Позитронска емисија

С Википедије, слободне енциклопедије

Позитронска емисија или бета плус распад (βべーた+ распад) подтип је радиоактивног распада који се назива бета распад, где се протон унутар нуклеуса радионуклида претвара у неутрон отпуштајући позитрон и електронски неутрино (νにゅーe).[1] Позитронском емисијом посредује слаба сила. Позитрон је тип бета честице (βべーた+), а друга бета честица је електрон (βべーた) емитован из βべーた распада нуклеуса.

Пример позитронске емисије (βべーた+ распад) приказан је са магнезијумом-23 који се распада у натријум-23:

2312Mg2311Na + e+ + νにゅー

Пошто позитронска емисија смањује број протона релативно у односу на број неутрона, позитронски распад се дешава обично код огромних радионуклида „богатих протонима”. Позитронски распад резултује нуклеарном трансмутацијом, мењајући атом једног хемијског елемента у атом елемента са атомским бројем који је мањи за једну јединицу.

Позитронска емисија не би требало да се меша са електронском емисијом или бета минус распадом (βべーた decay), који се дешава када се неутрон претвори у протон и нуклеус емитује електрон те антинеутрино.

Позитронска емисија је различита од протонског распада, хипотетичког распада протона — не нужно оних обавијених неутронима, не нужно емисијом позитрона и не као део нуклеарне физике већ физике честице.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ The University of North Carolina at Chapel Hill. „Nuclear Chemistry”. Приступљено 14. 6. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]