρσας διέβην ες Ασίαν, υπαρξάντων υμών» Arrian, Alexander Anabasis [2.14.4.] - ^ Diodorus, Book 17.3[9]: «
τ ο ῦδ ᾽ Ἀλεξάνδρου παραγγείλαντοςε ἰς Κόρινθον ἀπαντᾶν τάςτ ε πρεσβείαςκ α ὶτ ο ὺς συνέδρους, ἐπειδὴσ υ ν ῆλθονο ἱ συνεδρεύεινε ἰωθότες, διαλεχθεὶς ὁ βασιλεὺςκ α ὶ λόγοις ἐπιεικέσι χρησάμενος ἔπεισετ ο ὺς Ἕλληνας ψηφίσασθαι στρατηγὸν α ὐτοκράτορατ ῆς Ἑλλάδοςε ἶν α ι τ ὸν Ἀλέξανδρονκ α ὶ συστρατεύειν ἐπ ὶτ ο ὺς Πέρσας ὑπ ὲρ ὧν ε ἰςτ ο ὺς Ἕλληνας ἐξήμαρτον» - ^ Diodorus Sicilus, Book 16, Τάδε ἔνεστιν ἐ
ν τ ῇ ἑκκαιδεκάτῃτ ῶν Διοδώρου ἱστορικῶν βίβλων: «ὡςο ἱ Ἕλληνεςα ὐτοκράτορα στρατηγὸν ε ἵλοντο Φίλιππον. ὡς Φίλιππος μέλλων διαβαίνεινε ἰςτ ὴν Ἀσίαν ἀν ῃρέθη» - ^ Alexander the Great: A New History By Alice Heckel, Waldemar Heckel, Lawrence A. Tritle Page 103 ISBN 1-4051-3082-2
- ^ Diodorus Sicilus, Book 16, 89.[3]: «διόπερ ἐ
ν Κορίνθῳτ ο ῦ κοινοῦ συνεδρίου συναχθέντος διαλεχθεὶςπ ε ρ ὶτ ο ῦπ ρ ὸς Πέρσας πολέμουκ α ὶ μεγάλας ἐλπίδας ὑποθεὶς προετρέψατοτ ο ὺς συνέδρουςε ἰς πόλεμον» - ^ A History of Macedonia: Volume II: 550-336 B.C. Page 639 ISBN 0-19-814814-3
- ^ Diodorus Sicilus, Book 16.8.[3]: «τόπων
ε ὐφ υ ῶςπ ο λ λ ὰ συνεβάλετοτ ῷ Φιλίππῳπ ρ ὸςα ὔξησιν.ε ὐθ ὺγ ὰρ τ ὴν μ ὲν Πύδναν ἐχειρώσατο» - ^ IG II² 236
- ^ Rhodes, P.J. and Robin Osborne. Greek Historical Inscriptions, 404-323 BC, p. 373 ISBN 0-19-921649-5
- ^ Arrian 1.9.9-10, Diodorus Siculus 17.14.1, Justin 11.3.6
- ^ Arrian [1.9.7] «ὡς
τ ῆςτ ε ἐν τ ῷ Μηδικῷ πολέμῳ προδοσίαςτ ῶν Ἑλλήνωνδ ι ὰ μακροῦ ταύτην δίκην ἐκτίσαντας Θηβαίους» - ^ Diodorus Siculus, Book 17, 14.[2][3][4]: «
