Свен I Рашљобради
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Свен I Рашљобради | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 960. |
Место рођења | Gainsborough, |
Датум смрти | 3. фебруар 1014.53/54 год.) ( |
Место смрти | Гејнсборо, |
Породица | |
Супружник | Gunhild of Wenden, Sigrid the Haughty |
Потомство | Харалд II Дански, Кнут Велики |
Родитељи | Харалд Плавозуби Gyrid of Sweden |
Династија | Книтлинга |
Претходник | Едмунд II |
Наследник | Харалд II Дански |
Свен I Рашљобради (око 960—3. фебруар 1014. у Гејнсбороу, Енглеска) је био краљ Данске (986—1014) и краљ Норвешке (986—995 и 1000—1014) и врло кратко био је краљ Енглеске (1013—1014). Као краљ Данске и Норвешке наследио је свога оца Харалда Плавозубог око 986. године.
Хришћанство у Данској око 965.
[уреди | уреди извор]Био је први дански краљ, који је имао кованице по свом лику. Верује се да је рођен око 960, дакле пре него што је његов отац прихватио хришћанство око 965. године. Када је краљевска породица прихватила хришћанство, Свен је добио име Отон по великом немачком цару Отону Великом, али то име није користио.
Током његове власти радије је примао свештенике из Енглеске, него свештенике из Хамбурга. Немачки цареви су се иначе ширили тако да би најпре долазили мисионари и бискупи, а после тога би следило освајање. То се дешавало по словенским земљама источно од Немачке, где би најпре Отон Велики поделио земљу бискупима, а онда би следила анексија.
Освајање Норвешке
[уреди | уреди извор]После погибије норвешког краља Улава I Тригвасона у поморској бици код Сволдера, Свејн Рашљобради је освојио Норвешку. Улав I се враћао 1000. године са 11 бродова после једне експедиције. Ухваћен је у заседи у западном Балтику од стране савеза Свејна Рашљобрадог и краља Шведске Олофа Шведског. Данци и Швеђани су имали 60 бродова, па су искористили надмоћ и уништавали један по један норвешки брод.
Освајање Енглеске
[уреди | уреди извор]Енглески краљ Етелред II је наредио покољ свих Данаца у Енглеској 1002. године. Свенова сестра је била једна од жртава. Данци се свете низом напада на Енглеску (1003—1005, 1006 — 1007. и 1009—1012). Енглези су били присиљени да плаћају данак. Потпуну инвазију Енглеске Свен Рашљобради је извео 1013. године. То је била велика инвазија. Врло брзо су се енглески племићи и грађани покоравали Данцима. Давали су таоце као залог лојалности. Освојио је и Винчестер и кренуо је на Лондон.
Становници Лондона су уништили мостове, а Свен Рашљобради је ту претрпио тешке губитке и повукао се. Лондон је одолевао, али остао је сам, једини непокорени град. Цела Енглеска се предала сем Лондона. Кад је енглески краљ Етелред II побегао у Нормандију, Лондон се предао, а Свен је прихваћен као краљ Енглеске на Божић 1013. године.
Краткотрајна власт
[уреди | уреди извор]Свен I Рашљобради је владао Енглеском само 5 недеља, јер умире 3. фебруара 1014. године. У Данској га је наследио Харалд II. Данска флота је прогласила његовог сина Кнута Великог краљем Енглеске.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]2. Харалд Плавозуби | ||||||||||||||||
1. Свен I Рашљобради | ||||||||||||||||
3. Gyrid of Sweden | ||||||||||||||||
Литература
[уреди | уреди извор]- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Encyclopedia Britannica.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.