Портал:Олимпијске игре
Олимпијске игре |
 Олимпијске игре (ОИ) (грч. Ολυμπιακοί Αγώνες, енгл. Olympic Games, фр. Jeux Olympiques) су скуп међународних спортских такмичења у различитим дисциплинама које су подељене на летње и зимске. И зимске и летње олимпијске игре одржавају се сваке четири године. До 1992. одржаване су у истој години, а од тада се одржавају наизменично, сваке две године. Некада се погрешно називају и Олимпијадом, како је у старој Грчкој називано раздобље између двеју олимпијских игара. Службени назив олимпијских игара, нпр. конкретно Игара 2012. године у Лондону гласи: „Игре XXX Олимпијаде”. |
Изабрана биографија Леон Штукељ (Ново Место, 12. новембар 1898 — Марибор, 8. новембар 1999.) је југословенски гимнастичар словеначког порекла, освајач прве златне олимпијске медаље за Југославију. Штукељ се родио у Новом Месту, тада Аустроугарска, данас Словенија. Гимнастиком је почео да се бави веома рано захваљујући јачању соколског покрета у Словенији, а већ на Светском првенству у Љубљани 1922. године показао је свој гимнастички таленат освојивши седмо место, иако се у то време као и остали чланови Сокола бавио и другим спортовима. Леон Штукељ је био и одличан атлетичар и пливач. Наступио је на седам великих такмичења и укупно освојио 20 медаља: 8 златних, 6 сребрних и 6 бронзаних. Само на олимпијским играма овојио је 6 медаља: две златне на Олимпијским играма у Паризу 1924, злато и две бронзе на Олимпијским играма у Амстердаму 1928 и сребро на Олимпијским играма у Берлину 1936. и тако постао најуспешнији је репрезентативац Југославије на Олимпијским играма. Његова збирка медаља би сигурно била још бројнија да је Краљевина Југославија учествовала на Олимпијским играма у Лос Амђелесу 1932. Године 1927. је завршио студије права. По завршетку спортске каријере постао је судија најпре у Новом месту, а затим у Ленарту и Марибору, где је живео до краја живота. Деведесетих година 20. века био је најстарији живи олимпијски победник (добитника златне медаље). Због тога био је спезијални гост на Свечаном отварању Олимпијским играма у Атланти 1928.. На његов 100. рођендан организована је велика прослава у његовом родном Новом месту. |
Категорије |
Уредници пројекта |
Изабрани чланак.svg){kind=logo} Параолимпијске игре су Олимпијске игре спортиста са визичким оштећењима, параплегијом, церебралном парализом, ампутацијом, као и оштећењима вида. Оне су проистекле из игара параплегичара (Stoke Mandeville Games), чији је оснивач Лудвиг Гутман (Ludwig Guttmann), шеф болнице у Ејлсберију у Енглеској, један од најеминентнијих светских стручњака за оштећење кичме. Истога дана 29. јула 1948. када су отворене Олимпијске игре у Лондону, на спортским теренима поменуте болнице отворене су и игре параплегичара у којима је учествовало свега 16 припадника британских оружаних снага (14 мушкараца и 2 жене). То је била јавна демонстрација којом се хтело указати да се и особе са тешким физичким оштећењима могу бавити спортом. Године 1952. у овим играма су учествовали и параплегичари Холандије и одтад су се као међународне почеле одржавати крајем августа сваке године на теренима Стоук Мандевила. Број земаља учесника се сваке године повећавао, а тиме и број млађих такмичара. Почев од 1960. године игре се одржавају сваке године у другој земљи под називом Параолимпијске игре. Настојало се да се она одржавају у оној земљи у којој се одржавају и Летње олимпијске игре. Прве Параолимпијске игре одржане су 1960. године у Риму. Окупиле су око 400 такмичара из 22 земље. Друге су одржане у Токију у новембру 1964, са 370 такмичара из 22 земље, треће у Израелу, четврте у Хајделбергу, у Западној Немачкој, од 1. до 11. августа уз учешће око 1000 такмичара из 43 земље |
Изабрана слика |
ЧланциОво је списак најбољих чланака на Википедији на српском језику који се тичу олимпијских игара:
|
Догађаји
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