τ ο ὺςδ ὲ συνέδρουςτ ῶν Ἑλλήνων συναγαγὼν ἐπέτρεψετ ῷκ ο ι ν ῷ συνεδρίῳπ ῶς χρηστέοντ ῇ πόλειτ ῶν Θηβαίων. [2] προτεθείσηςο ὖν β ο υ λ ῆςτ ῶν ἀλλοτρίως διακειμένωντ ο ῖς Θηβαίοιςτ ι ν ὲς ἐπεχείρουν συμβουλεύειν ἀπαραιτήτοις τιμωρίαιςδ ε ῖν περιβαλεῖν α ὐτούς, ἀπεδείκνυονδ ᾽α ὐτ ο ὺςτ ὰτ ῶν βαρβάρων πεφρονηκόταςκ α τ ὰτ ῶν Ἑλλήνων:κ α ὶγ ὰρ ἐπ ὶ Ξέρξου συμμαχοῦνταςτ ο ῖς Πέρσαις ἐστρατευκέναικ α τ ὰτ ῆς Ἑλλάδοςκ α ὶ μόνουςτ ῶν Ἑλλήνων ὡςε ὐεργέταςτ ι μ ᾶσθαιπ α ρ ὰτ ο ῖς βασιλεῦσ ι τ ῶν Π ε ρ σ ῶν κ α ὶπ ρ ὸτ ῶν βασιλέωντ ο ῖς πρεσβεύουσιτ ῶν Θηβαίων τίθεσθαι θρόνους. [3]π ο λ λ ὰδ ὲκ α ὶ ἄλ λ α τ ο ι α ῦτ α διελθόντες παρώξυναντ ὰςτ ῶν συνέδρωνψ υ χ ὰςκ α τ ὰτ ῶν Θηβαίωνκ α ὶ πέρας ἐψηφίσαντοτ ὴν μ ὲν πόλιν κατασκάψαι,τ ο ὺςδ ᾽α ἰχμαλώτους ἀποδόσθαι,τ ο ὺςδ ὲ φυγάδαςτ ῶν Θηβαίων ἀγωγίμους ὑπάρχειν ἐξ ἁπάσηςτ ῆς Ἑλλάδοςκ α ὶ μηδένατ ῶν Ἑλλήνων ὑποδέχεσθαιΘ η β α ῖο ν . [4] ὁδ ὲ βασιλεὺς ἀκολούθωςτ ῇτ ο ῦ συνεδρίου γνώμῃτ ὴν μ ὲν πόλιν κατασκάψας» - ^ I.16.7
- ^ Diodorus Siculus, Book
Ι Ζ ' 48.[6] «ο ἱδ ὲ σύνεδροιτ ῶν Ἑλλήνων ἐψηφίσαντο πέμψαι πρέσβεις πεντεκαίδεκα στέφανον φέρονταςχ ρ υ σ ο ῦν π α ρ ὰτ ῆς Ἑλλάδος ἀριστεῖο ν Ἀλεξάνδρῳκ α ὶ συνησθησομένουςτ ῇ κατὰ Κιλικίαν νίκῃ» - ^ Savill, Agnes. Alexander the Great and his Time, p. 44 ISBN 0-88029-591-0
- ^ Alexander the Great: a reader By Ian Worthington Page 305 ISBN 0-415-29187-9
- ^ Plutarch, Alexander [13.1] & [13.2]: «Ἀθηναίοις
δ ὲ διηλλάγη...ἀλ λ ὰκ α ὶ προσέχειν ἐκέλευσετ ο ῖς πράγμασιτ ὸν ν ο ῦν τ ὴν πόλιν, ὡςε ἴτ ι συμβαίηπ ε ρ ὶα ὐτ ὸν , ἄρξουσαντ ῆς Ἑλλάδος» - ^ Pomeroy, Sarah B. Ancient Greece: A Political, Social, and Cultural History, p. 467 ISBN 0-19-509742-4
- ^ Trever, Albert Augustus. History of Ancient Civilization, Volume 1, p. 479 ISBN 0-7735-2890-3
Литература
[уреди | уреди извор]- Autenrieth, Georg (1891). A Homeric Dictionary for Schools and Colleges. New York: Harper and Brothers.
- Bard, Kathryn A. (1999). Encyclopaedia of the Archaeology of Ancient Egypt. New York: Routledge. ISBN 978-1-134-66524-2.
- Borza, Eugene N. (1999). Before Alexander: Constructing Early Macedonia. Claremont, CA: Regina Books. ISBN 0-941690-97-0.
- Bryant, Joseph M. (1996). Moral Codes and Social Structure in Ancient Greece: A Sociology of Greek Ethics from Homer to the Epicureans and Stoics. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-7914-3042-1.
- Chamoux, François (2002). Hellenistic Civilization. Oxford, UK: Blackwell Publishing. ISBN 0-631-22241-3.
- Errington, Robert M. (1974). „Macedonian 'Royal Style' and Its Historical Significance”. The Journal of Hellenic Studies. 94: 20—37. JSTOR 630417. S2CID 162629292. doi:10.2307/630417.
- Fine, John Van Antwerp (1983). The Ancient Greeks: A Critical History
. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0. - Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (2001). Collected Studies: Further Studies on Various Topics. Amsterdam: Hakkert.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1993). Studies concerning Epirus and Macedonia before Alexander. Amsterdam: Hakkert. ISBN 9789025610500.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1989). The Macedonian State: Origins, Institutions, and History. Oxford, UK: Clarendon Press. ISBN 0-19-814883-6.
- Jones, Archer (2001). The Art of War in the Western World. Champaign, IL: University of Illinois Press. ISBN 0-252-06966-8.
- Levinson, David (1992). Encyclopedia of World Cultures. 1. Boston, MA: G.K. Hall. ISBN 978-0-8168-8840-5.
- Starr, Chester G. (1991). A History of the Ancient World. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-506628-6.
- Toynbee, Arnold Joseph (1981). The Greeks and Their Heritages. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-215256-5.
- Wilcken, Ulrich (1967). Alexander the Great. New York: W.W. Norton and Company, Inc. ISBN 978-0-393-00381-9.
- Autenrieth, Georg (1891). A Homeric Dictionary for Schools and Colleges. New York: Harper and Brothers.
- Bard, Kathryn A. (1999). Encyclopaedia of the Archaeology of Ancient Egypt. New York: Routledge. ISBN 978-1-134-66524-2.
- Borza, Eugene N. (1999). Before Alexander: Constructing Early Macedonia. Claremont, CA: Regina Books. ISBN 0-941690-97-0.
- Bryant, Joseph M. (1996). Moral Codes and Social Structure in Ancient Greece: A Sociology of Greek Ethics from Homer to the Epicureans and Stoics. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-7914-3042-1.
- Chamoux, François (2002). Hellenistic Civilization. Oxford, UK: Blackwell Publishing. ISBN 0-631-22241-3.
- Errington, Robert M. (1974). „Macedonian 'Royal Style' and Its Historical Significance”. The Journal of Hellenic Studies. 94: 20—37. JSTOR 630417. S2CID 162629292. doi:10.2307/630417.
- Fine, John Van Antwerp (1983). The Ancient Greeks: A Critical History. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (2001). Collected Studies: Further Studies on Various Topics. Amsterdam: Hakkert.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1993). Studies concerning Epirus and Macedonia before Alexander. Amsterdam: Hakkert. ISBN 9789025610500.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1989). The Macedonian State: Origins, Institutions, and History. Oxford, UK: Clarendon Press. ISBN 0-19-814883-6.
- Jones, Archer (2001). The Art of War in the Western World. Champaign, IL: University of Illinois Press. ISBN 0-252-06966-8.
- Levinson, David (1992). Encyclopedia of World Cultures. 1. Boston, MA: G.K. Hall. ISBN 978-0-8168-8840-5.
- Starr, Chester G. (1991). A History of the Ancient World. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-506628-6.
- Toynbee, Arnold Joseph (1981). The Greeks and Their Heritages. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-215256-5.
- Wilcken, Ulrich (1967). Alexander the Great. New York: W.W. Norton and Company, Inc. ISBN 978-0-393-00381-9.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
